Бука интервју: Морамо престати јефтино извозити балване, а онда увозити скупи намјештај!

Цијела БиХ је природна љепота коју, нажалост, више цијене странци него ми који живимо у БиХ.

Ernest Bučinski / 10. октобар 2019

Foto: Privatna arhiva

 

Прошле седмице у Скопљу је одржана конференција "Суочавање са загађењем зрака у регији западног Балкана - изазови и могућности" у организацији Министарства околиша и просторног планирања Сјеверне Македоније и невладиних организација из регије. Проблем енормног загађења зрака присутан је у свим земљама западног Балкана и неоспорна је чињеница да загађење из великих индустријских постројења, попут термоелектрана које користе угаљ, негативно утиче и на сусједне земље. Идеја конференције је била да се размијене искуства о томе на који начин се земље регије боре са овим проблемом и да се размотре могучности регионалне сарадње на рјешавању истог. На конференцију је дошао само представник владе Србије, а представници власти из БиХ се нису појавили.

Координатор Центра за екологију и енергију из Тузле Денис Жишко у разговору са новинаром БУКА магазина поближе нас је упознао са проблемом очувања околиша у нашој земљи и региону.

Жишко се годинама бави питањима негативног утјецаја кориштења угља, у енергетском сектору, на здравље људи и околиш, на потребу за хитну декарбонизацију енергетског сектора и транзицију на одрживе обновљиве изворе енергије.

Како коментаришете то што нико из институција БиХ није присуствовао на конференцији у Скопљу?

Из једног БиХ ентитета су послали допис којим су тражили појашњење да ли је планирано да се присутнима, током уводних говора, обрате и министрица из Републике Српске и министрица из Федерације БиХ. Уколико је за њих ово било најважније питање, везано за учешће на конференцији на којој се требало покушати доћи до одговора на који начин заштитити здравље и животе грађана који су угрожени загађењем зрака, мислим да је сваки мој коментар сувишан. Немам информацију да ли су обавијестили организаторе да неће доћи или се једноставно нису појавили. Из другог БиХ ентитета су потврдили долазак, а онда су дан прије конференције отказали. Накнадно сам сазнао да је за исти дан заказана сједница владе на којој су између осталог разматрани и околишни проблеми.  

Какво је стање у БиХ по питању загађености ваздуха?

Катастрофално. На примјер о проблему загађењна зрака се интензивније почело разговарати тек у задњих пар година. Нажалост, тренутно наши доносиоци одлука још увјек само разговарају о овим проблемима, а јако мало се ради на проведби конкретних рјешења којим би се смањило загађење и заштитио околиш.

Колико су грађани БиХ еколошки освијештени?

Мислим да у БиХ није толико проблем свијести наших суграђана колико је то проблем не уређенога и не функционалног система. Наши суграђани јако брзо прихвате стандарде понашања, по питању заштите околиша, када оду живјети и радити у уређене земље западне Европе. Зашто је то тако? Зато што су "свјесни" да ће, уколико не поштују правила и законе који регулишу питања заштите околиша, скупо платити кршење истих. Оног тренутка када наша држава почне досљедно кажњавати оне који не поштују правила, свијест нашег човјека ће прорадити. Поред тога, када се то деси, ни нашој драгој освијештеној дијаспори неће пасти на памет да истог момента када пређу границу, долазећи на одмор у БиХ из тих уређених земаља, отворе прозор и из аута избаце сво смеће које су држали у ауту до уласка у БиХ.  

Који је главни проблем БиХ везан за околиш и екологију?

Нерад инспекција. Ту је, можемо рећи, прва линија одбране. Посао инспектора је да констатује да ли је неко прекршио закон или одредбе из околинских дозвола и да то пријави. Ја често имам обичај рећи да се наши инспектори понашају као да су социјални радници. Нажалост они себи дају за право да "прогледају кроз прсте" великим загађивачима који крше закон, посебно када се ради о "стратешким" фирмама, уз образложење да би се угрозила радна мјеста уколико их пријаве. Као и у многим другим секторима у БиХ и у сектору заштите околиша закони и њихова примјена често није иста за све.   

Ваше мишљење о градњама мини хидро-електрана?

Изградња мини хидро-електрана се једино исплати због претјерано високих тзв. феед-ин тарифа. Оног момента када се оне укину, наши и страни инвеститори и политичке елите које су укључене у ове аранжмане, неће имати интереса да улазе у те инвестиције пошто су оне једноставно не исплативе без феед-ин тарифа. Чињеница је да је допринос БиХ енергетском систему из мини хидро-електрана маргиналан и као такав потпуно неоправдан и непотребан, посебно када се узме у обзир енормна и ненадокнадива штета коју ти пројекти наносе, у вечини случајева, нетакнутој природи наше земље.

Има ли иједна политичка партија у БиХ у својој политичкој платфоми ишта везано за еколошке пројекте?

Овдје би се могло поставити и питање да ли и једна политичка партија у БиХ уопште има политичку платформу, односно да ли су то уопште политичке партије или су то интересне групације чији је једини циљ на било који начин доћи на позицију власти. У предизборним кампањама сви се заклињу у заштиту околиша или у посљедње вријеме, рјешавање проблема загађења зрака. Оног момента када успију добити довољан број гласова да уђу у власт и када дође до подјеле "побједничког колача", све се сведе на подјелу позиција у министарствима, управним одборима, разним комисијама те на запошљавање у јавним предузећима и на буджетским позицијама. У том моменту проблем околиша и загађења постаје "комплексан проблем који се не може ријешити преко ноћи" и онда се обично почињу припремати студије, анализе и разни планови. Наравно израда ових докумената се уговара са пробраним конзултантима и експертима. Све то обично траје до слиједећих избора, када се почиње са новим обећањима.  

Шта је то што су највеће природне љепоте и вриједности БиХ које би нам могле помоћи у томе да подигнемо економски стандард државе?

Цијела БиХ је природна љепота коју нажалост више цијене странци него ми који живимо у БиХ. Наши суграђани то наше богатство узимају здраво за готово и нису ни свјесни да због интереса појединих лобија, нпр. енергетског, можемо неповратно изгубити прелијепу земљу на којој нам многи завиде. Овдје наравно мислим на природне вриједности БиХ не на државу у политичком смислу. Вријеме је да се из наших глава избришу дубоко усађени симболи тзв. "базне тешке индустрије" који су пратили БиХ у прошлом стољећу и да се окренемо будућности у којој нема мјеста привреди која је базирана на прљавим фосилним горивима. Једноставно требамо престати јефтино извозити балване, а онда увозити скупи намјештај.  

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.