Бернард-Хенри Лéвy: Сарајево је рана у мени која никада неће зацијелити

Француски филозоф и писац Бернард-Хенри Лéвy један је од најутјецајнијих и најангажиранијих интелектуалаца данашњице.

BUKA portal / 09. мај 2019

Његови жестоки ставови о политичарима и друштвеним збивањима, критике национализма и популизма, изазивају реакције широм свијета. Посебно се ангажирао на заустављању крвопролића у Босни и Херцеговини деведесетих. Лéвy данас с једнаким жаром позива на спас Европе, пред изборе за Европски Парламент од 23. до 26. маја. 

Уочи сарајевске изведбе његове представе „Лоокинг фор Еуропе“ 13. маја у Народном позоришту Лéвy за новинску агенцију Патриа одговара на реакције које је изазвао након што је предсједавајућег Предсједништва Босне и Херцеговине Милорада Додика назвао Путиновом марионетом, говори о судбини Босне и Херцеговине и Европе ако на изборима побиједи десница. Открива и то како је дошло до тога да угледном француском филозофу Сарајево постане вјечита инспирација. 

ПАТРИА: Док Сарајево чека вашу позоришну представу 'Тражећи Европу' која је на програму у понедјељак, 13. маја у Народном позоришту Сарајево, и даље вас медијски нападају из уреда Милорада Додика. Недавно сте га назвали 'популистом' и 'једном од Путинових марионета'. Шта можете рећи о тим нападима?

БХЛ: Сматрам да они само потврђују моју тезу. А то је да између либерала и ретроградних снага стоји Сарајево, као што је стајало и раније. 

Чињеница да ме нападају Додикови људи, и да то раде без икаквог стида, потврђује да у Европи постоје двије стране. И да се граница између те двије стране наставља дефинирати питањем Сарајева.

Ја нисам проблем. Проблем је у томе да неко попут Додика сједи у фотељи  Алије Изетбеговића. То је скрнављење, бласфемија духа Босне и неизмјерно је тужно. 
Знам да г. Додик мрзи Сарајево у толикој мјери да не жели ни доћи у град, и да умјесто тога обавља своје предсједничке функције путем видеоконференције. Али то нема везе. У томе је симболика.  
  
ПАТРИА: Ваш чувени 'Манифест за спас Европе' као и представа 'Тражећи Европу' упозоравају на могуће посљедице популизма по цијели континент. Да ли би Босна и Херцеговина могла постати крајњом посљедицом растућег популизма у Европи? Једном сте се већ успротивили подјели Босне и Херцеговине. Међутим, подјела је још увијек актуелна тема као што је била и деведесетих. 

БХЛ: Прије 25 година био сам врло љут и против свега што се сада дешава. Глупост Дејтонског споразума. Срамота мировног споразума који је благословио подјелу земље. Босна и Херцеговина није била само жртвована него и растргана. А ратни циљеви Срба постигнути, унаточ њиховом војном поразу. То је оно што је Дејтонски споразум формализирао. И то је оно што се поново појавило и данас. У праву сте када тврдите да популизам побјеђује у Босни која је била модел суживота и демократије. Био је то либерализам изражен као држава. Данас се клатно окреће у другом смјеру, гдје чак и Босна може постати примјером ретроградног скретања.   
 
ПАТРИА: Додиков савјетник, режисер Емир Кустурица вас је оптужио да сте наводне ратне сцене из Сарајева снимали у Француској да би их касније представили као ратне призоре из опкољеног Сарајева... Насупрот томе, грађани Сарајева могу се сјетити да сте у ратном Сарајеву били десетак пута, први пут у најтежим данима у јуну 1992. након чега сте одлазили и враћали се... Како бисте одговорили на ове оптужбе? 

БХЛ: Какав би то одговор био адекватан таквом клеветничком идиотизму? Сасвим сте у праву да грађани Сарајева знају праву истину. Виђали су ме током рата. Знају да сам био један од њих и да сам то и остао. Знају да сам један од оних – један од многих, уствари – који је стао на њихову страну за вријеме српске агресије на Сарајево. Како бих онда требао одговорити на такву гомилу глупости?  

Прави проблем је између Кустурице и Кустурице. Проблем је у страшном скретању човјека који је био прави умјетник, а који је постао пас чувар нелиберализма и путинизма. То је врло тужан призор. Има и других примјера у хисторији књижевности и филма. Али овај примјер како је Кустурица склизнуо и примјер његове претворбе у роба једног диктатора и диктатора уопће, најспектакуларнији је случај за који знам. Али Кустурицин проблем ми особно није ни од најмање важности.

ПАТРИА: Током рата у Босни и Херцеговини уложили сте огромну количину вашег времена и енергије у мировну кампању. Посвећени сте и послијератној БиХ. Недавно сте изјавили да бисте преселили неке институције из Брисела у Сарајево због насљеђа европске цивилизације и мултиетничности (Сарајева). Међутим, радикални националисти су вам за петама управо због Сарајева. Да ли је то тачно? 

БХЛ: Да, то је тачно. Тако ствари стоје. Истина је да ми људи замјере Сарајево. А истина је и да је Сарајево рана у мени која никада неће зацијелити. Као што рекох, тако ствари стоје. Људи ми приговарају због Сарајева, а ја не могу заборавити Сарајево. Видим га као симбол и као примјер. А због тог ми се у Европи не опрашта. А, изгледа, нити на Палама. Понављам, тако ствари стоје. То ме само јача у мојим увјерењима. Истина је да моја представа завршава, како кажете, са потицајем да унесемо мало Сарајева, мало Босне, у сваку од болешљивих европских институција. Као и са потицајем да и саму Европску комисију пребацимо у Сарајево. Што је, наравно, провокација, али и више од тога. 

