Бањалучки бенд РЕВОЛТ за БУКУ: Окренули смо се незавршеном послу који смо требали раније урадити

Бањалучки алтер рок састав Револт након десет година паузе поново се активирао, ушавши у студио и снимивши одличне пјесме: Земља, Антагонист, Снови, а тренутно раде на снимању пјесме Бијес је дар.

Ernest Bučinski / 27. јул 2020

 

Њихов нови албум зваће се Контракције, а пјесме стварају сви чланови бенда. Материјал снимају у Косник студију код Дејана Савића, другог гитаристе бенда, који ради продукцију албума.

Револт је оформљен у Бањалуци 1995. године и иза себе има студијски албум У кући бола. Бенд је сарађивао са многим познатим музичарима, одсвирао много концерата на домаћем, али и страном терену, сарађивао на музичким пројектима и окупио завидан број фанова који су све ово вријеме чекали на њихов “цоме бацк”. О досадашњој каријери, повратку на сцену и плановима разговарали смо са Драшком Кременовићем, првим вокалом бенда.

Револт је дуго паузирао. Шта је био разлог томе? Да ли је дошло до засићења, нисте били задовољњи статусом бенда на сцени или нешто треће?

Пауза је била отприлике десетак година, и након тако дуге паузе, ми почињемо као нов бенд са старим именом. Разлог нашег обустављања свих активности бенда није ни засићење ни незадовољство већ једна врста животног разлаза у једном тренутку. Укрстили су се животни путеви. Неке од нас живот је одвео на страну гдје се приватни живот и нове обавезе наметнуо као неизбјежност, па се и рад бенда замрзнуо.

Колико ли си задовољни оним што је Револт до сада постигао?

По мени Револт је дефинитивно морао и требао да има до сада најмање три снимљена албума. Са оним што смо урадили до сада, задовољни смо, наравно, али је више него очигледно да је могло и много више.

Какве успомене носиш из тог времена када сте формирали бенд и полако улазили у озбиљније музичке воде?

Ух, давно је било кад је бенд настао и доста тога се промјенило у музичком свијету и у доживљавању саме музике и приступу музици. Ми смо у тај свијет закорачили као потпуни ентузијасти са својим одређеним и неодређеним очекивањима. Јер, треба то напоменути, то је период одмах након рата, након свег зла које се дешавало међу људима на овим просторима. Отуд и оно, зашто једноставно  Револт као име бенда? Па шта друго након свега тога ако не Револт. Из срца, из душе, из главе, из грла, из гитаре. Млади смо били, имали некакав став, размишљање о свијету око себе. Писали смо и свирали о нама, о људима око нас, проблемима. Мали број људи зна да је први назив бенда био Год’с Фоод.

Радили сте са многим познатим музичарима, снимили музичку нумеру за албум Изнад истока и запада, хоће ли у будућности бити сличних пројеката?

Истина, наступали смо ми са прилично познатим бендовима и учествовали смо на тој компилацији која је прошла како је прошла. Не вјерујем да ће бити нешто сличног поново.

Један дио публике Револт сматрају култним бендом.

Ма гдје култни статус са једним албумом? То је неозбиљно. Далеко смо ми од тога.

Ево након десет година окупљате се и радите на новим стварима. Да ли се ваш садашњи звук разликује од звука који сте имали на првом албуму?

Звук са овог новог албума који је у припреми, дефинитивно се разликује од нађег првог издања и то је сасвим природно. Наиме, велики је јаз у годинама између два материјала. Имамо пјесама које су остале неснимљене и оне чекају да буду студијски напокон забиљежене, а свакако да има и потпуно нових ствари.

Ти и Милан сте оригиални чланови бенда. Ко је нови у екипи и како је дошло до сарадње са тим музичарима? Да ли их знате од прије, у којим су бендовима свирали прије Револта?

