Бечки институт: Хрватска ће проћи најгоре од свих земаља средње и источне Европе

ХРВАТСКУ у овој години очекује огроман пад економске активности, знатно већи него што се досад најављивало.

BUKA portal / 16. мај 2020

 

Наиме, због пандемије коронавируса, може се очекивати да ће хрватско господарство у 2020. години потонути чак 11 посто, што је већи пад него код иједне друге земље средње и источне Еуропе.

Најгоре ће проћи управо Хрватска

Најновије су то прогнозе угледног Бечког института за међународне економске студије (WИИW), који је ових дана дао своју оцјену удара коронакризе на транзицијска господарства. У анализи се истиче како је пандемија коронавируса изазвала досад незапамћен шок у господарствима земаља у регији те како ће њене посљедице бити јаче од оних из времена посљедње рецесије. 

Најгоре ће притом, упозоравају у Бечу, проћи управо Хрватска, и то због превелике оријентације на туризам, у којем се окрене свака пета куна у њеном господарству. Штовише, пад хрватскога БДП-а у овој би години могао бити готово двоструко већи од просјека на разини земаља у транзицији, који износи 6,1 посто.

"Хрватско господарство, које је јако овисно о туризму, међу најугроженијима је пандемијом цовида-19", упозоравају у Бечу.

Бечки институт песимистичнији и од ММФ-а и од владе

Раније прогнозе ММФ-а говориле су о паду хрватског бруто домаћег производа (БДП) у овој години од девет посто, док нам је Свјетска банка прогнозирала пад БДП-а од 6,2 посто. Нове владине прогнозе говоре о смањењу господарске активности у Хрватској у овој години од 9,4 посто. У Бечком институту су, очито, знатно песимистичнији.

Што на то кажу домаћи макроекономисти?

И домаћи макроекономисти упозоравају да Хрватску у овој години чека пад у господарски понор.

"У овој је години реално очекивати пад БДП-а од девет до 11 посто. То ће у највећој мјери овисити о томе колики ће бити пад промета у туризму, као и о томе колики ће пад бити у другим дјелатностима", каже за Индеx Дамир Новотнy, економски аналитичар.

"Ова година је изгубљена, износио пад девет, 10 или 11 посто", напомиње Жељко Ловринчевић из загребачког Економског института. Додаје како ће дубина пада овисити о даљњем кретању епидемије и налажењу цјепива, као и о томе хоће ли се и како организирати слобода кретања људи у ЕУ, о чему изравно овиси наш туризам.

Повратак карантене на јесен значио би још дубљу рецесију

Аналитичаре посебно брине могућност да се на јесен поновно вратимо у карантену. Ловринчевићеве рачунице, примјерице, показују да је Хрватску сваки дан карантене коштао до стотињак милијуна еура. Такођер, додаје, досадашње искуство показује да готово ни једно свјетско господарство, па тако ни оно хрватско, не може издржати лоцкдоwн који би трајао дуже од три мјесеца.

Новотнy, пак, упозорава да би евентуални јесенски повратак у лоцкдоwн за Хрватску значио и већи пад господарске активности од ове коју нам најављују у Бечу јер би тада био изгледан пад БДП-а од чак 15 посто.

Велик пад очекује се и у сусједству

Иначе, осим Хрватске, која би ове године могла бити рекордер по смањењу економске активности у широј регији, велик пад БДП-а у Бечком институту прогнозирају и Словенији, 9,5 посто, затим, Словачкој, девет посто, и Црној Гори, 8,5 посто. Ријеч је о земљама које су, као и Хрватска, јако везане уз туризам и промет или имају јак робни извоз.

С друге стране, најбоље би требале проћи државе које су најмање окренуте туризму или које су слабије интегриране у свјетско господарство. То су, на првом мјесту, Србија и Пољска, којима у Бечу навјешћују пад економске активности у овој години од четири посто, те Косово, у случају којег прогнозе Бечкога института говоре о паду БДП-а од 4,4 посто. 

Како ће нам ићи опоравак?

Ако је судити по анализи Бечкога института, Хрватску у сљедећој години чека и знатно спорији опоравак него што сада мислимо. Наиме, њихове прогнозе за 2021. годину говоре о расту хрватског БДП-а од четири посто. Иако је то чак и већа стопа од просјека на разини транзицијске регије, а која говори о опоравку регије по динамици од 2,8 посто, ваља нагласити како аналитичари Бечкога института код већине земаља говоре о сличној стопи опоравка као и у случају Хрватске.

И домаћи економисти истичу како их најаве спорога опоравка не изненађују. Домаћа потражња, напомиње Новотнy, споро ће се опорављати од коронакризе, а велико је питање и како ће тећи опоравак потражње на страним тржиштима о којима Хрватска овиси, посебно у туристичком сектору. Оно што би Хрватску евентуално могло повући напријед, додаје наш суговорник, инфраструктурни су радови, како они на државној тако и на локалној разини, који би се суфинанцирали новцем из фондова ЕУ.

Ловринчевић, пак, страхује што ће туризму и осталим услугама окренутим Хрватској донијети "нова коронареалност".

"Постоји опасност да туризам доживи трајније посљедице због нових мјера заштите од епидемије. У том случају, за опоравак туризма и повратак на стање из прошле године требало би нам барем двије или три године", поручује Ловринчевић.

С друге стране, у Бечком институту истичу како Загреб чека процес обнове од потреса. У комбинацији с изградњом Пељешкога моста и Истарског ипсилона те наставком изградње аутоцеста, обнова од потреса могла би дати јак потицај опоравку хрватскога господарства.

Живјет ћемо теже него досад

На крају, већ сада је јасно да ћемо након коронакризе бити сиромашнији и живјети теже него до прије само неколико мјесеци. Већ сада је примјетан раст незапослености, који ће се готово сигурно наставити и наредних мјесеци. Уз то, плаће запослених се режу, а куповна моћ грађана смањује. Хрватску на љето очекују и парламентарни избори па аналитичари упозоравају да ће нову владу, чија год била, дочекати јако пуно посла и мало новца у државној благајни.

"Тко год формира владу, дочекат ће га стол пун проблема", закључује Новотнy.

Индеx


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.