Биле су лијепе, образоване, врхунске умјетнице, Сарајке испред свог времена... Данас потпуно заборављене!

Духови пет сестара Леви и даље нечујно корачају сарајевском калдрмом. Потичући из сиромашне сефардске породице од оца Јуде и мајке Естере, задужиле су овај град више него многи извикани великаши.... Студент режије на Академији сценских умјетности у Сарајеву Денис Швракић подсјећа на њих у тексту на свом Фацебоок профилу

Buka / 30. август 2018

Лаура, рођена Луна, била је настарија сестра и знаменита југословенска феминисткиња, књижевница и преводитељица. Нјена рукописна грађа сачињена од есеја, драмских текстова, слика о обичајима и збирки, културно је благо овог поднебља. Готово цијелог живота сакупљала је велики број старошпанских романси, које се почетком 20. вијека нису више могле чути у Шпанији, али су пјеване и говорене у Босни. Нјена студија Ла Мујер Сефарди де Босна (Сефардске жене у Босни) прва је на свијету културографска и етнографска књига о сефардској жени. Прекретница у њеном социјалном ангажману био је чланак "Јужнославенска жена у политици" ("Дие Сüдслаисцхе Фрау ин дер Политик"), објављен 1916 године у босанскохерцеговачким новинама које су штампане на њемачком језику, "Боснисцхе Пост", гдје је Јелица Бернадзикоска Беловић једно поглавље посветила сефардској жени у Босни и Херцеговини.  Углед и популарност је стекла и позоришним комадима које је писала на ладину - језику сефардских Јевреја. На самом почетку Другог свјетског рата и Холокауста, 1941 године, оба су јој сина усташе одвеле у концентрацијски логор Јасеновац. Сломљена тугом и бригом, Лаура се разбољела и умрла скривена у сарајевској болници католичких сестара милосрдница 1942 године. Није знала да су јој синове усташе убиле већ на путу према Јасеновцу. Сахрањена је на јеврејском гробљу у Сарајеву без надгробног споменика, заборављена, гдје и данас почива.   Рифка, од миља звана Рики, била је прва сарајевска професионална балерина, али и прва сефардска балерина и примабалерина Народног позоришта у Београду. Још од малих ногу Рифка је показивала свој талент за плес. Заједно уз пратњу сестре Кларе на гитари 1919. године Рики је извела краћи комад своје најстарије сестре Лауре под називом Спремање за пехас. Том приликом примијећена је од стране чланова културног јеврејског друштва Беневоленција, па постаје њихов члан и наступа на приредбама и прославама. Убрзо, захваљујући Рикичином труду и таленту Беневоленција је шаље на балетску школу у Загребу на усавршавање. Први наступ у Сарајеву као чланица друштва имала је 1920. године. Школовање је наставила код Карла Рејмонда у Бечу, гдје је провела три године. Након повратка са усавршавања Рики добија ангажман у Народном позоришту у Београду.  У периоду од 1923. до 1927. била је играчица балета у позоришту, а од сезоне 1926/7. постаје соло балерина. Важила је за најталентованију југословенку балерину за стилизовану гротеску, али и за балерину са најбољим тјелесним пропорцијама. Народно позорише је 1932. године шаље у Париз на усавршавање. Тамо је узимала часове класичног руског балета професора Николаја Легата, некадашњег првака руског царског балета, и госпође Нижински.    Заједно са члановима Народног позоришта наступала је у Француској, Грчкој, Аустрији, Чехословачкој, Нјемачкој и Шпанији. На врхунцу каријере била је од 1931. до 1934, и тада је важила за миљеницу београдске балетске публике и по многима била је најљепша Југословенка. Рики је током година каријере одиграла велики број карактерних и соло минијатура, међу којима су: Сладолед у Лабудовом језеру, Канаринка и Бијела мачка у Зачараној љепотици, Лјубимче двора и Арапка у Рајмонди, Беба у Вили лутака, Пајац и Стријелица у Копелији, Мор у Дон Кихоту и друге. Рано ујутру шестог априла 1941. Нијемци су бомбадовали Београд, а Рики успијева да побјегне из пријестолнице избјегавши један од три напада. Захваљујући пријатељима крила се у селу Грбавче код Лјига под именом Милица Марушић. Након рата поново се враћа у Народно позориште, али овога пута као костимограф. Умрла је и сахрањена је 1968. године у Не орку, у који је 1957. отишла због операције кука, уз епитаф „Сањам Сарајево“. Клара је била врсна музичарка. Свирала је шпанску гитару и саз, често пративши Рифку у њеним раним наступима по сарајевским сијелима, игранкама и забавама. Предања кажу да је звук старе Шпаније одзвањао вратничким авлијама и башћама када год би она њима шетала. Удала се за извјесног Сплићанина из породице Дворниковић и такође свој животни пут окончала у Нју Јорку, далеко од свог Вратника.   Бланки, која је важила за једну од најначитанијих Сарајки, удала се за пријератног сарајевског индустријалца Методија Куића, који ће, иако симпатизер и финансијер Народноослободилачког покрета, проћи послијератне комунистичке казамате као народни непријатељ. У Београду је родила кћерку Гордану која ће постати награђивана књижевница најпознатија по епхоланом дјелу „Цват липе на Балкану“ у којем је опјевала своју мајку и тетке. Тај култни роман је касније екранизован.    Сестре Леви заједно су држале и отмјени салон шешира „Цхапеау Цхиц Парисиен“ који се налазио одмах прекопута хотела Европе и представљао први израз женског подузетништва у овим крајевима, а о којем данас, близу стотину година касније, невладине организације држе округле столове и симпозије, тобоже нас подучавајући да и жене морају бити покретачи друштвеног развоја.     Мозак салона била је мирна и сталожена Нина – пета сестра Леви, која је сахрањена у Загребу, то дражесно обитељско чангризало, како су је сестре називале.  И док алеје у овом граду носе имена опскурних супруга затворских другова појединих „очева нација“, ја се и даље надам да ће доћи тренутак када ћу застати у некој калдрмом поплоченој улици те угледати таблу на којој пише Ул. Сестара Леви. Надам се да ће и једног дана дјеца похађати ОШ Сестара Леви, будући да су управо оне донирале своје скромно земљиште како би ОШ Сабурина на Вратнику узгајала нове генерације града који их је заборавио. Након Седам секретара СКОЈ-а и Десете брдске, Пет сестара је исконско утјеловљење онога што би требали пригрлити. Не због њих, него због нас.  


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.