Борис Дежуловић: Тко је од вас Србин

Питало је то петнаестак знатижељних младића из ноћне смјене сплитске Торциде групицу пролазника у касновечерњој шетњи супетарском ривом, дјевојку из Вараждина и тројицу њених колега из Вуковара на сезонском послу на Брачу…

Boris Dežulović / 15. јун 2019

Питало је то петнаестак знатижељних младића из ноћне смјене сплитске Торциде групицу пролазника у касновечерњој шетњи супетарском ривом, дјевојку из Вараждина и тројицу њених колега из Вуковара на сезонском послу на Брачу. Како у тој особитој далматинској иначици квиза ‘Потјера’ нису добили точан одговор, млади су сплитски ловци – сасвим разумљиво – сустигли и премлатили тројицу сумњивих Вуковараца, заједно с њима и младу Вараждинку која се бацила тијелом заштитити једног од њих, а заједно с њом и локалног ватрогасца из Супетра који је нападнуте неразумно кренуо бранити.

‘Тко је од вас Србин?’ Размјерно једноставно питање очито је у себи крило замку, и ви сте је одмах препознали. Свих четверо сезонских радника и локални ватрогасац, рећи ћете, у формално-правном смислу држављани су Републике Хрватске. Наравно, криво: ударите се сами о чело двадесет седам пута заредом. Лијепо, затрчите се главом у зид. Тако, добро вас иде, још само седам пута, три, два, један. Одлично. Идемо поново.

‘Тко је од вас Србин?’ Добро, склупчани на тлу схватит ћете да питање можда ипак није крило замку и да је одговор једноставнији него што је изгледало. Од четверо сезонских радника на супетарској риви – рећи ћете не размишљајући предуго – Срби су она двојица из Вуковара, што се од осталог Вуковарца разликују по томе што су српске националности

