Бука Анализа: Еколошки ризици термоелектрана по здравље људи у региону

Угрожена подручја у БиХ, Црној Гори и Србији: Тузла, Какањ, Зеница, Пљевља, Обреновац, Лазаревац и Костолац, Бор, Панчево...

Maja Isović / 15. новембар 2013

Није тајна да кориштење прљавог угља има економске, еколошке и здравствене посљедице. Здравствени трошкови као посљедица прљавог угља, које је могуће избјећи, у БиХ, Црној Гори и Србији, износе 6.5 милијарди еура.

Група невладиних организација недавно је у Београду објавила извјештај “Вријеме је за постепено укидање прљавог угља у Југоисточној Европи: Скривени трошак који можемо избјећи”. Овај извјештај свједочи о потреби заштите грађана и грађанки Југоисточне Европе од здравствених потешкоћа које су резултат сагоријевања угља.

Регионална организација СЕЕ Цханге Нет, у сарадњи са организацијама Центар за заступање грађанских интереса – ЦПИ (Босна и Херцеговина), Фрактал и ЦЕКОР (Србија) и МАНС (Црна Гора) раније су позвале Министарско веће Енергетске заједнице, под вођством Србије да избјегне било какве застоје при имплементацији директива Европске уније које регулишу смањење загађења ваздуха од стране термоелектрана на угаљ.

ЗАГАЂЕЊЕ ПРЕВАЗИЛАЗИ ЕУ СТАНДАРДЕ

У овом извјештају се истиче да регија Југоисточне Европе посједује неке од најбољих еколошких квалитета у Европи, као што су висок степен биодиверзитета и важни водени ресурси. “Међутим, становништво ове регије је истовремено изложено загађењу које превазилази прихватљиве стандарде ЕУ. Нажалост, чак и уз дугорочни стратешки интерес земаља Југоисточне Европе да се приближе ЕУ, рад на побољшању околишних стандарда за њене грађане тече споро”.

Подсјећају да се ове земље у великој мјери ослањају на електричну енергију произведену у термоелектранама. Сва ова постројења (осим Пломина 2 у Хрватској, који је саграђен 2000. године) изграђена су прије 1990. године и већина њих користи мрки угаљ или лигнит из локалних рудника.

Комбинација рудника угља и термоелектрана представља неке од највећих друштвено-  економских конгломерата и обликује друштвену и економску структуру читавих регија. Према националној стратешкој документацији, у протеклој деценији је у земљама регије
модернизовано само неколико термоелектрана, од којих је већина већ застарјела или је у најмању руку на крају радног вијека, чиме се поставља питање њихове будућности.

“Требало би их усавршити како би задовољиле еколошке стандарде ЕУ, замијенити новим блоковима, ограничити производњу, или би се требале постепено угасити. У било којем случају, у наредних десет година су потребна велика улагања у вези са самим термоелектранама или за њихово затварање и замјену другим изворима. Питање је у коју би опцију или опције државе требале улагати. То је кључно питање за развој енергетског сектора, за околиш и шире аспекте економског развоја, као што су индустријска политика и друштвено-економски развој регија”, стоји у овом извјештају.

Организације из БиХ, Србије и Црне Горе истичу да се, за сада, земље регије нису успјеле припремити за строжије стандарде за емисије и да су, док се рокови приближавају, у потрази за изговорима.

БИХ: НАЈВЕЋА ЗАГАЂЕЊА У ТУЗЛИ, КАКЊУ И ЗЕНИЦИ

Тања Јокић из Центра за заступање грађанских интереса БиХ рекла је да прљави угаљ утиче на загађење ваздуха и представља велики еколошки ризик за здравље људи, а процјењује се да годишње узрокује око 2 милиона преране смрти широм свијета.

“У градским срединама и рударским регијама у којима постоји већа количина штетних гасова и честица, људи обољевају од хроничних плућних болести (бронхитис, астма, итд.) Процјењује се да се годишњи здравствени трошкови крећу у распону од 2,3 до 6,5 милијарди еура у земљама регије (Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији). Чак и у случају да се загађење смањи за 90% у односу на садашње вриједности, годишњи здравствени трошкови ће износити између 250 и 650 милиона у ове три земље”, рекла је Јокић за БУКУ.

У БиХ, највећа загађења ваздуха су у градовима, дјелимично због термоелектрана у Тузли и Какњу, а дјелимично због кориштења угља за загријавање стамбеног простора у Зеници.

“У 2005. години су термоелектране емитовале 199.097 тона СО2, 24.790 тоне НО и 13.102 тона честица. У 2012. години су само тузланска и какањска термоелектрана емитовале 135.343 тона СО2, 16.059 тона НО и 5687 тона честица. Стопа морбидитета хроничних плућних болести у Федерацији Босне и Херцеговине је око 150/100.000”, објашњава Јокићева.

Истиче да, са било којег аспекта одрживости, није паметно улагати у угаљ у тренутном контексту претјераног снабдијевања електричном енергијом у Европи и пада трошкова и цијена обновљивих извора енергије. Већа употреба обновљиве енергије би требала довести до страних улагања, отварања радних мјеста и предузећа у економији ефикасних ресурса.

“Постоји значајан потенцијал за енергетску ефикасност и обновљиву енергију у Босни и Херцеговини, посебно у погледу биомасе. Биомаса се већ извози и могла би покрити потребе земље за гријањем, под претпоставком да се сагоријева на чист и ефикасан начин и да се побољша енергетска ефикасност зграда. Постоји потенцијал и у вјетру, соларној енергији, геотермалној енергији и малим хидроелектранама. Процјењује се да би 400 до 600 М капацитета снаге вјетра могло бити инсталирано у наредних неколико година”, каже Јокићева и додаје да у геотермалном сектору постоји потенцијал за искориштавање високотемпературних извора, као и нискотемпературних извора који се користе за гријање зграда.

