Биљежница Робија К.: Скрин тач је ту мач!

Ми обитељ смо ујутро сидили за столом у кужини. Тата је дринкао кавицу и пиљио је у мобител. Он је на мобителу читао вјести са портала. Мама је дринкала кавицу и исто је пиљила у мобител…

Viktor Ivančić / 03. децембар 2019

 

Ми обитељ смо ујутро сидили за столом у кужини. Тата је дринкао кавицу и пиљио је у мобител. Он је на мобителу читао вјести са портала. Мама је дринкала кавицу и исто је пиљила у мобител. Мама је на мобителу дружила се са френдицама на фејсбуку. Дида је дринкао кавицу и пушијо је шпањулет. Плус је он мргодијо се и вртијо је са главом према мами и тати. Ја сам дринкао какао и жњопао сам фету крува и мармеладе. Плус сам гледао у дида како се мргоди. Онда сам и ја мргодијо се исто као дида.

Дида је рекао: „Ако ишта на свиту не могу смислит, онда су то новотарије!“ Ја сам њега питао: „Какве новотарије?“ Дида је рекао: „Свакакве! Ево напримјер примјер сићан се кад је прије била она телевизија на ботуне! И онда они умисто тога смисле новотарију да телевизија нема ботуне, него да има даљински! И сад умисто четри ботуна, телевизија има четрдесчетри ботуна, и плус батерије у даљинском шта ти свако мало цркну! Нема шансе да нормалан човик може погодит зашта му који ботун служи, него само боде безвезе и чека шта ће се десит! Значи, они су измислили нову ствар, тај даљински, само зато да би нормални човик испа глупљи него прије! Јел береш то, унукићу?“ Ја сам рекао: „Берем, дида!“

Дида је рекао: „Сићан се кад ми је цркла стара телевизија, ја оден у дућан купит другу, а ови ми даје телевизију са даљинским! Ја му кажен, нећу телевизију са даљинским, него на ботуне! А он каже, сад су све са даљинским, не производе се више телевизије на ботуне! Ја му кажен, али ја не желин даљински, даљински ми сјебе мозак, нећу по старе дане да се мучин у животу! А он каже, а зашто не желите, па тако имате више опција! И ја ту попиздин триста смиста, кажен му, па ја не разумин ни шта је опција, дебилу! Измислили сте нову рич да нан уваљујете нове производе! А нормални људи не куже ни шта значи рич ни како ради производ! Намјерно нас јебете у главу! То ван је стратегија, да нан живот приокренете у пакал!… Јел ти мене ишта живо слушаш, зете?“ Тата је даље буљио у мобител и рекао је: „Слушан, слушан, како не…“ Дида је питао: „Ај шта сан река?“ Тата је рекао: „Да су нове телевизије укурцу, а да су старе прва лига!“

Дида је рекао: „А о мобителима да не причам! На једвите јаде сан се навика на оног са типкама, а они га укинили и увели ону новотарију, да са прстом шараш по екрану! Богте драги јеба! Каже ми они у дућану, па супер ван је та скрин тач технологија, добијете уређај за само девет куна! Ја му кажен, скрин тач ми је ту мач, човиче! Таман кад се ја за двајс година на то научин, ви ћете смислит нешто друго, да моран са погледом шарат по екрану ил неку сличну пизду стринину! То ван је тактика, да се нормални човик нонстоп осјећа ка задњи имбећиле! Каже он мени, али морате ић укорак са врименом! Кажен ја њему, не моран ја са ничим ић укорак, а ти мош ић укурац! Враћан се ја на фиксни телефон, ако још постоји! Вируј ти мени, унукићу, чим неку справу назову паметни телефон, значи да желе да са њом рукује глупан! Значи, шта више паметних телефона, то више глупсона које ће они телефонски контролират…“

Онда је тата наслонијо чело на стол и захркао је. Дида је питао: „Шта је овоме, јебате?“ Мама је буљила у мобител и рекла је: „Ја мислин да си га толико упила да је заспа!“ Дида је одмахнијо са руком и рекао је: „Вируј ти мени, Роби, највећа лаж је да разне новотарије људима поправљају живот! Курац нам га поправљају! Баш је обратно! Новотарије нам загорчавају живот! Убивају нас у појам! Јел кужиш ти то, унукићу?“ Ја сам рекао: „Кужин, дида!“ Дида је рекао: „Зашто би се ја по старе дане мора вунат оћул кроз неко вриме, напримјер примјера, знат отворит шпину на лавандину за попит чашу воде ил укључит бојлер за окупат се? Јербо ћу за то морат научит руковат са даљинским и са скрин тач технологијом! Ил ћу иначе бит жедан и шпорак! Па ди то има? Јебен их у иновације, да их јебен! Да се мене пита, ја би све те иноваторе збајбучија на Голи оток, да нас више не иновирају! Јер кад те стално бомбизавају са новим и новим иновацијама, најеба си ка жути! Јел береш то, унукићу?“ Ја сам рекао: „Берем, дида!“