 Наравно, криво: донесите сад из кухиње нож – не тај, него онај већи – па дршком ножа поразбијајте сами себи обје аркаде и убодите се у слезену. Дубље мало, није за паштицаду, бог га јеба. Тако, тако. Одлично. Идемо поново. ‘Тко је од вас Србин?’ Згрчени од болова, крваве главе и замагљена погледа схваћате да ово није попис становништва опћине Вуковар, и да је ријеч ипак о трик-питању. Наравно, промуцат ћете, да су Срби сва тројица сезонских радника из Вуковара. И наравно, криво: узмите сад бејзбол палицу – добро, може и пајсер, исти курац – па пажљиво сами себи нанесите неколико тежих озљеда у предјелу чељусти. Јаче, пичко. Тако, тако, врло добро. Идемо поново. ‘Тко је од вас Србин?’ Добво, у веду, рећи ћете крвавих уста, држећи у рукама три-четири зуба, сад сте ввво добво вазумјели и питање и одговов. Забовавиви сте, наиме, цуву: Свби су дакве свих четвево. Што сте рекли? Свби су свих четвево, и она твојица из Вуковава и она цува из Ваваждина. Срби су свих четверо? Да, на то ћете ви несигурно. И наравно, криво: донесите из гараже лет-лампу, па спалите себи лијево ухо. Да, да, до краја. Одлично. Идемо поново. ‘Кога од вас сврби?’ Немате, јасно, појма нити кога сврби, нити какве то везе и са чим има. Што се вас тиче, то што вас пече и жеже на мјесту лијевог уха свакако није свраб. ‘Тко о вама скрби?’ Тренутачно нитко, иако – пита ли се вас – ово спаљено ухо управо гори од жеље за каквом хитном медицинском скрби. ‘Тко је од вас Србин?’ Трећи пут коначно чујете на оно преостало десно ухо, па се ударате по челу. Аха, то! Да видимо, тко је Србин – размишљате наглас кроз црвену слину из разваљених уста – и одједном вам се из крви, дима и слаткастог мириса спаљеног меса одговор сам каже: па да, ватрогасац! Заборавили сте локалног ватрогасца! Срби су дакле свих петеро – и три Вуковарца, и цура из Вараждина, и ватрогасац из Супетра. Наравно, криво: пођите сад лијепо у гаражу по бор-машину и опрезно пробушите себи оба кољена. Врло добро, сад и друго, тако. Одлично. Идемо поново. ‘Тко је од вас Србин?’ Немате више опција и схваћате да је питање много теже него што сте мислили, па посљедњим снагама грозничаво купујете вријеме и главу у захрђалој бачви прљаве, смрдљиве воде задржавате чак и дуље него што вам је сплитски торцидаши држе. Размисли, сјети се, тко је од вас Србин, тко је од вас Србин… ‘Тко је од вас Србин?’ Халапљиво онда хватате зрак, а из воде у бачви очајнички вас гледа одраз неког однекуд страшно познатог лица. У крвавој и изобличеној безубој глави што вас гледа из масне воде напосљетку препознате сами себе и схватите: то сте ви. ‘Ето, је ли било тешко?’ зачујете онда задовољан крезави глас, и ви коначно откријете точан одговор на питање ‘Тко је од вас Србин?’. Да, ‘напосљетку препознате сами себе и схватите: то сте ви’. ‘Тко је од вас Србин?’ Питало је то петнаестак знатижељних младића из сплитске Торциде групицу пролазника у касновечерњој шетњи супетарском ривом, али на концу ћете – као и увијек, на тежи начин – схватити да питање није било реторичко, већ да је реторички био одговор. То што су Срби те вечери била само двојица сезонаца, а на крају испали и њих двојица и њихов земљак из Вуковара и колегица из Вараждина и супетарски ватрогасац и ви заједно с њима – то је само зато што су се њих двојица, њихов земљак из Вуковара, колегица из Вараждина, супетарски ватрогасац и ви нашли на путу радозналој сплитској младости. Сами по себи и они и ви сте неважни. Ствар није била особна, паче – није била ни међунационална. Звучат ће вам комплицирано, али заправо није: да бисте у Хрватској 2019. године били Србин, уопће не морате бити Србин. ‘Тко је од вас Србин?’ Питање љубопитљивих сплитских младости на супетарској риви заправо је кључно питање хрватског идентитета, темељно хрватско питање Љета Господњег 2019., ефектан одговор на оно ‘Знате ли како је бити Србин у Хрватској?’ из недавне предизборне кампање Пуповчева СДСС-а за Еуропски парламент. Размјерно једноставно питање очито је у себи крило замку, и ви сте је одмах препознали. ‘Како је бити Србин у Хрватској? Исто као и бити Хрват’, одговорили сте малодушно, јер вам је пун курац и Хрвата и Срба и Милорада Пуповца. Како, међутим, знате? Тко је међу вама Србин, па да зна како је бити Србин у Хрватској? Кажете, нитко? Готово да више и нема Срба у Хрватској? Наравно, криво: извадите сад сјекиру и оним се тупим крајем сами снажно ударите двадесет седам пута заредом у чеону кост. Јаче, пичко, јаче. Тако, браво, још само седам пута, три, два, један. Одлично. Идемо поново. ‘Тко је од вас Србин?’ Добро, обливени крвљу и склупчани на тлу схватит ћете да питање можда ипак није крило замку и да је одговор једноставнији него што је изгледало. Уз болну гримасу и титански напор показат ћете на ону двојицу сезонских радника на супетарској риви, у касновечерњој шетњи са земљаком из Вуковара, колегицом из Вараждина и локалним неким ватрогасцем. Наравно, криво: узмите сад из гараже онај камионски акумулатор – не тај, онај већи – па потегните гутљај сумпорне киселине. Ајде пичко, није еспрессо, бог га јеба. Још, још, тако. Одлично. Идемо поново. ‘Тко је од вас Србин?’ Згрчени од болова, спржене утробе и замагљена погледа схваћате да ово није ни попис становништва, ни анкета, ни формулар за радну дозволу, и да је ипак била ријеч о трик-питању. У магновењу, кркљајући кроз слину, крв и сумпорну киселину, схваћате да Србин у Хрватској није ни по оцу ни по матери, него по потреби: кад Домовина зове, сваки је грађанин Србин. Овдје се, наиме, Србин не постаје рођењем, него смрћу. И наравно, криво: узмите сад из гараже лопату и закопајте ову пичку. Тако, то ће бити сасвим у реду, сад је само још затрпајте лишћем. Одлично. Гдје смо оно стали? Да. ‘Тко је од вас Србин?’


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.