Бањалука: Прича о Ради и Дому за незбринуту дјецу

У свом кратком животу, који је оконачан на њен 26. рођендан, остала је запамћена као народни херој чије име данас носи Дом за дјецу без родитеља у Бањалуци.

BUKA portal / 22. август 2019

 

Радојка - Рада Врањешевић, борац и хуманитарка из периода Другог свјетског рата, која је 1951. године проглашена за народног хероја, оставила је велики траг као једна од најистакнутијих жена у Народноослободилачкој борби (НОБ).

У свом кратком животу, који је оконачан на њен 26. рођендан, остала је запамћена као народни херој чије име данас носи Дом за дјецу без родитеља у Бањалуци.

"Дјечији дом 'Рада Врањешевић' није случајно добио име. Након смрти велике ратне јунакиње, Мира Кесић почела је да сакупља ратне сирочиће. На дањашној локацији касарне 'Козара' између 1945. и 1947. године формиран је Сабирни центар за дјецу погинулих бораца као и за пронађену изгубљену или напуштену дјецу", казао нам је Владимир Кајкут, в.д. директора Дјечијег дома "Рада Врањешевић".

НАСТАНАК ДОМА: Према његовим ријечима, у тада постојећим објектима, формирано је неколико мањих домова у које су прешла дјеца из Сабирног центра, а њима су руководили Мира Кесић, Драго Мажар и Сека Маслеша.

Како наводи, у домовима је тада било збринуто око 2. 000 малишана, а како се постепено број дјеце смањивао, 1947. године је остала установа социјалне заштите за дјецу без родитељског старања под називом "Рада Врањешевић".

Радојка - Рада Врањешевић је рођена 25. маја 1918. године у селу Рекавице, код Бањалуке, и потиче из православне породице, а њен отац Ђорђе је био свештеник.

Била је једна од ријетких жена које су се у то вријеме бориле да стекну образовање, иако је наилазила на велике проблеме.

Након ниже гимназије у Дервенти, уписала је Учитељску школу у Бањалуци, из које је избачена због својих љевичарских схватања.

Школовање је покушала наставити у Трговачкој академији у којој је приступила омладинској групи која је радила под руководством Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), због чега је поново избачена из школе, а образовање је морала наставити у Скопљу.

ЗАРОБЉАВАЊЕ: У Комунистичку партију Југославије (КПЈ) је примљена 1940. године, а након штрајка у Савезу чиновничких задруга, ухапшена је и избачна из службе.

Са бањалучком партијском организацијом повезала се 1941. године, а када је формиран Први окружни комитет КПЈ за Подгрмеч, она је постала његов члан. Радила је највише у партијским организацијама и била члан Централног одбора Антифашистичког фронта жена Југославије (АФЖ).

Посветила се стварању омладинских партијских организација и организација Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије.

Врањешевићева је учествовала и на Првом засједању ЗАВНОБиХ-а у Мркоњић Граду 25. новембра 1943. године.

У вријеме њемачког десанта на Дрвар, Рада се налазила у Окружном комитету СКОЈ за Дрвар, гдје је дошла по задатку Окружног комитета КПЈ за Босанску крајину.

Ујутру 25. маја 1944. године, на њен 26. рођендан, ухватили су је њемачки падобранци и спроведена је у логор на гробљу.

Након осмочасовног мучења, она је покушала да побјегне од непријатеља, али је у бјегству убијена.

Послије ослобођења, њени посмртни остаци су пренесени и сахрањени на Партизанско спомен-гробље у Бањалуци.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије 27. јула 1951. године Рада Врањешевић је званично проглашена за народног хероја.


(извор Независне новине)


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.