Било једном у Холивуду: Поклоните се Тарантиновом лудилу

Док сумирамо утиске након филма "Било једном у Холивуду", прво што можемо да констатујемо је: Тарантино је Бог! И он то мисли.

BUKA portal / 19. август 2019

 


"Било једном у Холивуду", нови филм Квентина Тарантина, још је у најави проглашаван филмским хитом године... Јер је Тарантино, искусно, на челу глумачке екипе спојио двојицу највећих холивудских шмекера, Бреда Пита и Леонарда Дикаприја. Јер је ангажовао прелепу Марго Роби за улогу несрећне Шерон Тејт. Јер је филм сместио у хипи доба, и то баш у години кад се обележава пола века од Вудстока. Јер је филм сместио у златни Холивуд, и то баш у тренутку кад му је сјај укаљан. Да, много тога је амбициозни Тарантино уплео у ово остварење, много се ту ствари десило због којих би вероватно требало бар још који пут погледати филм, али нико није очекивао да ће суштина целе приче заправо остати у ономе чега НЕМА у филму.

Али, идемо редом...

Као што и наслов филма наговештава, "Било једном у Холивуду" је бајка.

Сад, чињеница да је Тарантино потписује и као сценариста и као редитељ, у старту је чини другачијом, да не кажемо бизарнијом, од свих других бајки. Имамо прелепу принцезу у опасности, пар уморних принчева, аждају којој је тешко ухватити лик, али имамо и неколико жестоких пуцачина и разбијених глава, хипике, наркотике, мутне њушке из филмске продукције и мноштво наизглед бесмислених дијалога... Додуше, имамо и измаштани "хаппy енд".

Да се разумемо, Тарантино је вероватно и изабрао бајку само да би он био Бог који је решио да прекроји историју онако како би се њему више допала, а успут и да се искези свету филма и његовим клишеима што неваљалије може.

Прича је смештена у Холивуд, 1969. године. Прати неколико паралелних токова, преплиће их тако да се губи идеја о томе шта је стварно, ишчупано из историје, а шта је плод маште.

На пример, главни јунаци, звезда вестерна Рик Далтон (Леонардо Дикаприо) и његов каскадер Клиф Бут (Бред Пит) су измишљени, али лако се може замислити да један такав тандем и данас тетура кроз Холивуд. С друге стране, ту су Роман Полански и Шерон Тејт који лудују по Плејбој журкама, хвалисави Брус Ли, као и Чарлс Менсон и његове шармантне следбенице које по контејнерима скупљају храну певајући о љубави...

Да, потребно је ту мало предзнанја да би све то имало смисла - општа култура, поп култура, познавање историје и историје филма. Наводно је и сам Тарантино препоручио одређене филмове да се гледају као увертира за његово ново остварење.

"Било једном у Холивуду" је као неки нови ниво уметности филма у којем се Тарантино поиграо и са својим ликовима и са својим глумцима. Терао је Леонарда Дикаприја да плаче као киша суочивши га с улогом глумца чија је каријера на заласку. Бламирао је "Бруса Лија" пустивши да га Бред Пит пребије. Ућуткао је Марго Роби и свео Шерон Тејт на лепо лице, осмех и шарм.

Да, Тарантино се сигурно лудо проводио играјући се Бога, и неко време је можда било занимљиво повезивати паралеле, препознавати и упознавати ликове, али после два и по сата некако, поента и даље измиче. До краја није јасно зашто је заправо окупио целу ту необичну екипу и шта покушава да уради с њом...

А онда, у само неколико минута, Тарантино је одрадио такав "хаппy енд" који све слаже на своје место и вероватно ће ући у историју филма као један од најупечатљивијих и најбољих филмских завршница. Не због тога што се десило. Првенствено због тога што се није десило у филму.

Да не спојлујемо даље, разумећете кад погледате "Било једном у Холивуду". И поклонићете се лудилу и генијалности Квентина Тарантина, јер је само он могао да изведе тако нешто.

 


Ноизз


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.