Боља плата неће побољшати мотивацију наставница

Фуллан сматра да такмичење за боље оцјене значи крај учења, а може значити и озбиљне проблеме, као што су они у земљама гдје расте број самоубистава међу ђацима.

BUKA portal / 13. јануар 2020

Foto: Michael Fullan / michaelfullan.ca

 

Мицхаел Фуллан једно је од најзначајнијих имена у данашњем свијету образовања. Познат је по десетогодишњем ангажману савјетника за образовање у Канади, као бивши декан Института за едукацијске студије у Онтарију, али и као аутор многих књига и есеја на тему реформе образовања. Помогао је промијенити канадски систем образовања, након чега је ова земља доспјела међу десет најбоље рангираних на ПИСА љествици, а радио је и као савјетник министарстава образовања у Уједињеном Краљевству, Аустралији, Финској и Калифорнији.

У недавној посјети Мадриду дао је интервју шпанском листу Ел Паис, у којем је изнио став о томе зашто тренутни образовни системи отуђују ђаке. Он се, наиме, позива на податак да, када крену у школу, 99% дјеце изражава заинтересираност за школу. Тај исти интерес, када дјеца крену у средњу школу, пада на тек 15%. Сматра да требамо престати краткорочно крпити проблеме у образовању и одлучити се за драстичне промјене система.

Највећи проблеми данашњег образовања су лоши резултати на тестовима писања, читања и математике, али и премали број студената који се успије уписати на факултет. Особито је забрињавајућа огромна разлика која постоји између ђака са добрим резултатима и оних са лошим. Морамо се позабавити и проблемом наставника који морају радити заједно и сурађивати, а да бисмо постигли да се то деси морамо образовати директорице школа које ће успјети убиједити наставнике да је сурадња добра за усвајање знања, како за њих тако и за ђаке. Озбиљан пропуст је чињеница да немамо амбициозне програме образовања за наставнике. Мислим да свака земља која жели реформирати систем образовања мора почети од наставничког кадра, рекао је Мицхаел Фуллан.

У овом интервјуу посебно је критизирао амерички систем образовања, односно праксу оцјењивања наставника преко резултата ђака.

Овакве мјере за циљ имају створити систем у којем ће наставници радити оно што им наређује неко свана. Наша истраживања показала су да се наставнице активније укључују у рад својих школа када се улаже у наставничко образовање. То што ћете на неспремно особље ставити додатни притисак може значити само неуспјех. Ситуација је слична у било којем окружењу – уколико упосленице плаћате на индивидуалној основи с циљем оптимизирања резултата, може се десити да у кратком временском року и постигнете боље резултате. Али, врло брзо ћете увидјети да такав систем не функционира дугорочно. То је оно што називамо екстринзичком мотивацијом. С друге стране, уколико неког плаћате достојно – новац неће представљати бригу за ту особу. Кључ је у интринзичкој мотивацији, глобалном трагу који ће оставити, добрим односима међу колегама које се неће бринути само за свој дио посла како би више зарадиле и које ће на посао долазити са полетом, казао је Фуллан.

Он се осврнуо и на све присутнију анксиозност ђака. Сматра да такмичење за боље оцјене значи крај учења, а може значити и озбиљне проблеме, као што се дешава у Сингапуру, Кореји и Кини, гдје је број самоубистава међу ђацима у порасту. Сматра да је потребно посебан значај дати усвајању способности које ће ђаке боље припремити за стварни живот. Додаје да образовање на тему климатских промјена мора постати јако битан дио школовања, важнији од самих оцјена, јер нове генерације морају бити друштвено освјештеније.

На тему заједничког рада наставника, казао је како је архитектура учионице хисторијска грешка.

Када сте наставник – изолирани сте, сами сте са својим ђацима и не желите да вас неко омета. То значи да ће ђаци научити тек оно што им ви понудите и да ће пропустити прилику учити од ваших колега и открити нове ствари које им могу бити од велике користи. Проблем не бисмо ријешили ни када бисмо, рецимо, увели закон о образовању који би натјерао наставнике да дијеле учионице или раде заједно. Да бисмо промијенили ствари треба нам софистициранији приступ, а њега морају промовирати директорице и чланови тимова, јер ауторитативни приступ не функционира. Наставници сматрају да свој посао требају обављати самостално и желе да се при доношењу одлука рачуна и на њих. Због тога директори школа морају схватити која је њихова улога, морају тражити иновативне формуле ван школског окружја. Морају бити у контакту са заједницом, са посебним стручњакињама и стручњацима који су на трагу нових открића, али и са другим школама које ће с њима подијелити нове педагошке приступе. Директори који се посвете контролирању својих наставника неће помоћи ђацима да постигну боље резултате, рекао је Мицхаел Фуллан и закључио да ће квалитет образовања бити побољшан тек када директорице школа одвоје вријеме за успостављање контакта са широм заједницом и потраже идеје за боље образовање ван саме школе.

Извор: Ел паис: Мицхаел Фуллан “Пагар мáс а лос професорес но мејора су мотивациóн”

Школегијум


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.