Босна и Херцеговина – какав је живот на селу?

„Неки мој спектар производа је 7 до 8 произовда. Ту је шаренило које имам на располагању, а у будућности ћу покушати и имам идеју да радим на само једном производу, а то је ајвар“, каже Адиса док показује све што је успјела направити за ову зиму

Asim Bešlija / 13. март 2019

 

Крај је зиме, али у варешком селу Ступни До снијег је још увијек висок и требат ће сачекати још мјесец дана прије него почну пољопривредни радови. У овом селу данас живи двјестотињак људи, махом старијих, и сви се мање-више баве производњом хране и сточарством.
Таква је ситуација и са Адисом Ликић, која чека љепше вријеме да крене са припремом земље и два пластеника која посједује. То јој је једини извор прихода, а мора школовати двоје дјеце и водити бригу о болесном мужу. Све што произведе на свом газдинству је органско – млијеко и млијечни производи попут врхунског димљеног сира и кајмака, компоти, пекмез, бестиљ, ђувеч, ајвар. Поред тога, ту су чајеви, гљиве, шипурак…све што природа даје.  

Неки мој спектар производа је 7 до 8 производа. Ту је шаренило које имам на располагању, а у будућности ћу покушати и имам идеју да радим на само једном производу, а то је ајвар“, каже Адиса док показује све што је успјела напаравити за ову зиму. 

Ово је за сада једини излаз када си годинама на бироу. Она и друге жене у селу у животном су периоду у којем не могу пронаћи посао, па се издржавају продајом својих производа на пијацама, сајмовима, кроз приватне наруджбе. Ово је за њих опстанак, преживљавање. 

Да се може живјети од овога, не може. Али покушавамо на разне начине да се изборимо, и ја и моје жене да све што произведемо и продамо. И дешава се у задње двије три године да све што произведемо и продамо. Али да се може живјети нешто галантније – не“, наводи она. 

 

Ресурси су мали јер нема подршке државе. Да се прозиводња прошири, могло би се фино живјети, међутим, нема потицаја. Адиса посједује двије краве  и два пластеника, што искориштава до максимума. Упркос томе, без урачунатих трошкова, годишње успије зарадити свега 4.500 КМ у просјеку. То је сама граница сиромаштва иако је окружена природним богатствима. 

Вареш опћенито говорим, ту спада и Ступни До, сиромашно смо мјесто поред свих тих богатстава. У Ступном Долу највеће богатство је вода, шума, зрак, природа, љекобиље, значи све имамо, али је неискориштеност до 90%“, каже Адиса са жаљењем. 


Потенцијал села је неискориштен

Само кратком шетњом кроз Ступни До види се и осјети потенцијал – чисти зрак, вода и земља, шумска богатства, здрава храна. Људи желе радити, али требају подршку - инвестиције које би покренуле локалну економију. Али нема ко да уложи и покрене ствари. Економска ситуација је тешка па је већина младих одселила у потрази за послом. И поред чињенице да је село напредовало у односу на пријератни период – барем има јавну расвјету, асфалт, телефон. Кључ је у улагањима државе, усмјерено и стратешки.

Највеће постигнуће би било државе да уложи у села, гдје би се развијало село ко село. И храна. Храна је нешто основно свима нама и то би био најбољи потенцијал државе. Улагање у село“, каже она.

Данас људи на селу немају пуно могућности да уложе у механизацију или набаве стоку и тиме прошире производњу. Сведени су на опстанак и без додатних финансија не могу напријед. Таква је ситуација и са Севдом Ликић која прави различите пољопривредне производе чисто да може преживјети.  

'Ово је еколошки здрава средина. Могло би сточарство, земљорадња, воћарство. Све је то за жене погодан посао овдје', каже Севда Ликић.

Она наводи да све што се направи, може се и продати, али да нема финансијских могућности да улаже више. Има један пластеник и заради минималну плату.  

'Прије свега механизација, и за узгој сточарства треба имати средства. Средства су потребна за све. Значи, мораш имати и стаје прикладне. Ово што ми имамо је, на примјер, једна- двије краве, то је више за домаћинство', наводи она. 


