Биљана Србљановић: Лажни бог

Алексићева жена није наступила као професорка и сувласница профитабилног бизниса, не, она је наступила као жртва издаје Милене Радуловић, коју је описала као дугогодшњег апостола те њихове цркве, која је бога продала као Јуда Искариотски.

Biljana Srbljanović / 04. мај 2021

 

Ако је до сада ико имао сумње у способности осумњиченог предатора Мирослава Алексића, да са предумишљајем, организовано, интелигентно и веома подмукло, деценијама ствара услове за своје злочине за које је и званично оптужен, на Велики петак просте 2021. године коначно је добио прилику да све схвати.

Јер, баш на овај најтрагичнији дан у историји Хришчанске цркве, дан суђења, понижавања, мучења и погубљења Исуса, веома подмукло и са монструозним предумишљајем, кренула је организована кампања Алексићеве одбране, коју је, јасно је, могао да смисли само он, човек осумњичен за континуиране најтеже злочине против девојчица за које је био једини бог.

Његова партнерка и сувласница приватне школе глуме (која још увек није угашена, већ само тренутно не ради) професорка Биљана Машић дала је интервју, у коме само наизглед сакривено, а у ствари потпуно јасно Алексића пореди са Исусом, говори о “страдању” свог супруга, иза кога стоји некакав неименовани “мастер мајнд”, који је “искористио институције система” да га “лажно оптужи” за гнусан злочи, а да њему, Алексићу, како професорка тврди, баш као ни Исусу, нису дали прилику да каже ни реч. Истовремено, неколико полазника те још увек нерасформиране “школе”, једва пунолетних (неки и нису још), наступили су у другим новинама, а одмах затим на празничном програму телевизије која је националну фреквенцију добила као дечији канал (сиц!), да подупру стратегију одбране, прошире наратив о издаји Мике – бога, те страдању њиховог недужног и невиног учитеља коме су та деца и даље слепо верна.

Алексићев план је очигледан са два аспекта: најпре да оптужени покушава да се представи као библијска жртва, да изазове емоције, пажњу, посеје зрно сумње у срцима збуњених људи, који никако да схвате како је злочин за који је оптужен уопште могућ. Други аспект је још страшнији, јер је њиме, верујем сасвим вољно, оптужени дао увид у свој интелигентан метод припреме и спровођења злочина за које је оптужен, цинично нам показао ко је заправо он. Другим речима, он је себи организовао одбрану, на коју наравно има право, а коју је смишљао свих ових стотину дана притвора, али као и сви слични предатори у историји литературе, не може да одоли да својој сујетној нарцистичкој жељи да нам истовремено, па макар га то коштало слободе, докаже колико је паметнији од свих.

Страшно је било гледати овог јутра децу на Хепи телевизији, које је неодговорно, неадекватно и прилично узнемирујуће испитивала водитељица, како верглају научене и припремљене реченице, као брзалице и молитве о којима са поносом причају, а која су у студио ушла одмах након гостовања другог осумњиченог предатора – Палме, које је било увертира ове огавне медијске офанзиве. Алексићева жена није наступила као професорка и сувласница профитабилног бизниса, не, она је наступила као жртва издаје Милене Радуловић, коју је описала као дугогодшњег апостола те њихове цркве, која је бога продала као Јуда Искариотски. Она је у новинама изнела низ неистина, на пример да Алексић није могао да се брани, а сам је изабрао да се брани ћутањем, да они, његова породица и пријатељи, нису имали приступ медијима, иако смо сви видели да директно одбија да одговара новинарима.

У интервјуу се обрушила на жртву свога мужа, али је и сама, а сада мислим случајно, пружила увид у патологију тог човека, чија је, неко би рекао, она заправо прва жртва. Професорка и педагог Биљана Машић је навела како се њен муж смејао када је адвокату рекао да је оптужен за силовање, да се са њом, својом женом, опходио претећи, агресивно и понижавајуће: “изгрдио ме на пасја кола због Милене”, рекао да је безвредан професор који треба да да отказ и тиме нам открила до које мере је оптужени нормализовао агресију, вређање, поништавање личности, успоставио беспоговорну веру у само једног бога – себе, убеђујући их да је то што им ради заправо љубав.

Симултано и стратешки осмишљено су “њихова” деца, на телевизији, инструисана да открију идентитете анонимних жртава, деловала као играчке овог човека који из ћелије вуче конце, манипулисана и употребљена за најпрљавији посао. Јер, откривање идентитета заштићених жртава није могао нико други да обави до њих, нико од “одраслих”, чак ни највећи слепци што се годинама вуцарају по тој телевизији, а без икакве контроле или последица, него су подметнули децу да “издајнице” именују, да прекрше свако правило закона и морала и баце младе (и малолетне) жртве пред руљу ове наше јавности.

Какав страшан, страшан дан. И какав језиви подсетник какви смо ми људи, због којих је Исус заиста страдао.

 

јавнисервис.нет


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.