Бука на 84 Фестивалу на Јахорини: ДЈ-еви су нове рок звијезде!

Бело, око мене све је бело. Годинама најбољи европски фестивал ЕИТ је након готово двије деценије стигао и у Босну и Херцеговину у виду Фестивала 84 на Јахорини.

Nikola Lero / 17. март 2018

 

Отворена спустом мира 84-ка представља својеврсну реинкарнацију догађаја који је обиљежио читаву е-у генерацију. Сада стиже у фестивалском руху, надајући се да ће бити бар приближно монументалан и значајан за БИХ као Олимпијада, која је и даље прва асоцијација на успјех претходне нам државе.

По шумама и горама, наше земље поносне...иде чета рејвера!

Морам признат мало су ми дојадили ти југоносталгични рок фестивали са бендовима који немају хит још од Тита. 

ДЈ-еви су нове рок звијезде. Моју генерацију не занима Мик Джегер, Боно или ко већ. То смара! ДЈ-еви су оличење животног стила који миленијалци воле – дивљег, брзог и креативног. Се, другс анд електро.

Гитаре, ма хајте молим вас. То можда моји родитељи готиве, ја не.

Некада се тражио добар басиста, сад се тражи добар беатмакер. Солаже и риф-ове су замијенили дропови и буилд уп-и техно и ЕДМ великана.

Тако су у петак словеначки (читај планетарни) техно титан ДЈ Умек те холандски Јорис Воорн гледани као омањи богови међу публиком. Што и јесу. Направили су оноземаљску журку. „Чистилиште“.

Иако је фестивал почео у четвртак, право се закувало тек синоћ. Главни Олимпијски стаге су загријали сарајевски момци из групе Хелем Нејсе, који се озбиљно пробијају на музичкој сцени БИХ.

„Ти си мој народ, религија, нација, моја политика и генерација. Једина држава и окупација, клуб за који навијам и репрезентација“, стихови су уз које је читава хала пјевала. Али, лове илл теар ус апарт.

Након њих је наступио тренутни тријумвират хип-хопа у регији – Френкие, Контра и Индиго који је реп културу из ундергроунда ставио у први план мултижанровским албумом Егзил, сниманим у Јапану. Они су момци чија турнеја обилази све регионалне државе и градове. Све. Сем Бањалуке. А зашто? Е, о томе у посебном интервјуу.

Негдје, у вртлогу  њихових дебелих, масних бас линија, одједном се зачуло на главној бини – Није хтјела, није хтјела...моје пјесме, моју љубав, моја дјела... Пар хиљада људи је пјевало и открило да ипак и електраши, рејвери знају поп класике Монтена. А и да је мотив никад прежаљених љубави универзалан, људски. То сам видио и на благим покретима усана припадника обезбјеђења („секјурчитија“) док тихо пјевуши Кемине стихове да га колеге не чују. Сви смо ми људи, секјурчити, није срамота!

Бад Цоп је затворио дио програма „наших“ извођача наступом без Виклера. По ко зна који пута без њега. А зашто? Е, то мало ко зна.

Оно што издваја Фестивал 84 од осталих догађаја јесте што овај заиста има баланс релевантних регионалних и страних извођача. Тако да смо претходна два дана имали и имаћемо ДЈ-еве из цијеле БИХ – оодие, Соул, Биллаин, Младен Томић, Марко Настић итд. Суштински, то је то што ваља. Овим потезом су организатори и практично стали иза идеје да 84 буде наша прича „мира и пријатељства“. Тиха балканска већина која промовише идеју спајања одјекује гласним децибелима ових дана на Јахорини. 

Идеја ЕИТА је примарно била (и остала у одређеној мјери) друшвено-ангажирана. Афирмативна и револуционарна за тадашњу Србију и регион. За двије деценије ЕИТ јесте направио револуцију. Ону бољу, културолошку, те приближио све ове земље „Европи“. Да, тек сад су дошли код нас, али боже мој, боље икад него никад, вазда било овдје.

Електро фестивали ничу као печурке (но пун интендед) посљедњих година у свим крајевима земље, но ЕИТ је мало већа прича. Надам се да ће ово бити та нотна пахуља која ће покренути лавину.

Јер потребан је овој раји, ма потребан је Босни и Херцеговини ЕИТ.

Излаз.

Из свакодневнице која није шарена.

 

Са Јахорине за Буку,

Никола Леро

 

 

 


Бука препорука

Рецензије

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.