Бећировић: Додик је завршена прича, најближи сарадници покушавају побјећи од њега

"Пошто је дезоријентисан, покушава заштиту пронаћи у радикалној десници која је у силазној путањи."

Slađan Tomić / 25. септембар 2021

 

Милорад Додик добио је громогласан аплауз у једној европској земљи. Било би ово за похвалу да тај аплауз није упућен од стране европске деснице у Будимпешти, главном граду Орбанове Мађарске, која мрзи мигранте, ЛГБТ популацију, досељенике. Умјесто да сарађује са либералним и развијеним земљама Европе, Додик изгледа карту има само за скупове десничара који воде земље у којима је степен остваривања људских права забрињавајући. У једну руку, у Будимпешти су се окупили представници с друге стране цивилизације.

На десничарском самиту у Будимпешти, поручио је да ЛГБТQ особе намећу своје вриједности. Овај представник Босне и Херцеговине рекао је и да БиХ неће ући у ЕУ, па не мора да јој се улагује. Занимљиво, скуп на којем је био гост назива се Демографски самит, под слоганом “"Породица је кључ одрживости", али на самиту није било жена. Ваљда је то порука да породицу чине само мушкарци.

Додиково друштво били су највећи европски конзервативци који желе ускратити права ЛГБТ заједнице и десничари који желе забранити абортус. Другим ријечима, црèме де ла црèме европске деснице.

Како је од социјалдемократе постао десничар, зашто бјежи у загрљај десничарских партија и хоће ли бити под санкцијама ЕУ, нека су од питања на која одговара др Зијад Бећировић, директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане.

БУКА: Од социјалдемократе до десничара, колико је природан идеолошки пут Милорада Додика?

Ко познаје Милорада Додика, његов лик и дјело, зна да је његова водиља у животу новац и моћ. Управо су због тога код њега присутне бројне метаморфозе, које су у функцији наведеног и његовог опстанка на власти.

БУКА: Зашто Додик бјежи у наручје европске деснице, шта она може понудити?

Мало ћу бити саркастичан. Додик је тек у Будимпешти изгледа схватио да је хришћанин, послије бројних метаморфоза. У доктрини хришћанства је и доктрина спасења, али она се односи на онај други свијет (постхумни), док Додик покушава пронаћи спасење на овом свијету. Пошто је дезоријентисан, покушава заштиту пронаћи у радикалној десници која је у силазној путањи. Послије побједе Јосепха Бидена у САД и политичких промјена у Њемачкој, долази ново вријеме за Европу. Поновно је заиграо на погрешну карту. Скуп у Будимпешти је био маргиналан, али са одјеком због количине глупости, вријеђања и мржње изречених према одређеним скупинама као што су ЛГБТQ популација, мигранти, страни радници, муслимани, па и свих других који не мисле као друштво у Будимпешти. Тема скупа је породица, а без жена. Када су појединци у невољи, као што је Додик, онда у проналажењу спасења прави још веће грешке које га воде у амбис. Какав је то био скуп види се из чињенице да је предсједавајући ЕУ словеначки премијер Јанез Јанша требао бити на засједању УН у Неw Yорку умјесто у Будимпешти.  Вјероватно би у Неw Yорку имао мање саговорника сумишљеника него у Будимпешти. Нико од високих званичника ЕУ није био на том догађају нити из водећих држава ЕУ.

БУКА: Истраживања показују да током пандемије расту партије деснице, да користе здравствену кризу, да ли Додик користи тренутак и може ли то изазвати домино ефекат код осталих странака у БиХ?

Не можемо рећи да расту партије екстремне  деснице, али они су јако бучни па се ствара такав утисак. Политичке промјене у САД, Њемачкој и другим државама довест ће до тектонских промјена на политичкој сцени Европе, али и Босне и Херцеговине.

БУКА: Колико је опасно савезнике тражити у десничарима, умјесто у проевропским, либералним партијама?

Милорад Додик нема другог избора. Он је изолован. Може отићи до Београда, понекад у Русију, али не често и направити овај излет у Будимпешту у којој се налази бјегунац од македонског правосуђа и пресуђени криминалац Никола Груевски. Вјероватно ту постоји и одређена коинциденција. Мржња, шовинизам, расизам, ксенофобија немају мјеста у модерним демократским друштвима. Будући развој ниједна држава не може замислити без стране радне снаге. Већ имамо раднике из Бангладеша у Србији, што прије будемо имали раднике из Бангладеша, Филипина, Индије и других држава, тиме су нам веће шансе за економском обновом и просперитетом. Тако раде све озбиљне и напредне државе.

БУКА: Додик је годинама под санкцијама САД-а, говори се и о санкцијама ЕУ, колико је то реалан сценарио и шта би значила та изолација Додика?

Тај сценариј постаје све реалнији. Не ради се само о санкцијама против Додика и најближих сарадника него и појединаца који сачињавају његову политичко-криминалну-финансијску хоботницу у којој улазе појединци из компанија, који финансирају њега и његов режим. То су грађевински, ИТ сектор, медицинска опрема и фармација и др.

БУКА: Додик је у Будимпешти критиковао Европу рекавши да неће да јој се улагује, јер БиХ никада неће ући у ЕУ. Колико је паметно замјерати се Заједници која финансира бројне пројекте, улаже у развој демократије, донира вакцине...?

Он је последњи који би требао критиковати или било шта приговорити ЕУ. Његово мишљење већ дуже вријеме никоме није битно. Чак најближи сарадници траже линкове са страним фактором како би се спасили из његових канджи. Додик је завршена прича и све његове приче су већ испричане.


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.