Ту су још Дејан који је уз Револт још од турнеје по Италији из 2002. године. Он је такође члан и веома успјешних бањалучких бендова Сопот и Танкер. Даље, бубњеве нам свира Дамир Вукелић с којим такође бенд дуго сарађује. Бас гитара је уступљена Карлу, који је свирао у бенду Пајперов смијех, а замијенио је Бранка, некадашњег басисту метал групе Танкер. Уз мене, као вокала повратника, ту је Бојан, са искуством свирања  у бенду Клеимор. Милан је гитариста са обавезама у још једном бањалучком бенду, Схизомантра.

Гдје су стари чланови бенда?

Стари чланови су мање  више окренути приватним обавезама и нису у музичким водама.

Драшко, шта те је покренуло да се поново вратиш музици?

Било је тих контакта из бенда стално, протеклих година. Милан, Дамир, Бранко и Бојан су оживили ту причу, напосљетку и Дејан. Ја сам се прикључио прије нешто више од годину дана. Они су разрађивали аранжмане за велики број пјесама које су већ постојале а неке су осмислили као новитете.  Мене лично није ништа посебно покренуло, али волим да се нашалим јер су ми клинци једном рекли да је цоол што им ћале има бенд (смијех). Не знам, ваљда се напокон појавило мало слободног времена. Откуд знам, нешто у мени се окренуло ка “незавршеном” послу који смо требали раније урадити.

Планирате ли направити промоцију у виду неке краће турнеје по региону, наравно кад све ово прође с Цовидом-19?

О турнејама нисмо размишљали до сада, јер нисмо били концертно активни. То је још далека прича за нас. Можда би реалније било размишљати о учешћу на једном од музичких фестивала у сусједним земљама гдје би било времена и прилике да се поново чује за бањалучки бенд Револт.

Револт је основан деведесетих када је, упркос тешком времену, рокенрол имао више и бендова и публике. Има ли шансе да се сцена барем упола врати на ниво тог времена?

Већ смо помињали вријеме и ситуацију када је наш бенд оформљен.То су била другачија времена. Без масовног коришћења Интернета, без толике количине информација о бендовима, о музичким иновацијама, о начину одржавања проба, о броју фестивала, о брзини дијељења информација међу бендовима, о гомили битних и небитих ствари које се тичу доживљаја бављења музиком. С ове дистанце, мислим да је оно некада био здравији приступ музици. Сад је кудикамо лакше. Да ли је и квалитетније, нека закључи свако за себе. Бендова је било више, било је изгледа више искрене „глади“ за музичким личним изражавањем. Неко једном рече да је у тзв. Слобино вријеме, у Србији, била најквалитетнија музичка сцена. Можда је слично и код нас овдје. Волио бих само да  то „БЛ сцена“ дефинитивно заобиђемо.

Револт никада није био кавер бенд. Трудили сте се гурати своје пјесме, пренијети публици поруку и исказати критичко мишљење о постојећем стању у друштву. У принципу то и јесте смисао бављења рокенролом. Колико је таквих бендова данас на сцени и има ли публике која слиједи такве бендове?

Сасвим сигурно постоје бендови који имају своје сљедбенике. Да ли због текстова, музике или уопштеног става који тај бенд заступа. Као што си казао, рокенрол и јесте таква бунтовничка култура и сасвим је природно да одређени бендови побуђују врсту посебног узбуђења у младим људима, нарочито. Фанови су фанови, једноставно. Ми старији сада само критикујемо и гунђамо и никада нећемо радити обраде (смијех).

Да ли ће вас публика у скорије вријеме моћи чути и уживо?

Ситуација с Цовид вирусом нас је поприлично успорила у раду и стварању. Да није било свега овог, вјероватно би Револт имао пар заказаних свирки и тако би публика могла да нас види и чује уживо. Надамо се да ће се створити услови за нормалније функционисање друштва и да ћемо напокон засвирати онако жестоко и енергично као и двадесетак година раније.


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.