Борис Дежуловић: Александар Вучић, највећи икад

Джабе ми, ето, и памет и школа и тридесет пет година новинарског искуства: мислио сам да сам у тих тридесет пет година видео све, али интервју Александра Вучића звезди Пинка Срђану Предојевићу овога понедељка отео се сваком досад познатом закону...

Boris Dežulović / 09. април 2021

... политичке физике.

Кажу, чим Вучић почне да дели евре и витамине, чим почне да дели људима некакву помоћ, то значи да ће да направи некакво изненађење, и да ће можда већ на јесен да распише изборе – опрезно је са шалабахтера прочитао добро припремљени телевизијски лисац Срђан Предојевић, звезда прелазног рока прве српске новинарске лиге и нови командос Митровићеве банде Пинк Партнер, све погледавајући преко пута великог стола од плексигласа у Александра Вучића Ослободиоца.

Стао је тако неустрашиви Срђан на црту председнику Вучићу користећи најбеднији трик у историји новинарства, којим се такозвано провокативно питање поставља тако да му се пажљиво извади осигурач и постави у трећем лицу једнине. На тај начин постављено питање безбедније је за постављање него туђи курац за млаћење глогиња: за разлику, наиме, од оних у првом лицу једнине, људи у трећем умеју свашта да говоре. Кажу, рецимо, да Стаљин неистомишљенике шаље у Сибир; кажу, Хитлер отвара логоре за Јевреје; кажу, чим Милошевић почне да дели људима неко оружје, то значи да ће да направи некакво изненађење.

"Кажу, чим Вучић почне да дели евре и витамине, чим почне да дели људима некакву помоћ, то значи да ће да направи некакво изненађење, и да ће можда већ на јесен да распише изборе", замлатио је тако препредени Срђан Препредојевић трећим лицем по глогињама, па све преко ока мери да ли је Господин Председник схватио да то, далеко било, не каже он, него да кажу људи. И онда, дабоме, храбро и неувијено упитао: "Па јесте ли ви у предизборној кампањи, да ли је све ово шта радите у том циљу, или...?"

"Па људи су то говорили и прошле године", спремно је одговорио председник – кад човек не би знао професионалне стандарде Пинка, у Косово би се заклео да су пре интервјуа договорили питања – и Срђану је лакнуло: разумео је Господин Председник, није он будала, зна Председник да то не каже он, него људи, маму им јебем људску незахвалну, ја се извињавам. "Када смо давали оне хеликоптер-паре, по сто евра сваком становнику Србије, јесу ли рекли: биће избори?" наставио је уто Господин Председник, уносећи се преко плексигласа у Срђаново кимајуће лице. "Јел тако било, Срђане?"

А Срђан је ћутао и наставио да кима, све купујући време, несигуран је ли председниково питање реторичко, или се од њега очекује да стварно одговори.

"Па јел тако било?" инсистирао је, међутим, Господин Председник, и новинар више није имао куд.

"Па добро, јесте, јесте тако било", потврдио је на крају Срђан сатеран у ћошак, јер јебига, стварно је тако било, јел није? И када су давали оне хеликоптер-паре, по сто евра сваком становнику Србије, исти ови, како се зову – да, људи – исти су ови људи сви говорили да ће бити избори.

"Јесте. И?" тријумфално је закључио Александар Вучић. "Јесу били неки избори?"

Тачно се видело како Срђана у паничном егзодусу напуштају и последњи остаци самопоштовања. Какав блистави потез, какав величанствени шах-мат! Ето, мишу бедни мали балави, мислио је у себи, джабе ти и Факултет за медије и диплома из комуникологије, джабе ти и памет и школа и двадесет пет година новинарског искуства, хиљаду година да гулиш микрофон не би се тога досетио. "И? Јесу били неки избори?" Какав гениј је овај човек! Најрадије би Срђан сад устао и подигао га на рамена, па тако понео Булеваром ослобођења преко Аутокоманде до храма Светог Саве, али зна да не сме, ипак је он озбиљан професионалац.

"Јесу ли били неки избори?" Наравно да су били неки избори, били су неки избори прошле године у јуну, зна то Господин Председник, зна и Срђан, дабоме да зна, али хајде ти то сад реци, уживо пред председником Србије и пред Србијом као таквом, одговори ако смеш, штајазнам, "интересантно, Господине Председниче, кад већ помињете, у ствари су и били", шта је, не смеш пичко, наравно да не смеш, јер те навукао као бабу на мексичку серију: ако кажеш "па добро, били су, јесу били неки избори у јуну", Господин Председник ће лаконски да одговори "јесу, и?, шта се променило?", и биће то последње шта си икад рекао у телевизору, исте ћеш вечери испразнити стол, поздравити се са портиром, изаћи из Пинка у хладну априлску ноћ и завршити на крају као возач виљушкара негде у Канади и дугим зимским ноћима одзванјаће ти тундром међу магарећим ушима "па јел тако било, Срђане?". Па ако те се на Светски дан слободе медија сете, сете се.

