БХ АПСУРДИ Годишње из буджета дајемо 250 милиона КМ на увозне лијекове, а половину производе домаће фирме

Само се питамо - докле тако?

Tatjana Čalić / 08. јул 2021

Да ли знате да је Босна и Херцеговина за пет година потрошила 2 милијарде марака на увозне лијекове, а да половину истих тих лијекова производе домаће фирме?

Или, колико људи путује у сусједне земље како би набавили јефтиније лијекове или лијекове којих уопште нема у Босни и Херцеговини, а морају их свакодневно користити?

А да је маст Цхлорампхеницол, које мјесецима није било у продаји, када се поново појавила, коштала чак три пута више, што је поскупљене од чак 200 посто - 10,80 КМ? Или, да већ мјесецима нема Биманоx капи за очи, чија је цијена 13 КМ, а да замјенске Алпхаган капи код нас коштају 39 КМ, а у Србији око 7 КМ?

Листа је заиста дугачка и шаролика, а пандемија корона вируса је све само додатно искомпликовала.

Контактирали смо домаће произвођаче лијекова - Босналијек и Хемофарм БиХ, како бисмо добили и њихов коментар на комплетну ситуацију са цијенама лијекова, али и сазнали зашто домаћи произвођачи не учествују ни са цијелих 20 посто у укупном тржишту лијекова.

ШТА ЈЕ СА ДОМАЋИМ ПРОИЗВОЂАЧИМА ЛИЈЕКОВА

И док су у Хемофарму навели да не могу коментарисати цијене лијекова у малопродаји, јер су  произвођач који нема своју малопродају, у Босналијеку истичу да је увоз лијекова велик и врло често потпуно неоправдан јер велики дио тих лијекова производе домаће компаније. Стога је кажу очигледно да све друге државе максимално штите домаће произвођаче кроз различите мјере, док у БиХ то није случај, а често се не примјењују ни законске обавезе које у том смислу постоје. 

У Босналијеку кажу да су најбољи примјер за то есенцијалне листе које се плаћају из различитих буджета, а на којима доминирају разни лијекови из увоза, иако се ти лијекови производе у Босналијеку или другим домаћим компанијама. 

Наглашавају и да тржиште лијекова у БиХ годишње износи близу 700 милиона КМ. Од тог износа, 331 милион КМ годишње издваја се из различитих буджета Завода здравственог осигурања за набавку лијекова са есенцијалне листе. На листама у ФБиХ, домаћи произвођачи имају заступљеност у износу 64 милиона КМ или 28 посто, у односу на укупну вриједност тржишта лијекова по основу есенцијалне листе ФБиХ која износи 228 милиона КМ. 

У РС-у, заступљеност свих босанскохерцеговачких произвођача је 20 милиона КМ или 21 посто, у односу на вриједност тржишта лијекова по основу есенцијалне листе РС-а у износу 103 милиона КМ. 

То значи, наглашавају у Босналијеку, да страни произвођачи, само на основу прихода од различитих државних буджета, годишње приходују 250 милиона КМ, док наше фирме из истих извора приходују око 80 милиона КМ. Закључак - у протеклих пет година, стране компаније имале су приход од милијарду КМ, само на основу издвајања из различитих буджета. 

“Управо овакве набавке лијекова, у највећој мјери генеришу велику диспропорцију између заступљености домаћих и ино лијекова на тржишту БиХ. А овакав однос спречава Босналијек, али и друге фарамцеутске фирме у БиХ, да додатно развијају свој производни портфолио. Посебно је важно нагласити да су домаћи произвођачи у протеклом периоду били у могућности покрити више од 53 посто укупног тржишта лијекова Босне и Херцеговине и то са постојећим портфолијем. Већа домаћа потрошња путем есенцијалних листи, не само да би осигурала сигурно снабдијевање домаћег тржишта и јефтиније лијекове, већ би подстакла и извоз јер би тиме били конкурентнији на страним тржиштима”, истичу у Босналијеку.

Када су у питању цијене лијекова, наглашавају да су генерички лијекови које плаћају фондови у БиХ најјефтинији у региону, а када би удио домаћих лијекова био већи, онда би то било још јефтиније јер домаће фирме плаћају и порезе и друге доприносе у БиХ, исплаћују се плате радницима, врше инвестирања у БиХ чиме се мултиплицира ефекат таквог утрошка унутар државе. 

Дакле, са већим удјелом домаћих лијекова на есенцијалним листама, држава би плаћала јефтиније, умјесто да увози оно што се производи код нас. 

Истичу, надаље, да смо ми једина држава у регији која има ПДВ на лијекове у пуном износу и то пацијенту може привидно дјеловати као да је код нас лијек скупљи него у региону, али то није тачно: “Кад причамо о томе шта плаћамо скупље од региона, онда говоримо о тзв. скупим терапијама, лијековима под патентом, гдје не постоје алтернативе. У овим случајевима, наше институције не могу да реагују и преговарају са произвођачима да добијемо повољније цијене. Такви прозвођачи износе стотине милиона КМ из државе, а рецимо, исти такав лијек у некој другој држави је три до пет пута јефтинији јер те државе имају снаге да преговарају. Стога је закључак јасан - БиХ има најјефтиније, а не најскупље лијекове у региону када говоримо о генеричким лијековима чија цијена је ограничена и фиксирана за све произвођаче и једина плаћа исту општу стопу ПДВ-а, што је неповољније, како за пацијенте, тако и за произвођаче, али зато плаћа најскупље оригиналне лијекове”, поручују из Босналијека.

Све ово и превише јасно говори какав је однос наших институција према домаћој производњи и према здрављу њених грађана. 
И сви смо изгледа свјесни да се закони и одлуке морају мијењати уколико не доприносе рјешавању проблема. Сви, осим институција. Поражавајуће.


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.