Бит ће нам горе, док не будемо бољи

Не видимо крв, иако газимо у њу, не видимо смеће иако га једемо и бацамо себи под прозоре, не видимо да нам наше узданице цијене неке друге вриједности и губе кичму…

Berislav Jurič / 09. октобар 2019

Док се упитници свијају над нашим главама, кукавички се тјешимо да не може горе и још кукавичкије да увијек има горе од овог најгорег којег тренутно живимо. У свом овом каосу у којем се измјењују безвлашће, безнађе, беспарица, безумље и још тисуће некаквих без, невјеројатна је количина разлога због којих одмахујемо руком и свој живот свјесно предајемо неживљењу.

Ма колико болно и наизглед безидејно понављати, ваља поновити лекцију коју нисмо научили, а то је да је трзање наших руку за живот изостало и да се тек бунимо против околности у којима смо се нашли малим трептајем ока. Али да га нитко не види. Није нам било довољно што су нам са смијешком и уличним говором причали о бактеријама које су усмртиле дјецу и правдали смрти да би ионако крхка тијела и чисте душе нестале. Нисмо трзнули. Нисмо трзнули ни на шутњу над животима прекинутима у лету и на прешућивање одговорности оних који настављају држати у својим рукама озбиљне ствари. Није нас убојство дјечака трзнуло и окренули смо лист као да смо начули вијест из неког далеког свијета или погледали филм на који смо случајно налетјели.

Потом се у листању поновно јављају црна слова. Убојство и мистериозни бијег у којем не пада помагач, убојство и апел полиције за помоћ, аутомобили у зраку, пљачке, препади... све оно што смо гледали на телевизијама као неке невјешто написане сценарије почело се догађати пред нама и нама. Нисмо трзнули ни на упозорења о тровању и доказе да они који о нама брину немају појма и да брину само за своје дупе и дупе оних које желе претворити у себе и заувијек затворити круг једне касте. Но, настављамо ми одмахивати руком тврдећи да су наша мјеста  најљепша мјеста за живот мада се из њих бјежи, сматрајући како ће се све догодити некоме другом а не нама. Не видимо крв, иако газимо у њу, не видимо смеће иако га једемо и бацамо себи под прозоре, не видимо да нам наше узданице цијене неке друге вриједности и губе кичму због уваљених мобитела у руке и прешутног одобравања да се најбоље у животу пролази ако се некому бескичмењаку дубоко увуче без кичме.

Вриједности, које бранимо качењем круница на гола прса, шерањем молитвица на Фацебооку и мијењањем профилних фотографија за помоћ у свијету, давно су нестале из наших живота. Свијет којем никако да дамо најбоље од себе преузет ће неки нови клинци. А то су углавном клинци родитеља који нам тренутно у одијелима загорчавају животе на овај и онај начин. Кад дјеца ових бескрупулозних родитеља преузму свијет, бит ће нам прекасно исправљати упитнике у ускличнике љутње и покушавати спасити вриједности у које смо се тихо клели и за које нам је титрало око а шутио разум.

И може, требамо си то признати, бити само горе док свијет препуштамо онима који нам говоре да требамо бити смирени,  родитељима који туку просвјетаре за пролазну оцјену своје дјеце и дјеци која умјесто задаћа доносе пријетњу да ће моћни тата средити да наставник креду замјени завиривањем у контејнере. Бит ће горе јер мислимо да су наши животи недодирљиви и да се овакво живљење догађа негдје другдје, а низање вијести о изгубљеним вриједностима приписиват ћемо фрустрацијама и ловљењу кликова а нећемо кликнути да смо одустали од борбе да се колико толико вратимо на нормалан колосијек.

Нећемо правдати немоћ полиције ситним политичким играријама око предзнака на столици равнатеља нити ћемо вјеровати у одгоје у којима поклоњени парфем учитељици значи више од препознатог талента у малој глави. Штитит ћемо се кривњом других, перући са себе кукавичлук и пристајање да идемо линијом мањег отпора савјетујући дјеци да буду као они и да ће им бити лакше тако него бити човјек. А онда ћемо наставити одмахивати и нећемо схваћати да нам је све дошло на наплату и да ће нам бити горе све док ми не будемо бољи. 

 

Бљесак.инфо


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.