БиХ болује од колективне шизофреније

<п>Чланови неформалне групе Кре(А)ктива организирали су чишћење споменика жртвама фашизма у Мостару. Нјихову акцију покушали су спријечити маскирани неонацисти. Роберт Јандрић, антифашиста и иницијатор акције, за Журнал говори шта се дешавало у Мостару и објашњава зашто се неонацизам буди у БиХ</п>

Marko Tomaš / 16. фебруар 2010

Давно је Букоски рекао: "Глуп човјек на земљи је исто тако глуп и на мјесецу!". То је то, и то је тако. Глупост испливава у свим ситуацијама. Медије не занима суштина, а јадници који се фурају на нацизам напросто нису у стању дјеловати конструктивно. Медији налазе месо у реакцији горе наведених јадника на акцију мостарске дјеце која су кренула чистити споменике посвећене жртвама фашизма. Да је ово стари добри црно бијели, а не овај данашњи сиви свијет, ствари би биле јасне. Једни чисте, други желе каменовати. Паметном доста. Што се заправо догађало и што је у свему томе истински битно открива нам један од иницијатора акције чишћења споменика на Булевару Роберт Јандрић.

 

Да ли си задовољан одзивом Мостараца на акцију коју сте организирали?

- Јако сам задовољан одзивом Мостараца. Осим десетак, јако младих активиста/киња неформалне групе Кре(А)ктива, у чишћењу фашистичких знакова са зидова и антифашистичких споменика на мостарском Булевару придружило нам се још двадесетак грађана. Сматрам да је то свакако задовољавајући број људи за прву самоорганизовану антифашистичку акцију у граду. Чим се прочуло да се десио покушај напада на активисте на лицу мјеста се почео појављивати све већи број грађана који су долазили да изразе подршку. Ово буди наду да ће у слиједећој акцији учествовати још већи број Мостараца.

Примијетио сам да је екипа која је чистила споменике састављена претежито од малољетника. Како објашњаваш ту појаву у овом времену кад је већина њихових вршњака у најмању руку индиферентна спрам политичких збивања?

- Мислим да је то највише посљедица опште бесперспективности која влада у земљи и противљења наметнутим подјелама, са једне стране, а са друге директан одговор на појаве неонацистичких организација разних боја широм БиХ. Чињеница је да младим људима није понуђен никакав садржај, а они, природно, имају порив да мијењају свијет. Један дио младих се под утјецајем интензивне дугогодишње националистичке пропаганде окренуо крајњој десници тражећи кривце увијек у другима и другачијима. Ови млади људи у Мостару су одговоре за тешке проблеме, с којима је суочено БХ друштво, потражили у антифашистичким идејама заједништва и социјалне правде као потпуним супротностима данашњем стању. Одређене заслуге за то имају и сви активисти који су антифашистичку идеју под изузетно неповољним околностима одржали живом у годинама након рата.

Видим да је групица провокатора хтјела изазвати инциденте тијеком акције. Сматраш ли да ће се ускоро у БиХ све чешће сукобљавати активистичка љевица и десница и до којих граница све то може отићи?

- Тих сукобљавања је било и до сада, а неки су били и озбиљни инциденти као што су били напади вјерских фанатика на уеер фест у Сарајеву и напад Националног строја на Е у Роцкс фестивал у јулу прошле године. Увијек се радило о фашистичким нападима на мировне и антифашистичке активисте и борце за људска права. Десница је имала својих “двадесет година славе, у којима је показала све своје адуте: масовне злочине и кршења људских права, пустошење села и градова, изазивање и распиривање међунационалне мржње и стварање огромних социјалних разлика. Активистичка љевица, изневјерена од стране свих политичких партија се тек буди и ради на организовању. Иако ме стварност упорно демантује, желим да вјерујем да је вријеме физичког обрачунавања прошло. Ако отворени сукоб са екстремним десничарима значи да је љевица ојачала довољно да се одупре константним пријетњама и нападима, онда се и то може и треба посматрати у позитивном свијетлу. И сам сам био жртва пријетњи. На расистичком форуму Сторм фронт су објављене моја фотографија и фотографије осталих чланова Унутрашње емиграције, бенда у којем сам свирао, као и отворени позив на линч. Забрињавајућа је чињеница да је напад на антифашистичке активисте у Мостару данима најављиван по форумима и да је друштвени амбијент такав да се шачица малољетних екстрема усудила у сред дана покушати напасти антифа активисте молотовљевим коктелом.

Срамотно је и јадно непоштивање другог и другачијег у БиХ. Дуги низ година живимо суочени с таквом ситуацијом, али најгора је што се чини да ствари постају све горе и горе. Како гледаш на ове будалаштине са појавом неонацистичких група у БиХ, које су прије свега помијешали бабе и жабе и у конфликту су с властитим програмом?

- БиХ је, а у то се из дана у дан увјеравамо, идеално тло за ширење екстремно десних идеја, а не треба занемарити ни вјерски фанатизам, као ни годинама присутни, повампирени клерофашизам. Ријеч је о опустошеној, постиндустријској земљи са свеприсутним ратним траумама у којој влада општи осјећај безнађа. Уџбенички примјер, рекао бих. Када томе додамо и ревизију/е пришлости те рехабилитацију нациста и њихових сарадника, присутну у школама и дијелу медија, нема мјеста чуђењу. Чињеница да је посљедњих неколико година националистичка реторика појачана, а да је ово “изборна година” и да су сецесионистички захтјеви све гласнији чини ситуацију још гором. Изостанак јасне осуде напада на уеер фестивал, на Е у Роцкс фестивал па чак и мање или више директни позиви на насиље према “непожељним” друштвеним групама од стране вјерских и државних званичника дају крила свима који вјерују да у етнички чистим торовима нема мјеста на “невјернике, љевичаре, педере” и све друге и другачије. Мали је корак од вербалног до физичког напада. Јасно је да је БХ друштво болује од колективне шизофреније. Никад више “вјерника” у хиљадама новоизграђених богомоља широм земље, а никад више криминала, мржње, насиља и девијантног понашања свих врста.

Како су медији, прије свега мостарски, попратили ову акцију. Јеси ли задовољан њиховим односом спрам цијеле акције?

- Скоро сви медији су попратили акцију и омогућили нам простор за представљање антифашистичких идеја који смо ми покушали максимално искористити. Са изузетком два или три портала позната по свом националном “шмеку” сви су објавили афирмативне чланке о акцији. На жалост и овај пут су инцидент, који је заиста био безначајан у односу на акцију, ставили у први план. Медији су као и обично жељни сензационализма и крви и то је тешко избјећи, али ми ћемо покушати и даље акценат стављати на суштину. Суштина је то да се млади коначно самоорганизују и окупљају око идеја заједништва, социјалне правде и антифашизма те да је та иницијатива овај пут кренула баш из Мостара. Покренули су је млади оба пола, разних националности из свих дијелова града.

Преузето са .зурнал.инфо


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.