 

“У Србији се предвиђа улагање у производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије: вјетроелектране са капацитетом од 300 М, хидроелектране од 42 М (<10 М) и соларне електране од 5 М које би требале бити изграђене до 2015. године. Према тренутним процјенама за развој обновљивих извора енергије, Србија ће премашити свој циљ од 27% за 2020. и достићи удио од 27.3%”, каже Јокић. Она истиче да највећи потенцијали обновљивих извора енергије у Црној Гори су водена, соларна и енергија вјетра, као и биомаса, која већ покрива већину енергетске потражње за гријање у земљи. ОПШТИНА ПЉЕВЉА ЦРНА ТАЧКА У ЦРНОЈ ГОРИ Дејан Миловац из организације МАНС из Црне Горе рекао је да, када је у питању земља из које долази, не постоје званични подаци о томе колики је утицај термоелектране у Пљевљима на здравље локалног становништва, нити прецизна истраживања колико рад ТЕ у том граду заправо "кошта" грађане. Он истиче да је пљеваљска општина међу водећима у Црној Гори када су у питању респираторне болести локалног становништва, а нема сумње да добар дио заслуга за то има и ТЕ Пљевља. Миловац напомиње да су скривени трошкови рада електране нешто што се не предочава грађанима Црне Горе приликом уласка у нове, сличне инвестиционе подухвате. “Општина Пљевља јесте дефинитивно црна тачка у Црној Гори када је у питању загађење ваздуха настало спаљивањем угља, а процјењује се да ова електрана има и значајан утицај и на граничне области са Босном и Херцеговином и Србијом имајући у виду да се налази на тромеђи између поменутих држава и Црне Горе”, каже Миловац за БУКУ Он истиче да је ситуација у Црној Гори донекле специфична у односу на остале земље региона имајући у виду да након сасвим извјесног гашења производње у Комбинату алуминијума као највећем потрошачу, ова земља више неће имати дефицит електричне енергије. “С тим у вези, свака нова инвестиција заправо промовише Црну Гору у извозницу струје, па је са аспекта алтернативе за угаљ одговор веома једноставан. Црна Гора је земља која је формално по Уставу еколошка, што би требало да претпоставља угаљ као посљедњу опцију када је у питању генерисање електричне енергије. Оно гдје дефинитивно постоји огроман простор јесте уштеда струје кроз бољу енергетску ефикасност, али и веће искоришћење енергије сунца за шта Црна Гора због свог положаја има значајан потенцијал”, казао је наш саговорник. СРПСКЕ ЕЛЕКТРАНЕ УЗРОЧНИЦИ 2.100 ПРИЈЕВРЕМЕНИХ СМРТИ Лидија Кесар из организације Фрактал из Србије рекла је да је, када је ријеч о загађењу и утицају на људско здравље, ситуација најкритичнија у зонама гдје су смјештени највећи загађивачи, односно термоелектране где се сагоријева лигнит углавном ниског квалитета, а то су Обреновац, Лазаревац и Костолац. Каже да се овоме придодају и региони велике контаминације ваздуха гдје се налазе емитери као што су на примјер рударско-топионичарски басен Бор и рафинерија нафте Панчево, који драстично доприносе свеукупном индустријском загађењу. “ХЕАЛ (Хеалтх анд Енвиронмент Аллианце) је проценила да емисије сумпор диоксида, азот оксида и лебдећих честица које долазе из српских електрана на угаљ могу бити узрочник 2.100 превремених смрти сваке године и доводе до здравствених трошкова од 1,8–5 милијарди евра. Што се тиче утицаја на здравље или здравствених трошкова узрокованих производњом енергије на угаљ, Србија се налази на петом месту од 30 земаља Европе. Горња граница здравствених трошкова износи 680 евра по глави становника годишње и у односу на количину електричне енергије произведене из угља и лигнита у Србији, цифра од 21,5 евра по кх за екстерне здравствене трошкове је чак и много већа од цена које потрошачи плаћају за електричну енергију”, каже Кесар за БУКУ. Што се Србије тиче, Кесар каже да јако велики број студија данас показује да је алтернатива у обновљивим изворима енергије у обавезној комбинацији са енергетском ефикасношћу. “Ту се најпре издвајају потенцијали соларне енрегије и биомасе. Међутим, недавни догађаји су нам показали да ће Србија, као и цео регион Југоисточне Европе, надаље и дугорочно, наставити са експлоатацијом угља. За то је добила и подршку Европске уније на последњем Министарском савету Енергетске заједнице Југоисточне Европе”, истиче Касер. На крају напомиње да је управо то тијело, Енергетска заједница Југоисточне Европе, које је главни  инструмент и покретач енергетске и с њом повезане политике животне средине у регији, недавно донијело одлуку да се рок за примјену кључних европских директива за смањење емисија и загађења ваздуха у региону Југоисточне Европе, умјесто 2018. године, одложи за 2027. годину. Истовремено је дато и одобрење за  листу од 35 проритетних енергетских пројеката који су у сукобу са циљевима Европске уније, када је ријеч о животној средини и климатским променама.  

 

Везан текст:

 

НВО из регије: Зашто ЕУ подржава енергетске пројекте који штете људима?

 

 

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.