Мали сеоски бизниси на полицама тржних центара

Попут Вареша и Ступног Дола, слична ситуација је и у другим дијеловима земље. Тамо гдје држава подржи обртнике који желе радити, успјех је загарантован. Ево примјера из завидовићког села Хајдеровићи које броји приближно 3000 становника. У њему је Мерсиха Скејић са породицом још 2008.године засадила прву плантажу шипка, а уназад пет година посједује обрт 'Воће и традиција' који је данас већ препознат бренд органске хране. 

Морам рећи да смо кренули с вана, били смо под надстрешницом, али временом и кроз разне пројекте, ушли смо у овај пословни простор и опремили га, тако да можемо нормално све да обављамо за нову тромјесечну сезону и да припремимо производ за продају“, прича Мерсиха док показује свој пословни простор.  

 

У овој малој радионици прави се пекмез од шипурка, јабуке и шљиве, ајвар, а ускоро и сок од ароније. Бх. тржиште воли ове производе. Породица Скејић кренула је од нуле и уз малу подршку Зеничко-добојског кантона, успјела је набавити машине и финализирати производ и његово паковање. Сва храна је органска, без икаквих хемикалија, а репро материјал, воће и поврће, откупљују се из самог села, тако да и шира заједница има користи од овог бизниса. Свима је загарантована зарада. 'Воће и традиција' спремно је и за даљу експанзију. Садашњи капацитет од 5-6 хиљада теглица годишње могли би проширити када би се отворила могућност извоза, што обртима тренутно није дозвољено 

Сад би било добро да се на државном нивоу то препозна од стране институција, око извоза. Колико ми је познато, у процедури је закон да се омогући обртима да извозе, надам се да ће то проћи. Онда би ми ту имали велику шансу. И могли би и даље понудити своје производе и напредовати“, каже Мерсиха.

Од овога се може живјети, додаје Мерсиха, док нам показује плантажу шипурка. Поготово у мјестима попут Хајдеровића која имају врло чисту и плодну земљу. Људи хоће радити, али требају подршку државе за проширење и раст посла. Она је увјерена да се на селу итекако може добро живјети. 

Ако имаш педаљ своје земље она се итекако може искористити за било шта, али као што сами видимо враћамо се нормалној исхрани и гледањем шта уносимо у свој организам. И ако човјек има добар циљ, добру идеју, вјерујте да се путеви сами отварају“, каже она. 

Од производње малина може се живјети

'Воће и традиција' најбољи је примјер за ово, али у Хајдеровићима их има још. Породица Имшировић овдје је 2005-те била прва која је покренула задругу за откуп малине. Са два дунума, проширили су прозиводњу на пет и имају 170 коопераната. Осим тога, праве се джемови, сокови, компоти, каже нам Шаха Имшировић.

Може се фино зарадити, још ако је добра година за малину, одговара, супер се може зарадити. Ми смо са два дунума добијали по седам тона и то је добро прошло“, објашњава Шаха док показује гомиле гајби спремних за нову сезону.

Сва малина која се скупља у овим пластичним гајбама, успије се продати јер је откупљују велике компаније у Сарајеву и Зеници. И у овом случају недостаје подстицаја и озбиљнијег односа према селу и пољопривредним произвођачима. 

'Највише би ови који откупљују требали да исплаћује на вријеме и мало подстицаја више да се да. Малина не воли воду, кад је кишна година малинари губе, онда те то мало убије. Али остало све иде добро', закључује Шаха. 

Но, упркос огромним потенцијалима у производњи здраве хране коју сви волимо, село је ипак запостављено и скоро па пусто у цијелој Босни и Херцеговини. Из простог разлога јер не постоји осмишљена политика која ће помоћи улагања и задржати младе да остану у својим домовима. Враћамо се у Вареш и Ступни До који ово потврђују. 

Вареш је изгледа остао заборављен, за комплет државу. Значи не обраћа се пажња на ове средине гдје би могло нешто успјети и гдје имати толико површине да се може бавити сточарством“, сумира  своје виђење односа према селу од стране државе Севда Ликић

Људи данас могу фино живјети на селу, произвести храну за себе, продати остатак или чак покренути успјешне бизнисе чији ће прозводи бити на полицама тржних центара. Да би тако и остало, требају подршку државе, али и домаћих купаца. То је за сада једина формула за опстанак и људи и села. 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.