"Јесу ли били неки избори?" Неки почетник би тако налетео Председнику као на наплатну рампу Дољевац, али ти си човек професионалац и знаш да је то овај пут било реторичко питање, и остаје ти тако само да ћутке кимаш главом, тачно осећајући како ти у тих неколико векова глуве тишине пред очима милионске публике иза слепоочница ничу, расту и у ваздух джилитају лепе, велике магареће уши, а ти се правиш да те боли курац, ионако сви у Србији имају такве уши, па само гледаш у Великог Вођу, машеш ушима као заставама на војној паради и чекаш да он повуче следећи потез. А Велики Вођа те пушта, зајебан је он играч, целу вечност то траје, све док се не увери да су се сви сетили лањских избора и схватили поанту, па да прекине ту неугодну вечност.

"То је сваке године иста прича", заврши онда Господин Председник. "Шта год да урадите, како год да направите. Шта ће друго да кажу?"

Занемео сам, устао из кауча и поклонио се генију. Джабе ми, ето, и памет и школа и тридесет пет година новинарског искуства: мислио сам да сам у тих тридесет пет година видео све, али интервју Александра Вучића звезди Пинка Срђану Предојевићу овога понедељка отео се сваком досад познатом закону политичке физике. "Кажу, чим Вучић почне да дели људима некакву помоћ, то значи да ће можда већ на јесен да распише изборе", каже тако новинар, "људи су то говорили и прошле године, када смо давали по сто евра сваком становнику Србије; јесу ли рекли: биће избори?, па јел тако било, Срђане?" истрчао је Вучић у контранапад, "па добро, јесте, јесте тако било", предао се новинар, а Вучић тријумфално закључио: "И? Јесу били неки избори?"

Притом и Александар Вучић, и новинарска звезда Срђан Предојевић, и камерман у студију и тонац и цела режија, и свих осам милиона Срба на каучу пред телевизором – сви до последњег који су "то говорили и прошле године" – разуме се, памте како је те "прошле године", безмало у дан тачно пре годину дана, Вучић у оном славном интервјуу тадашњој Срђановој колегиници Јовани Јоксимовић на Првој телевизији ексклузивно открио како су изненада "нашли још пара" и како ће "сваки пунолетни грађанин Србије добити сто евра", сви до последњег памте како је тачно месец дана касније Вучић расписао изборе, па колико сутрадан сваком пунолетном грађанину који се јавио стварно дао по сто евра, баш као што сви до последњега – и Александар Вучић, и новинарска звезда Срђан Предојевић, и камерман у студију и тонац и цела режија, и свих осам милиона Срба пред телевизором – памте како су неколико дана касније стварно одржани они фарсични избори, на којима је учествовао само Александар Вучић и његови вештачки сателити.

А он Србе након свега у обе очи гледа и мртав хладан их пита: "И? Јесу били неки избори?"

Александар Вучић, вероватно највећи икад.

"Кажу, чим председник Србије почне да говори о угроженом српству, чим Србима на Косову почне да дели некакву помоћ, то значи да ће да направи некакво изненађење, и да ће можда већ на јесен да распише ратно стање", сутра ће тако са шалабахтера прочитати неки новинарски почетник, звезда у успону, и дрчно упитати: "Спрема ли се то Србија за рат, господине председниче, па је све ово шта радите у том циљу, или...?" "Па људи су то говорили и прошли пут", спремно ће одговорити Господин Председник, "када смо делили оно оружје из магацина Територијалне одбране, јесу ли рекли: биће рата, јел тако било?, па јел тако било?" инсистираће Председник, "па добро, јесте, јесте тако било", потврдиће на крају беспомоћно дериште – јер јебига, стварно је тако било, јел није? – а Александар Вучић тријумфално ће поентирати: "И? Јел било неког рата?"

"Па у ствари јесте", наивно ће на Председниково реторичко питање одговорити млада звезда почетница, уплашивши се сопственог гласа, "шта јесте?" наместиће Вучић цвикере, "па било је рата, четири рата су била и још једно бомбардовање приде", очајнички ће покушати новинар, а председник ће рутински извући бестрзајног топа на це четири и завршити са надмоћним – "ето, о томе и причам цело време, али не вреди, сваки пут иста прича, шта год да урадите, како год да направите".

Реално, "шта ће друго да кажу?"

Порталновости


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.