Биљежница Робија К.: Истина о Степинцу

Степинац је рекао: „Они би тили рећ и да су ин усташе биле океј и да сан ја бија против усташа, јербо сан, ето, светац! Береш ли, прика, који је то неспоразум? Па немој ме јебат, човиче!“

Viktor Ivančić / 17. мај 2019

 

Онај фра Иве из Госпе од Цукра је завалијо се у катриги у исповједачници. Иза мрижасте ролете је сидијо један високи барба шта је доша исповидит се. Фра Иве је склопијо очи и рекао је: „Фаљен Исус и Марија! Слушан!“ Барба је викнијо: „Ја би само тија да ме више оставе на миру! Јебен њих и њихову светост! Испалићу тотално на живце, човиче, нико нормалан не може поднит такви притисак!“ Фра Иве је рекао: „Скужај, прика, ал ја те ништа не разумин…“ Барба је викнијо: „Шта њих боли курац оћул ја бит проглашен свецем или нећу?! Шта су се толико ускопиздили!? А све на моју штету!“ Фра Иве је питао: „Ама на чију штету, јебате? Ко си ти, човиче?“ Барба је рекао: „Како ко сан? Па Степинац!“ Фра Иве је зинијо: „Ма који Степинац? Алојзије?“ Барба је рекао: „А него који! Јел ти можда знаш неког другог?“ Фра Иве је подвикнијо: „Дај немој ме јебат, папане! Степинац је умра при двиста година! Госпе моја какви ми све луђаци долазе на исповид! Ај бриши одатле, виш да иман посла!“ Барба је рекао: „Океј, кад не вирујеш, ајде онда размакни ролету!“ Онда је фра Иве размакнијо мрижасту ролету. Онда је он скрикнијо: „Оасти крв ирудову! Поасти крв ирудову!“ Степинац је рекао: „Е, а шта се сад чудиш! Липо сан ти каза!“ Фра Иве је рекао: „Како је ово могуће, богте јеба?! Па ти си умра прије миљон година!“ Степинац је рекао: „А јесан, умра сан, неш ти велике умјетности…“ Фра Иве је питао: „Па шта онда ово значи?“ Степинац је одбрусијо: „Значи да си заспа у исповједачници! Ето шта значи!“ Фра Иве је рекао: „Аааасти јарца, заспа сан и сањан… То ми се никад при није десило, часна рич!“ Степинац је заколутачијо са очима: „Океј, не трибамо ић у детаље…“ Фра Иве је питао: „И шта ћемо сад?“ Степинац је рекао: „Како шта ћемо? Саћемо наставит ди смо стали! Ја сан доша исповидит се!“ Фра Иве је рекао: „Па не могу те исповидат док спавам, јебему матер!“ Степинац је рекао: „А јел можда имаш неки други избор? Ја те богами нећу будит! А колико видин, неш се пробудит ни сам од себе!“ Фра Иве је рекао: „А је, јебате, добро говориш… Ха, океј, онда мош наставит! Слушан!“ Степинац је рекао: „Кажен, хрватски клер ми иде максимално накурац шта на силу упињу да ме Ватикан прогласи светин! Ево сад су и папу који је то стопира напали ка комуњару! Па ди то води, јебага бог?!“ Фра Иве је рекао: „Ајде, нису му баш говорили да је комуњара…“ Степинац је рекао: „Е знан, више га прцају дипломацки, оно ка, ајмо папу мрзит уљуђено! Серу по врховном црквеном ауторитету, молинте липо! А човик ин је све тачно река – чекајте мало, није ван ти Степинац бија мед и млико, станите људи на балун… За разлику од хрвацког клера, ја поштујен папу! Ја сан, ка шта се зна, увик бија добар са влашћу!“ Фра Иве је питао: „Укључујући Павелића?“ Степинац је рекао: „Наравска ствар! У томе и је проблем…“ Фра Иве је рекао: „Чекај мало, јесан ли ја добро сватија – ти уствари не желиш да те прогласе свецен?“ Степинац је рекао: „Овкорс да не желин! Ако ћемо право, нико не би триба бит светац, а камоли ја!“ Фра Иве је питао: „Зашто а камоли ти?“ Степинац је нагнијо се према ролети и рекао је: „Да ти буден искрен, кад су дошли комунисти на власт, још ајде, ајде, ту је и било неког ситног мучеништва, ка оно, судили су ми, послали ме у кућни притвор, антеле-мантеле… Ал прије тога, кад су владале усташе, то је скроз друга прича!“ Фра Иве је питао: „Каква друга прича?