Београд, 11. 7. 2019.: Десничари у мајицама с ликом Младића упали на перформанс посвећен жртвама геноцида у Сребреници

Након више од пола сата од почетка инцидента, полиција у цивилу извела је из сале десничаре који су ушли у вербални окршај и са глумцима и публиком

BUKA portal / 12. јул 2019

Двадесетак људи у мајицама са националистичким симболима, ликом Ратка Младића, осуђеног за геноцид у Сребреници и друге злочине, и обрисима Косова упало је на извођење перформанса "Сребреница. Кад ми убијени устанемо" у Коларчевој задужбини у Београду, коју је 11. јула увече организовао Хелсиншки одбор за људска права. Полиција их је извела напоље после вербалног сукоба са редитељем Златком Паковићем и глумцима. Перформанс је настављен уз обезбеђење полиције у цивилу и завршен без даљих инцидената.

Десничари су, како је јавила репортерка РСЕ, покушали да прекину обраћање Златка Паковића, док је читао "осам тачака о позоришту и геноциду".

Паковић им је поручио да ће и они имати прилику да говоре, али након што се одржи перформанс. Публика је аплаудирала Паковићу након његових речи да треба признати геноцид. "Ја се надам да ћете се једног дана постидети због овога што радите", поручио је Паковић онима који су покушали да прекину перформанс.

"У представи о Сребреници желим да учиним оно што друштво није способно", рекао је и додао "бит једне републике је да се стави на страну жртава које нису њени грађани, а против злочинаца који су њени грађани", рекао је Паковић.

"Исти они који су прекидали представу о Светом Сави у ЈДП на почетку рата у Југославији, такви исти и данас покушавају да прекину ову представу, али нећете успети", рекао је. Десничари су на почетку филма који је пуштен у сали почели да певају песму Ратку Младићу и развили су транспарент на коме пише "Побио вас Алија, ваш балија", као и заставу Покрета Србије Герила.

Тај покрет, подсетимо, покушао је 29. јуна да протестује испред амбасаде САД, а њихов скуп најављен је као протест против политике Сједињених Америчких Држава према Косову и Србији. Скуп је спречила полиција.

Након више од пола сата од почетка инцидента у Коларчевој задужбини 11. јула, полиција у цивилу је извела десничаре из сале који су ушли у вербални окршај и са публиком, која је захтевала да они напусте простор, а програм је настављен.

У наставку Паковић је рекао: "Морамо да говоримо истину, жртве то заслужују", на шта је публика аплаудирала.

"Тридесет година једна иста идеологија влада у Србији, и производи оно што сте могли да видите вечерас", рекао је Паковић, "немогућност да слободно говорите". Иначе, Паковић је обукао свештеничку одору, јер је читао улогу свештеника.

Златко Паковић истиче да је у Србији данас водећа иста културна матрица као и пре 30 година:

"На власти се, не тако често, смењују гарнитуре. Оне имају заједнички именитељ, да ниједна власт до сада није се осмелила да назове геноцид у Сребреници правим именом. Међутим, културна елита остаје иста већ 30 година. Она је формирана током Милошевића, за време његовог режима, да служи његовом режиму. И онда до дана данашњег ради то. Служи национализму. Тренутно је за њу профитабилније да буде мир. И само зато је мир, а не рат."

Вечерашњи инцидент изненадио је редитеља.

"Ја осећам дубоку тугу према тим људима јер схватам колико су то упропашћени животи. Ту има младих људи јако, који се поносе тиме што је за сваку срамоту и осуду. Поносе се оним што уништава њихов властити живот. Један такав варварски приступ ствари, ми се са тим морамо суочити. Ми се са тиме суочавамо већ 30 година", каже Паковић.

Он истиче да је рад на овој представи његов начин како да допринесе да се прекине "политика порицања и ћутања".

Један од момака који су устали из публике како би поручили десничарима да напусте салу био је и Урош Сиљановић.

"Устао сам зато што ме је изнервирао њихов фашистоидни, народњачки и антихришћански однос према хришћанству. И не дам да се вређају жртве ниједне националности, ниједне вере, ниједне расе и докле год сам у овој земљи и док сам жив нећу дати", каже Сиљановић.

Он додаје и да је очекивао да ће доћи до инцидента на перформансу. "Али време је да се реагује и да се кажу неке ствари јасно и отворено", истиче Сиљановић.

Са друге стране, глумац Борис Миливојевић, био је изненађен вечерашњим инцидентом.

"Помислио сам да нешто може да се догоди, али нисам очекивао баш да ће да уђу на представу и да ће ту нешто да вичу, и то. То је ипак мало непристојно. Али обзиром да је то нешто што се већ дешавало, требало је да очекујем. Помислио сам да ће можда у неком тренутку доћи до неког дијалога, али једноставно изгледа да то овог пута није било могуће", каже Миливојевић.

Борис Миливојевић истиче да је представа, коју ће публика моћи да види на 25. годишњицу сребреничког геноцида, важна због суочавања са прошлошћу.

"Ми хоћемо да кажемо да имамо и своје добре и лоше стране. Само се са добрима радо грлимо, а морамо да се загрлимо и са лошима и да се суочимо напокон и са тим стварима, да би могли да пребродимо, да упознамо себе и да наставимо даље. Напокон“, истиче Миливојевић.
Перформансом "Сребреница. Кад ми убијени устанемо" обележена је 24. годишњица геноцида у Сребреници, у коме је 11. јула 1995. убијено преко 8.000 Бошњака.

Вечерашњи перформанс у Задужбини Илије М. Коларца био је увод у представу која ће бити изведена у Београду у јулу 2020. године, на 25. годишњицу геноцида у Сребреници.

"Перформанс-предавање", како га назива Златко Паковић, изводи се у продукцији невладиног Хелсиншког одбора за људска права у Србији. Играју Душанка Стојановић Глид, Борис Миливојевић, Сања Марковић и Вахид Джанковић.

Како наводи Хелсиншки одбор, перформанс је настао у знак противљења "пракси ћутања, порицања и ревизије судски утврђених чињеница" о геноциду у Сребреници. Истичу да у Србији упорно изостаје јавна политичка и друштвена солидарност са жртвама овог злочина.

Хелсиншки одбор за људска права подсећа и да је Међународни кривични суд за бившу Југославију утврдио да је у оквиру политичког и војног врха Републике Српске постојао план који је имао за циљ да се босански Муслимани елиминишу из Сребренице.

"Осим тога, судови у Босни и Херцеговини утврдили су одговорност више десетина средње и ниже рангираних припадника Војске Републике Српске. Ови судски процеси оставили су иза себе обиље непорецивог знања о жртвама, починиоцима и планерима злочина", наводи ова невладина организација.

Уочи обележавања 24. годишњице геноцида у Сребреници, девет невладиних организација, међу којима је и Хелсиншки одбор за људска права, упутили су захтев председнику Србије Александру Вучићу и другим представницима власти да престану са негирањем геноцида почињеног у Сребреници. Затражили су и да се 11. јул у Србији прогласи Даном сећања на геноцид у Сребреници.

Такође, у писму које је прослеђено јавности, невладине организације траже да се негирање геноцида у Србији третира као кривично дело, те да се престане са "величањем и рехабилитацијом осуђених ратних злочинаца".

 

 

Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.