Борис Дежуловић: Спорадични случај Уздоље

А жртве? Како знамо да су убијене из мржње? Можда су и убијени били војници? Можда су имали униформе српске паравојске, на глави црне шубаре с кокардама, а један од њих око руке и црну врпцу, штајазнам, ‘За краља и отаджбину’?’

Boris Dežulović / 02. септембар 2019

Foto: BUKA

Врло добро обављен посао - затворио је предсједник Владе Андреј Пленковић фасциклу, полако на њу спустио наочале и забацио главу. - Имам само једно питање.

- Изволите, господине - кротко је одговорио окружни државни тужитељ.

- Јесмо ли баш сигурни да је овдје ријеч о изазивању прекршаја из мржње? Баш из мржње?

- Нереда - опрезно је тужитељ исправио премијера. - Није прекршај, него казнено дјело. Изазивање нереда из мржње.

- Да, то - одмахнуо је руком Пленковић. - Јесмо ли сигурни да је неред и јесмо ли сигурни да је баш из мржње?

- Па видите, њих петнаестак упало је с фантомкама на глави и летвама у рукама, поразбијали су цијели локал и претукли власника и госте, међу којима су била и мала дјеца. Један од нападача, како бих рекао, имао је и мачету.

- Значи, приличан неред?

- Бојим се да јест, господине.

- Али и даље само неред. Студирао сам и ја право - дометнуо је Пленковић. - Знам што је неред, људи с фантомкама свугдје у свијету улазе у кафиће и туку се с гостима.

- Ови гости се нису тукли. Гледали су утакмицу.

- Ето видите. Ногометни хулиганизам, сукоб навијача. Молим вас лијепо, не доносимо преурањене закључке. Каква мржња?

- Ови гости су гледали Црвену звезду.

- Баш Звезду?

- Да. Yоунг Боyс – Црвена звезда.

- Но, видите. Нису гледали Звезду, него утакмицу између Бад Блуе Боyса и Звезде. Можда су гости били Бад Блуе Боyси, а нападачи навијачи Звезде?

- Yоунг Боyс, господине - поновно је тужитељ пажљиво исправио Пленковића.

- Тко су ти Yоунг Боyси? Помладак БББ-а?

- Не, швицарски клуб, из Берна.

- Ето, о томе вам говорим. Како знамо да гости нису били Швицарци, навијачи Yоунг Боyса, а нападачи навијачи Звезде?

- И ми смо то помислили - рекао је тужитељ. - Али испало је да су гости у локалу навијали за Звезду и гледали баш Звезду.

- А што ако су их нападачи хтјели само опљачкати, како можемо бити сигурни да су их напали само зато што су гледали Звезду?

- Један од нападача с врата је узвикнуо, ‘мајку вам јебем, гледате Звезду!’.

- Добро, рецимо да је то доста снажна индиција. Али што ако су нападачи били хулигани из Берна? Швицарски навијачи су надалеко злогласни хулигани.

- ‘Мајку вам јебем, гледате Звезду’ - полако је поновио тужитељ. – На чистом, хм, хрватском.

- То и даље ништа не значи. Можда је то хрватски кафић, можда су нападачи били љути што Хрвати гледају Звезду? - бунио се Пленковић.

- Господине… - покушао се убацити тужитељ.

- Ја сам студирао међународно право, знате? То међу народима је јако осјетљива ствар. Немојте да вас ја учим посао. Што ако су то само Хрвати напали Хрвате у хрватском кафићу?

- Господине, то је српски кафић.

- Баш српски? Како знате да је српски кафић?

- Како бих вам рекао, зове се Петко. По власнику локала, који се презива Петко.

- Добро, то не мора бити српско презиме. Петко може бити и Црнац с Кариба. Има онај Петко код Робинзона Крузоа…

- Овоме је име Борис.

- Фак! - отело се предсједнику Владе. - Значи, баш Србин?

- Баш Србин.

- А гости? Сви Срби?

- Господине, цијело село је српско.

- Чекај, Уздоље је српско село? - мало се и изненадио предсједник Владе.

- Сто посто - одговорио је окружни државни тужитељ. - По посљедњем попису становништва двјесто двадесет шест становника, сви до једнога Срби.

- Али у извјештају полиције пише да је међу гостима било, само тренутак - отворио је премијер фасциклу - ‘држављана Сједињених Држава, Велике Британије, Њемачке и Француске’?

- Наравно. Потомци Срба из Уздоља који су након 1995. побјегли у Србију, па у Сједињене Државе, Велику Британију, Нјемачку и Француску.

- Након 1995.? Што је било 1995.?

Тако је, уз неколико ситних интервенција драматуршке нарави, изгледао разговор окружног државног тужитеља и хрватског премијера Андреја Пленковића, живо заинтересираног за детаље инцидента који се догодио у селу Уздољу крај Книна.

- И нитко никад није одговарао? - питао је предсједник Владе Андреј Пленковић окружног јавног тужитеља неколико дана касније, затварајући фасциклу на којој је писало ‘Случај Уздоље’.

- Па и не баш - одговорио је тужитељ.

- А јесмо ли баш сигурни да је и ту била ријеч о изазивању нереда из мржње?

- Видите - накашљао се тужитељ - њих тројица упала су у село и покупила осам мјештана, па их на цести ликвидирали рафалом из аутоматске пушке.

- Значи, приличан неред?

- Бојим се да јест, господине.

- Али и даље само неред. Студирао сам и ја право - дометнуо је на то Пленковић. - Знам што је неред, свугдје у свијету људи упадају у села и убијају друге људе.

- Нападачи су били Хрвати, припадници Хрватске војске.

- Како можемо бити сигурни?

- Имали су униформе Хрватске војске, на глави тамноплаве капе са шаховницом, а један од њих око руке је имао и црну врпцу на којој је писало ‘За дом спремни’. Штовише, била је то службена операција Хрватске војске. Олуја.

- Мислите, послије Олује? Молим лијепо, ваља бити прецизан, јер то је осјетљива ствар.

- Нажалост, није послије, већ врло, хм, за вријеме Олује. Шестог коловоза. Деведесет пете.

- Јесте ли сигурни? А жртве? Како знамо да су убијене из мржње? Можда су и убијени били војници? Можда су имали униформе српске паравојске, на глави црне шубаре с кокардама, а један од њих око руке и црну врпцу, штајазнам, ‘За краља и отаджбину’?

- Па и нису. Били су више, како бих рекао, цивили, у цивилној одјећи.

- Мислите, војници одјевени у цивиле?

- Не, него баш цивили. Од шездесет до осамдесет година. Четири старца и четири старице.

- Али како знамо да су били баш Срби? Можда су били наши неки, Хрвати…

- Звали су се Милица, Јања, Сава, Ђурђија, Милош, Стеван, Јандрија и Крсто - прекинуо га је тужитељ.

- Има и Хрвата што се зову Крсто. Крсто Франкопан, рецимо.

- Били су Срби, господине. Уздоље је српско село.

- Уздоље је српско село? - мало се и изненадио предсједник Владе.

‘Било је још неких случајева у протекло вријеме, али не можемо констатирати да је клима у друштву таква да бисмо оцијенили како је оријентирана против мањина’, изјавио је тако предсједник Владе Андреј Пленковић након разговора с тужитељем. ‘Не дај Боже да је то правило, то би била јако забрињавајућа околност у Хрватској’, додао је премијер, изразивши задовољство што напади на Србе у Хрватској нису правило, већ само изолирани и спорадични инциденти.

Који се, ето, у просјеку догађају тек једном у двадесет пет година.

 

Текст преузет са Новости


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.