Ako je do sada iko imao sumnje u sposobnosti osumnjičenog predatora Miroslava Aleksića, da sa predumišljajem, organizovano, inteligentno i veoma podmuklo, decenijama stvara uslove za svoje zločine za koje je i zvanično optužen, na Veliki petak proste 2021. godine konačno je dobio priliku da sve shvati.
Jer, baš na ovaj najtragičniji dan u istoriji Hriščanske crkve, dan suđenja, ponižavanja, mučenja i pogubljenja Isusa, veoma podmuklo i sa monstruoznim predumišljajem, krenula je organizovana kampanja Aleksićeve odbrane, koju je, jasno je, mogao da smisli samo on, čovek osumnjičen za kontinuirane najteže zločine protiv devojčica za koje je bio jedini bog.
Njegova partnerka i suvlasnica privatne škole glume (koja još uvek nije ugašena, već samo trenutno ne radi) profesorka Biljana Mašić dala je intervju, u kome samo naizgled sakriveno, a u stvari potpuno jasno Aleksića poredi sa Isusom, govori o “stradanju” svog supruga, iza koga stoji nekakav neimenovani “master majnd”, koji je “iskoristio institucije sistema” da ga “lažno optuži” za gnusan zloči, a da njemu, Aleksiću, kako profesorka tvrdi, baš kao ni Isusu, nisu dali priliku da kaže ni reč. Istovremeno, nekoliko polaznika te još uvek nerasformirane “škole”, jedva punoletnih (neki i nisu još), nastupili su u drugim novinama, a odmah zatim na prazničnom programu televizije koja je nacionalnu frekvenciju dobila kao dečiji kanal (sic!), da podupru strategiju odbrane, prošire narativ o izdaji Mike – boga, te stradanju njihovog nedužnog i nevinog učitelja kome su ta deca i dalje slepo verna.
Aleksićev plan je očigledan sa dva aspekta: najpre da optuženi pokušava da se predstavi kao biblijska žrtva, da izazove emocije, pažnju, poseje zrno sumnje u srcima zbunjenih ljudi, koji nikako da shvate kako je zločin za koji je optužen uopšte moguć. Drugi aspekt je još strašniji, jer je njime, verujem sasvim voljno, optuženi dao uvid u svoj inteligentan metod pripreme i sprovođenja zločina za koje je optužen, cinično nam pokazao ko je zapravo on. Drugim rečima, on je sebi organizovao odbranu, na koju naravno ima pravo, a koju je smišljao svih ovih stotinu dana pritvora, ali kao i svi slični predatori u istoriji literature, ne može da odoli da svojoj sujetnoj narcističkoj želji da nam istovremeno, pa makar ga to koštalo slobode, dokaže koliko je pametniji od svih.
Strašno je bilo gledati ovog jutra decu na Hepi televiziji, koje je neodgovorno, neadekvatno i prilično uznemirujuće ispitivala voditeljica, kako verglaju naučene i pripremljene rečenice, kao brzalice i molitve o kojima sa ponosom pričaju, a koja su u studio ušla odmah nakon gostovanja drugog osumnjičenog predatora – Palme, koje je bilo uvertira ove ogavne medijske ofanzive. Aleksićeva žena nije nastupila kao profesorka i suvlasnica profitabilnog biznisa, ne, ona je nastupila kao žrtva izdaje Milene Radulović, koju je opisala kao dugogodšnjeg apostola te njihove crkve, koja je boga prodala kao Juda Iskariotski. Ona je u novinama iznela niz neistina, na primer da Aleksić nije mogao da se brani, a sam je izabrao da se brani ćutanjem, da oni, njegova porodica i prijatelji, nisu imali pristup medijima, iako smo svi videli da direktno odbija da odgovara novinarima.
U intervjuu se obrušila na žrtvu svoga muža, ali je i sama, a sada mislim slučajno, pružila uvid u patologiju tog čoveka, čija je, neko bi rekao, ona zapravo prva žrtva. Profesorka i pedagog Biljana Mašić je navela kako se njen muž smejao kada je advokatu rekao da je optužen za silovanje, da se sa njom, svojom ženom, ophodio preteći, agresivno i ponižavajuće: “izgrdio me na pasja kola zbog Milene”, rekao da je bezvredan profesor koji treba da da otkaz i time nam otkrila do koje mere je optuženi normalizovao agresiju, vređanje, poništavanje ličnosti, uspostavio bespogovornu veru u samo jednog boga – sebe, ubeđujući ih da je to što im radi zapravo ljubav.
Simultano i strateški osmišljeno su “njihova” deca, na televiziji, instruisana da otkriju identitete anonimnih žrtava, delovala kao igračke ovog čoveka koji iz ćelije vuče konce, manipulisana i upotrebljena za najprljaviji posao. Jer, otkrivanje identiteta zaštićenih žrtava nije mogao niko drugi da obavi do njih, niko od “odraslih”, čak ni najveći slepci što se godinama vucaraju po toj televiziji, a bez ikakve kontrole ili posledica, nego su podmetnuli decu da “izdajnice” imenuju, da prekrše svako pravilo zakona i morala i bace mlade (i maloletne) žrtve pred rulju ove naše javnosti.
Kakav strašan, strašan dan. I kakav jezivi podsetnik kakvi smo mi ljudi, zbog kojih je Isus zaista stradao.