Дида је рекао: „И кад те добро сатару, онда кажу да те пригазило вриме! Ма немој ми рећ! Није вриме то које измишља нове и нове пиздарије, него су то људи! Па су онда смислили и бруму да вриме сличи на аутобус без кочница који гази нормални свит! Сваћаш ти која је то поквареност, унукићу?“ Ја сам рекао: „Сваћан, дида!“ Дида је рекао: „А посебна писма су нове ричи и нови језик шта га измишљају! Муко ирудова шта је то! Које су то моше из фоше измишљат нове ричи, а старе бацат? Некад се, напримјер примјера, за људе који немају довољно шолди за нормални живот говорило да су сиромашни! А сад читан у новине да се они зову социјално искључени! Па јебенлити млико материно! Па није ваљда човик неки уређај да га искључиш! И то из мриже ди теку пинези! Ал то они оће, притворит људе у ствари! Или, напримјер примјера, некад се тачно знало шта је то револуција! То је кад насилним срествима потарацаш владајућу банду и успоставиш власт радничке класе, јел тако? Е, ал кад ти данас споменеш револуцију, онда те питају, а која револуција? Јел можда модна револуција? Ил је ипак технолошка револуција? Ил је медицинска револуција? Разумиш, унукићу, они су са новотаријама у језику успили прокурват чак и револуцију, да им не буде опасна…“

Онда је мама наслонила чело на стол и захркала је. Дида је питао: „Који је овој курац?“ Ја сам рекао: „Изгледа да је заспала!“ Дида је одмахнијо са руком и рекао је: „Нормално кад нонстоп буљи у екран! Некад су се људи дружили у кавани, а сад се друже на фејсбуку! А јел мош на фејсбуку са френдовима попит по траварицу? Ај реци, унукићу?“ Ја сам рекао: „Немош, дида!“ Дида је рекао: „Наравски да немош! Измислили су фејсбук умисто биртије да би нормалнин људима ускратили алкохол! Чиста диктатура! Вируј ти мени, унукићу, једина сврха новог је да буде ново! И чим је ново, одма се продаје спика да је то боље! Тактика је да се све старо аутомацки ита у шковаце, а све ново диже у небеса! То ти је алфа и омега данашње тираније! Јел ти то кјаро?“ Ја сам рекао: „Кјаро ми је, дида!“ Дида је рекао: „А то је љута пропаганда, јер је уствари скроз обратно! То си запанти, унукићу! Ново је увик горе! Све ново је масу лошија верзија старог! Јесмо се око тога разумили?“ Ја сам рекао: „Разумили смо се, дида!“ Дида је рекао: „Ево, напримјер примјера, узми маму и тату! Твоји мама и тата су како год окренеш погоршано издање твог дида! Значи, мама и тата су једна непотребна новотарија! Јел се слажеш, унукићу?“ Ја сам рекао: „Слажен се, дида!“

Онда је нешто лупнило на креденцији. То је бијо грделин Фабрицијо шта се са љуљачкице стрмопиздијо на под од ћибе. Дида је питао: „Који је сад њему клинац?“ Ја сам рекао: „Или је заспа, или је умра!“ Дида је одмахнијо са руком и питао је: „А јел знаш ти, унукићу, која је мени оно баш највећа гадарија од свих новотарија?“ Ја сам питао: „Која?“ Дида је рекао: „Хрвацка!“ Онда је он сркнијо гуц кавице и наставијо је: „Та ме је дотукла! Након шта нонстоп штанцају ново ово и ново оно, на крају су измислили и нову државу! Па јебен ти прчи ирудове! Ди се ти људи гасе?! Шта је фалило старој држави да је трибало измишљат нову?! Ај реци, унукићу?“ Ја сам рекао: „Ништа, дида!“ Дида је рекао: „И онда су тирали руљу да све изнова уче и штребају! Мињај вођу, мињај химну, мињај заставу, мињај границе, мињај повјест, мињај земљопис, мињај непријатеље… Ма оћу курац! Одјебите у скоковима, не триба мени каос у глави! Нема шансе да се ја по старе дане на то навикаван! А и да се навикнен, они би опет измислили неку другу новотарију, са новим вођом, са новом химном, итакодаље, итакодаље… Ама неш мајци! Одјеба сан ин Хрвацку исто ка и скрин тач! Јел то океј, унукићу?“ Ја сам рекао: „Океј је, дида!“

Онда је дида свом форцом фљаснијо са рукама по столу и дрекнијо је: „Ало вас двоје!“ Мама и тата су у року муња дигнили главуше са стола и усправили се на катригама. Грделин Фабрицијо је исто скочијо на љуљачкицу. Родитељи су имали изнеред на фацама. Дида је викнијо: „Јесте ви ишта сватили шта сан ја прича?“ Тата је рекао: „Јесмо!“ Мама је рекла: „Од ричи до ричи!“ Дида је питао: „Ај да чујен?“ Мама је рекла: „Све ново је укурцу, а све старо је прва лига!“ Дида је рекао: „Е, па онда честитам!“ Тата је питао: „Честиташ нам шта смо сватили?“ Дида је рекао: „Честитан вам Дан Републике, папани!“

Роби К. (ИИИа)

Пешчаник.нет, 29.11.2019.

 

Пешчаник

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.