“ Степинац је рекао: „Па није ти то мени било мрско, разумиш! Све сан ја то уфино подупира, и Хрвацку до Дрине, и Поглавника, и расне законе… Није ти ту, брале, било озбиљног отпора са моје стране! Чиста колаборација!“ Фра Иве је рекао: „Океј, ал чинија си нека добра дила, помага си људима, тако кажу…“ Степинац је рекао: „А је, јака су ми била добра дила! Река би Поглавнику, ако шаљеш људе у логор, дај ин мало бољу спизу и робу, немој да буду баш гладни и промрзнути… Разумиш, нисан доводија логор у питање! То ти је та пиздунска тактика! Ај реци поштено, јел то доста да се неког прогласи свецен?“ Фра Иве је рекао: „Не знан ја, није на мени да одлучујен! И осин тога сад спаван…“ Степинац је рекао: „Ал немош то доказат хрвацкин бискупима! Они на силу оће да ја буден светац и готово! Не куже да немош истину тражит у екстремима! Истина не лежи ни у светом ни у проклетом! Истина је увик негди између!“ Фра Иве је рекао: „Липо си то река, ка да држиш мису!“ Степинац је рекао: „А да не причан како би хрватски клер прико мене тија и стиснит и прднит!“ Фра Иве је питао: „Зашто стиснит и прднит?“ Степинац је рекао: „Они би тили рећ и да су ин усташе биле океј и да сан ја бија против усташа, јербо сан, ето, светац! Береш ли, прика, који је то неспоразум? Са једне стране ин Ендехазија није била мркли мрак, а са друге сан ја ка светац бија против мрклог мрака! Па немој ме јебат, човиче! Која је то дебилна логика да мене, који сан бија прст и нокат са нацијима, сад иду карат са њима, и то зато да би уздигли и мене и њих?“ Фра Иве је рекао: „А је, то је мало уврнуто…“ Степинац је рекао: „Ја само оћу да ми се те бискупске ћимавице скину с врата! Желин почиват у миру ка шта ми је и обећано на спроводу!“ Фра Иве је рекао: „Добро, Алојзије, ал шта се ти толико жестиш око тога? Мислин, шта те кури болац? Ако те оће прогласит свецен, нек те прогласе! Зашто ти то смета?“ Степинац је подвикнијо: „Како зашто ми смета, богга јеба?! Па јел се ја сутра моран срамит кад дођен међу свеце? Јел триба да ми други свеци говоре – а види ове пичкице, упа је међу свеце прико везе, на силу су га убацили хрвацки бискупи, а уствари је шурова са усташама! Јел то триба?“ Фра Иве је рекао: „А је, то је мало незгодно…“ Степинац је рекао: „То би била кома и ужас! То је ка да упаднеш у Дрим Тим, а немаш појма играт баскет! Јел триба да ми свети Павал, и свети Анте, и свети Петар говоре – види овог пиздунчића, нема благе везе са кошарком, садија је тиве са најгорин фашистима, а сад глуми неког свеца! Чак би ме и свети Леополд подјебава!“ Фра Иве је рекао: „Он поготово, он је познати брумаш…“ Степинац је уздахнијо: „Госпе моја, да нисан умра, хрватски клер би ме у гроб утира! Они не јебу живу силу, човиче! Може ин доћ иљаду историчара са миљон повјесних чињеница и рећ ин – ево, ту ван је пуна истина о Степинцу, свиту, превише је ту рупа и црнила да би се поглавар католичке цркве у Ендехазији мога прогласит свецен, немојте се људи зајебават – ал они то не желе ни чут ни видит! Пуца њима њежник за истину о Степинцу! Он је за њих светац и крај приче! Јербо прико њега оће посветит и Ендехазију! Ал ја то више не могу поднит, човиче божји! Да нисан умра, дошло би ми за убит се, мајкеми миле!“ Фра Иве је питао: „Па шта сад мислиш направит?“ Степинац је рекао: „А шта би ја мога направит, јебага ируд? Мени су ка покојнику руке везане! Значи, није право питање шта ћу ја, него шташ сад ти направит!“ Фра Иви је улетила збуњоза: „Ја? Како то мислиш?“ Степинац је рекао: „Мислин, шта сад ти ка истакнути преставник хрвацког клера мош рећ на пуну истину о Степинцу коју си управо сазна?“ Фра Иве је мало жешће продумао и рекао је: „Могу рећ да сан је преспава!“ Степинац је рекао: „Ето, о томе ти ја причан…“

Роби К. (ИИИа)

Пешчаник.нет, 17.05.2019.


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.