Бх. чудо: Поврће продато 15 година унапријед!

Поврће из Центра органске хране ЕСОФ у Доњем Вакуфу продаје се у маркетима у Нјемачкој, Енглеској и Француској.

Snježana Mulić-Softić / 03. април 2014

 Предзадњег дана марта у Камењачи код Доњег Вакуфа завршена је садња црвених дугуљастих паприка, у народу познатих као роге и жутих меснатих паприка, званих бабуре. У овом поднебљу садња паприка обично почиње у мају, а берба, ако је све по плану и нема непредвиђених временских непогода, достиже у аугусту.

 

Међутим, у Камењачи је друга прича - саднице посађене у пластеницима компаније ЕСОФ прву бербу ће већ имати у мају, другу седам дана након тога, па трећу, четврту, а најесен ће услиједити још једна садња, па опет бербе и све тако до новембра.

 

Апсолутна органска средина

 

А све што буде произведено, не само ове, него и наредних 15 година, откупит ће њемачка компанија Био Аграр Интернатионал и послати на полице супермаркета диљем Нјемачке, Енглеске и Француске и то са етикетом "органска храна", јер поврће произведено у пластеницима у Доњем Вакуфу то и јесте.

 

Док десет жена, међу којима неке први пут имају прави посао, стрпљиво саде њежне стабљике, а има их равно 380.000, агрономкиња Едина Хабиб провјерава, на малим компјутерима окаченим у пластеницима, да ли су све вриједности потребне за производњу органског поврћа на правом подиоку.

 

У 22 високософистицирана пластеника, који појединачно заузимају по 500 квадратних метара, створена је атмосфера апсолутне органске средине.

 

Семин Башић, директор ЕСОФ-а (Ецо Сустаинабле Органиц Фоод), компаније која постоји тек годину дана, каже да се за производњу поврћа у овом центру користе искључиво органски стимулатори и средства.

 

"Производња у овим пластеницима је без употребе пестицида, што значи да је заштита на органској бази - животињског и биљног поријекла, без икаквог хемијског присуства. Осим тога, тло за саднице испуњава високе свјетске критерије, а у апсолутно чистим органским увјетима произведене су и саме саднице, тако да од самог сјемена па до плода имамо заокружен циклус органске производње", каже агрономкиња Хабиб док показује пластенике - посљедњи крик технологије, који имају дупле фолије, испуњене топлим зраком, а чији се стропови и бочне стране сами отварају и затварају, зависно од степена топлоте, односно хладноће.

 

Улазак у пластенике одвија се преко спужвастих прагова са средством за дезинфекцију, а сви упосленици имају једнообразну одјећу и биљкама баратају искључиво у рукавицама.

 

Рад с биљкама у рукавицама

 

Управо ови квалитети били су препорука да највећи бх. центар органске хране добије престижне цертификате - аустријски Био Гарантие и међународни ГлобалГап.

 

"Без ових цертификата ми не бисмо могли извозити наше производе, а да бисмо их добили морали смо испунити високопостављене критерије, од тога да је производња далеко од путева, да је вода којом се снабдијева бактериолошки исправна, као и зрак, да нема у близини канализационих цијеви и било каквих других нечистоћа, па до тога да биљка од стабљике за садњу, па до плода буде исправна. Фирме за цертифицирање долазиле су у најављене и ненајављене инспекције и вршиле анализе свих сегмената и након што су то урадили ми смо веома брзо добили цертификате, јер су установили да испуњавамо све критерије. Рецимо, такве цертификате нису успјеле добити неке фирме из Србије и Хрватске, јер су тамо земљиште, зрак, али и вода лошијег квалитета", објашњава Башић, док раднице у црвеним одијелима пажљиво, као да у рукама држе новорођенчад, спуштају младе стабљике у отворе са специјално припремљеном земљом.

 

ХРВАТСКА НАЈВЕЋИ ЕКОПРОИЗВОЂАЧ У РЕГИЈИ

 

Свјетско тржиште органске хране вриједно је близу 40 милијарди еура, од чега на Европу отпада пола. У Аустрији је 20 посто обрадивих површина под екопроизводњом, у Чешкој 11, у Италији девет, у Словенији осам посто. 

 

Међутим, упркос великим потенцијалима, пољопривредници у регији се још у малом проценту одлучују за такву производњу. Хрватска остварује најбоље резултате у регији, а то укључује и законе који су у потпуности усклађени са оним у Европској унији. Та држава планира до 2016. године своју органску производњу повећати са три на осам посто.

