Босна и Херцеговина - Земља која воли смеће

' Ми ово сада називамо заставе срамоте. Ко ће ово оволико очистити? Значи, не може нико ово очистити. Откад ово траје? Ово траје већ годинама, али ове године је доживјело врхунац', каже Аднан.  

Asim Bešlija / 05. април 2019

 

На самом улазу у мостарску пословну зону, дакле, поред великих компанија, тржних центара, салона аутомобила и цесте, налази се огромно поље прекривени пластичним кесама закаченим на кратко растиње. Ово је јужни улаз у град. Слична ситуација је и на сјеверном улазу. Слично загађање се наставља и даље према Неретви чије су обале такођер затрпане смећем. 

Ако кренете према Благају, у Бишћа пољу на некадашњем пољу памука, све је такођер спрекривено пластичним заставама. Ово су најлони које је вјетар разнио из откривених контејнера компаније Клас која у близини има свој погон. 

Аднан Ђулиман из еколошке организације Нови Вал више је него фрустриран оваквим стањем. Док показује како је тешко чистити ове најлоне из природе, наглашава да је ова локација неколико пута чишћена али да се стално понављају исте сцене. 

' Ми ово сада називамо заставе срамоте. Ко ће ово оволико очистити? Значи, не може нико ово очистити. Откад ово траје? Ово траје већ годинама, али ове године је доживјело врхунац', каже Аднан.  

Аднан Ђулиман

Сви туристи који пролазе према Благају или се возе цестом М17 даље према југу, виде ово. Ситуација са загађањем је таква да скоро нема поенте више чистити јер људи су једноставно навикли разбацивати смеће гдје год стигну. Нови Вал у посљедњих 10 година стално организује акције, али нема ефекта. Поред тога, никога нијје стид што и страним туристима на овај начин представљамо земљу. 

'Па ми смо сад имали групу ученика основних школа из Италије, они су долазили у студијску посјету у наш еко центар у Благају, људи су остали шокирани', наводи Аднан. 

Постоји ли рјешење? Постоји. Увести санкције и забранити пластичне кесе. Из простог разлога јер пластика дословно уништава природу.

'Ми ћемо се за десет двадесет година почети гушити у властитом смећу. Па, знате колико треба да се ово разгради? Да не говори о о боцама и другој пластици. Ево ова танка фолија. И питамо се зашто нам је вода затрована, зашто нам се повећава број карцинома, шта је са поплавама. Па ми нисмо свјесни, природа нам већ враћа', објашњава он. 

 

Благајско смеће и кесе испод Старог моста

 

Само 15-ак минута вожње од ове локације, долазимо у близину Благаја. У селу Косор затичемо ове сцене. Нелегална депонија која је направљена около бивше сепарације за пијесак. Овдје можете наћи сав могући отпад.  

' Ко одлаже смеће овдје? Ко ће одлагати него грађани. Све људи из Благаја и околине Благаја. Не може неко из Мостара доћи и одлагати овдје', појашњава Аднан Ђулиман.

Преко пута ове депоније локални мјештани узгајају воће и поврће. Инспекције нема, полиције нема. Само знак да је забрањено одлагање отпада. 

Аднан каже да је давне 2009-те било покушаја да се оснује еко полиције, али да је то пропало. У међувремену, овакве локације се умножавају и уништавају херцеговачки крајолик и животе људи. Сав отров завршава у водотоцима и земљи. 

'Прво се ужасаваш и сваки пут кад видиш нешто ново – шок, шок, шок. И онда из тог шока пређеш у то да ти постаје нормално. Више те не може ништа изненадити', констатује Аднан. 

Уз чињеницу да не постоји организован начин сакупљања крутог отпада нити да се тиме ико у Мостару бави, остаје тужна слика уништавања околиша. Аднан нам показује локације на брду изнад Благаја којих има између 30 и 40, гдје се смеће истреса из камиона са цесте према Невесињу. С обзиром да је ово крашко подручје, вода то све спира у обрадиву земљу и бунареве. Дакле, људи се дословно трују.  

У самом Мостару срећемо се Амаром Ступац, познатом подузентицом и друштвеном активистицом, те великом критичарком система. Она вјерује у органску производњу па у својој башти узгаја воће и поврће. То је њен однос према околишу. А, за смеће у самом граду криви људе. Они, каже, поред контејнера бацају све, па и намјештај и прозоре. 