ПАТРИА: Сарајево – инспирација свјетски познатом филозофу и ноћна мора многим политичарима у Босни и Херцеговини (и другдје). 

БХЛ: Исти коментар, пријатељи моји! Између мене као филозофа и политичара о којим говорите простире се амбис. А тај амбис има облик великог малог града Сарајева и велике мале земље Босне. Дакле, то је, уистину, због истих разлога због којих ја пјевам хвалоспјеве Сарајеву, а ултранационалисти, лоши пастири Босне, корумпирани политичари са Путинове платне листе, мрзе град.   

Да не изгубимо из вида чињеницу да Додик, који се задесио као актуелни босански предсједник у складу са институционалним уређењем земље, да је он неко ко мрзи Босну и да се никада није претварао да је другачије – што је стање ствари које много говори о апсурду дејтонског процеса.    

Осјећао сам ту апсурдност од самог почетка. Сјећам се када ме је Алија Изетбеговић назвао из његове собе у Дејтону да ми каже како је споразум лош, али да ће свеједно бити обавезан да га потпише. Сјећам се када је рекао, цитирам, да му је уперен пиштољ у главу, а да пиштољ држи Рицхард Холброоке. Па, био је у праву. Знао је да ће се једног дана ствари развити баш овако. Знао је да Дејтон значи могућност да Додик стане на чело Босне, сједећи у његовој фотељи, у његовом уреду, у истом оном уреду у којем су проливене сузе нападнуте Босне и Херцеговине.
 
ПАТРИА: Посматрајући с временске дистанце од 25 година, да ли мислите да су грађани Босне и Херцеговине свјесни оног што сте учинили за њих током, али и послије рата? Ви, али и неки други гласови француске интелектуалне елите попут Пасцала Бруцкнера, Андреа Глуцксманна, Франциса Буеба итд.

БХЛ: Стварно не знам. Знат ћемо у понедјељак. Видјет ћемо ко ће се појавити у Народном позоришту Сарајево. Видјет ћемо да ли ће се ико појавити! 
Надам се да млађе генерације цијене жртвовање њихових мајки и очева. А надам се и да знају да су њихови мајке и очеви имали браћу и сестре по жртви. И да смо Глуцксманн, Буеб, ја, као и неколицина других били међу њима. Ипак, мислим да знају. Људима недостаје памћење, али не у толикој мјери. 

За нас, за мене, Босна и Херцеговина је била попут Шпанског грађанског рата. Изгубљени рат,  попут оног у Шпанији. Али рат од једног неизмјерног значаја, са огромном симболичком виједности! Надам се да нове генерације то знају. Ако не знају, то ће значити амнезију, чисти материјализам, одсуство значења, и - нихилизам је побиједио на сваком кораку.   

Не могу то ни замислити. Не могу се натјерати да повјерујем да су све сузе, сва проливена крв, све нестале наде – не могу замислити да је све то било узалуд. Али, као што рекох, видјет ћемо.

У понедјељак је наш рандеву са памћењем – и са чашћу. Тражити Европу у Сарајеву. Авантура почиње у Сарајеву. Завршава се – привремено – у Сарајеву.

ПАТРИА: Да ли бх. друштво чини довољно да се 'одужи' пријатељима и како би стекло нове пријатеље? Уопће, како БиХ може 'узвратити'? Да ли би ова мала земља могла опстати без великих пријатеља у свијету?

БХЛ: Босна је, наравно, довољно учинила. Ако могу говорити о себи, одликовао ме је Алија Изетбеговић. Прије неколико година сам проглашен почасним грађанином града Сарајева.

Када је Алија преминуо, замолили су ме да одржим посмртни говор, и на сахрани сам предводио француску делегацију. Дакле, да, оно што је требало урадити је урађено. У сваком случају, не тражим ништа више, ништа више од оног што ми је већ дато, а што ме је сваки пут гануло до суза. Али ви Босанци сте много дали. Дали сте нам много. Дали сте нам слику величине. Примјер отпора. Слику Европе, у минијатури. А тај поклон је од непроцјењиве вриједности.

У томе је значај представе, њена најдубља порука. И због тога ова представа коју носим са собом од једног града до другог носи тајно име Сарајева. Или  можда и није тако тајно. Име Сарајево сија у самом срцу представе. То је име које сам пјевао, скандирао и јецао на даскама Европе. Јер, имену Сарајева и његовим становницима, цијела Европа дугује бесконачан дуг. Не кажем да су становници Сарајева онакви како их ја описујем. Не кажем да су оно што су били и што неки од њих још увијек јесу. Али, то је тако... То је идеал грађана Сарајева. И тај идеал, понављам, заслужује бесконачно дивљење. И бесконачну захвалност, такођер. Молим се пред Сарајевом. И тражим опрост. 

ПАТРИА: Како би Европа изгледала са покретом деснице на челу? 

БХЛ: Па, изгледала би попут данашње Босне. У том смислу, такођер, ви бисте били испред. Границе Европе још би увијек биле ту. Кров и зидови куће још би увијек били ту. Али умјесто демократа на челу, умјесто демократа гдје год - лијево, десно, у парламенту - сви бисмо имали људе попут Додика. 

Добро погледајте Додика на челу Предсједништва Босне и Херцеговине. Тако ће изгледати Европа ако ретроградне снаге дођу на власт крајем мјесеца. 

И управо због те сличности, управо због напредне улоге Сарајева, ту завршавам европску турнеју.  

Турнеју сам започео у Милану. Слиједили су Праг, Будимпешта, Рим и Лисабон, и многи други градови. Формално ћу је завршити у Паризу, али ћу је емоционално завршити овдје у Сарајеву. А то радим зато што је Сарајево данас истинска свјетлост у тами.

 

Разговарао: Армин Аљовић


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.