 

 

 

"Пазимо да не оштетимо стабљике и да ничим не онечистимо тло или зрак", каже агрономкиња Хебиб, док Зијада Имамовић, једна од најмлађих упосленица, празни свој контејнер са садницама.

 

Зијада је четири и по године била на бироу рада и ово је њен први посао.

 

"Ово ми је шести дан на послу и јако сам сретна што радим. Иако посао изгледа једнолично, веома је занимљив, а бит ће још занимљивије кад биљке поодрасту, јер ћемо се онда бринути о свакој биљци посебно", каже она.

 

Маттхиас Треде, директор компаније Био Аграр Интернатионал, која је с ЕСОФ-ом потписала уговор о откупу комплетне производње у наредних 15 година, такођер потврђује високу квалитету поврћа из пластеника у Доњем Вакуфу.

 

"Овдје се ради о прозводњи која тражи природно тло, свјежу воду и добро сунце, а све то има ЕСОФ и управо је то квалитет који тражимо, јер је то огледало наше пословне филозофије и оно што највише одговара тржишту земаља Европске уније. Дакле, квалитета органских производа из ЕСОФ-а је међу најбољим могућим", каже Треде.

 

Нада за развој опћине

 

Највећи регионални центар органске производње тренутно има 22 високопрофесионална и аутоматизирана пластеника с појединачном површином од 500 квадратних метара у Доњем Вакуфу. Такођер, ЕСОФ, поред својих капацитета, ради с кооперантима из Мостара, Коњевић Поља, Чапљине, Витеза и Бугојна, а планира ускоро поставити нове пластенике у Завидовићима и у Козарцу.

 

Са 17 запослених ова компанија тренутно производи готово 600 тона поврћа, а с инвеститором и партнером у пројекту Јумом Матаром ал-Мухаирием из Уједињених Арапских Емирата планира повећати производњу за четири пута, односно годишње производити 2.500 тона органског поврћа.

 

"Захтјеви наших купаца су много већи од наших тренутних могућности, али ми предано радимо на проширењу производње и, ако све буде како треба, могли бисмо запослити до 480 људи. Већ сада имамо 21 захтјев за кооперацију у Босни и Херцеговини, а тренутно за нас ради пет коопераната", каже Башић.

 

Био Аграр Интернатионал, како каже његов директор, с ЕСОФ-ом жели постићи водећу позицију на тржишту у Нјемачкој, али и у другим европским земљама.

 

"Желимо проширити капацитете за производњу органске хране, али и отворити нова радна мјеста и запосленима пружити сигурност", каже Треде, истичући како нарочито жели осигурати дугорочну стабилност запослених и њихових породица, а што је, вели, једна од највећих брига коју истичу партнери ЕСОФ-а Семин Башић и Енвер Авдић.

 

И начелник опћине Доњи Вакуф Хусо Сушић полаже велике наде у ЕСОФ. С поносом показује пластенике дигнуте на опћинском земљишту.

 

"Видите, овдје је некад била ледина. Ми смо изашли ЕСОФ-у у сусрет и дали земљу на кориштење по веома повољној цијени, али ћемо се трудити да то буде још јефтиније, чак и симблично, јер ми у опћини имамо близу 3.000 назапослених. Опћина има близу 700 дунума оваквог и земљишта сличног квалитета, што ћемо понудити и осталим заинтересиранима", каже Сушић и додаје да ће ЕСОФ-у на кориштење дати додатних десет дунума земље.

 

Циљ је 100 пластеника

 

Међутим, опћински начелник је незадовољан чињеницом да Босна и Херцеговина никад није донијела закон о производњи органске хране, иако јој је то један од предувјета на путу ка Европској унији, те због тога нема ни потицаја за произвођаче.

 

Унаточ томе, ЕСОФ има велике планове.

 

"Не само да желимо достићи тражених 5.000 тона поврћа годишње, него намјеравамо отворити властиту хладњачу и дистрибутивни органски агроцентар, те покренути производњу властитих садница. Планирамо заокружити комплетан круг органске производње", каже директор ЕСОФ-а.

 

Директор Био Аграр Интернатионала иде корак даље, па каже да ће та њемачка компанија с ЕСОФ-ом покушати достићи водећу позицију на њемачком тржишту, а можда и на европском.

 

У највећи регионални центар органске хране до сада су уложена готово три милиона еура, а циљ им је до 2015. године подићи 100 професионалних аутоматских пластеника, укупне површине 50.000 квадратних метара.

 

Извор: Ал Јазеера

 

 


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.