'Кад ти видиш госпође у сакоима, које су фризуре напикетиле, ноктии и то све, и онда оне узму кесу, и мрско је њој ходати до контејнера. И она шупне кесу на првој неком проширењу, има неко стабло, и она прође поред тога. И сад замисли колико је нас овдје у Мостару, нек свако шупне, наравно да ће бити загађено', каже Амара Ступац. 

Амара ради и са туристима. Каже да је смеће прво што уоче и питају – зашто се не чисти? Улазак у сам Мостар им не одаје улазак у град врхунске туристичке вриједности. 

'Недавно кад је вјетар пухо и сад долази ова једна што је била код мене мјесец дана, каже, ми возимо, кад одједном кеса на шофершајбу', додаје она.  

Са Амаром шетамо мостарским улицама, како би провјерили ситуацију. Након пар стотина метара, најлонске кесе. И то на дрвету. И то у самом центру. Ништа боља ситуација није ни око Старог моста. Дакле,  културно-хисторијски споменик прве категорије какав је мостарски стари град, окружен је најлонским кесама. Сезона је већ почела, а нико ово не чисти. Амара каже да може једино апеловати да се кесе не бацају у ријеку. 

'Зона која је заштићена, зона која је под УНЕСЦО-ом, зона која нам доводи туристе, значи зна се шта је Мостар, то је лук, то су скакчаи, то је ласта, то је тај мост. И онда када странац стане и хоће да се слика, шта види у позадини, види кесе пластичне кесе, смеће', каже Амара. 

Амра Ступац


Зеница – тровање зрака, воде, земље 

 

Прича нас даље води у Централну Босну, у Зеницу, један од најзагађенијих градова наше земље. Одмах на улазу, недалеко од аутопута, велика нелегална депонија отпада истресеног на саму обалу Босне. Обале украшене тонама пластике коју нико не чисти. И тако уз цијели ток ријеке. У насељу Канал, поред зеничке Жељезаре, некада је била депонија. Одмах поред обале ријеке. Ово се данас сматра санираним земљиштем. Златан Алибеговић из зеничког Еко форума каже да смеће углавном завршава у ријеци.   

'Прво питање је – шта ради инспекција?  То се Еко форум пита откад постоји свих десет година, јер њихов терен би био констатнтан обилазак проблема, уочавање проблема и санкционсање. Без тога ми немамо никакав други механизам да развијемо свијест код људи о потреби очувања околиша', каже гдин Алибеговић. 

С друге стране ријеке је зеничка мљекара, окружена хрпама смећа, наслагама које су само гурнуте према ријеци. Проблем овим није ријешен, каже гдин Алибеговић, јер пластичном отпаду треба 100-ињак година да се распадне. Смеће чека нека боља времена. 

'Ово све некако подсјећа на оне земље трећег свијета. Ту смо негдје у рангу са Индијом, Бангладешом, гдје видите милионе флаша у неком водотку. Ево код нас су остале паркиране на обали ријеке и то ће трајати тако сад', каже он. 

Он подсјећа да је један од разлога поплава управо затршавање водотокова смећем, али да то становнике наше земље очито не интересује. Мало интересује и еко полицију која постоји у Зеници која је чак и уз овакве сцене проглашена зеленим градом.  Еко форум сматра да се ради о корупцији у инспекцијским органима плус смијешно малим казнама. Иначе, стање би било другачије.  

'Ево за примјер Митал са којим ми водимо главну битку када је у питању загађење зрака. Оне је у 2017-ој платио 6.600 КМ марака казне на име еколошких инцидената. Шта је то за једну фирму која заради 300 милиона долара?, наводи гдин Алибеговић.

У близини насеља Тетово је зеничка жељезара која без престанка испушта отровне гасове у атмосферу. У Тетову се налазе остаци нелегалне депоније. На њој и отровни азбест који је забрањен у ЕУ. Инспекције нема ни овдје. 

Златан Алибеговић

'То је материјал који је канцероген, који изазива обољење названо азбестоза, који је увод у рак плућа који је раширен у овој зони око Митала, специјално у Тетову гдје практично не постоји кућа у којој неко од укућана није оболио', каже наш саговорник из Еко форума.  

За причу о околишу у БиХ, ово је сасвим доста. Гдин Алибеговић напомиње да смо посљедњи у Европи по његовој заштити, а други у свијету по броју умрлих од посљедица загађења, одмах иза Сјеверне Кореје. Отпад се у овој земљи, као што је случај и са Зеницом, најчешће прикупља и затрпава у земљу. У развијеним земљама, једноставно се рециклира. Но, за Зеницу као и остатак земље, пролази још само један дан у којем нико ништа неће подузети. 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.