БУКА СФФ репортажа: “Ми само ждеремо, спавамо и серемо. Нико не би ништа да мијења.”

„Осећао сам се као да сам усред неког филма… као да сам у неком сну, у некој мори – из које нема повратка“, каже Лазар Ристовски давне 1996. у филму “До коске”.

Nikola Lero / 18. август 2017

 Знам, како ти је, Лазаре. Осјећам се тако сваки пут када видим одјавну шпицу. Одмах креће флеш – ево га, сада морам опет у реалност.

Седам дана, стотине пројекција, хиљаде гледалаца. Но, неколико ствари је обиљежило овај СФФ. Владимир Путин, Емир Хаџихафизбеговић и дама малих моралних вриједности, а повеликог деколтеа. Улетио је у причу и Кустурица. Фигуративно, наравно. Није никакав гангбанг био, само обична мéнаге à троис.

СФФ се можда завршио, али становници и Сарајева и Босне и Херцеговине, ових 3-4 милиона, и даље ће бити у  филму.

Ко потписује сценарио за ову нашу малу земљу – не знам, да ли је ЦИА или Путин, не бавим се теоријама завјере. Знам само да је избор главних глумаца јебено лош. Али мене чуде статисти. Лоше плаћени и потрошна роба. Налети неколико каскадерских будала, залете се и жртвују ради ових „фаца“, леадинг ацтора.

Жанр још нисам сконтао. Прво сам мислио трагедија, па комедија, сци–фи и хорор, али сам сигуран да овако нешто до сада није ни постојало. У случају спин-оффа РС мислим да је ријеч о цоминг оф аге драми која прати живот једног дјечака из околине главног града. Нјегов пут од њиве до 14. спрата луксузног комплекса зграда. У поприличној лошој продукцији аматерске медијске куће.

Но, да се вратимо на филмско платно.

Огромно интересовање владало је за “Интервјуе са Путином”, документарац Оливера Стоуна који је добио награду публике у својој категорији ове године. О Путиновом дјетињству, школовању, те раду у КГБ-у, па до рата у Чеченији и Украјини – Стоун нас води као кормилар кроз “људску” страну цара Русије, како зову Владимира. Стоун можда јесте био кормилар, али је питање ко је навигатор цијеле приче, он или плавокоси џудиста из Кремља.

“Мушкарци не плачу”, први филм који сам погледао и  коме сам посветио текст, је БИХ представник за Оскара. Сад би Амери рекли “Толд оу со”. А код нас Јесам вам рекао.

СФФ је дефинитивно обиљежио и Емир Хаџихафизбеговић. Знате када “интелигентни” фудбалери кажу – `даћемо 110%`. Е, Емир је то заиста и урадио. И у “Мушкарцима” и у “Жаби”. Показао је да је прво име БХ глумачке сцене – хејтали неки његов карактер или не. Мада, некад се величина глумца види и када је спреман да препусти трон другима. Да ли је Емир спреман на то? Тхе интер ис цоминг.

Баш та “Жаба” је напунила Опен Аир на “Металцу”, гдје је дошло 4000 људи да види “рођење” на филмском платну. И “Жаба” постаде принц, крунисана је наградом публике за најбољи играни филм. Додуше, поново ПТСП, ратне траума и суицидалан главни лик. Има једна реченица у филму која осликава доста тога.

Каже Брацо (главни лик) – “Ми само ждеремо, спавамо и серемо. Нико не би ништа да мијења.” Није да није тако, драги Брацо. Али није и да јесте.

За све љубитеље Гејмотронса (Гаме оф Тхронес) имам лијепу вијест. Добиће нову дрогу!

Претпремијера серије “Сенке над Балканом” показала је да Драган Бјелогрлић има шмека да препозна који фазон пали код публике. Дрога, одсјечене главе, експлицитан секс и фантастичан соундтрацк – само су мали дијелови првих епизода серије која ће бити апсолутни хит на јесен. Ако сте љубитељ Труе Детецтиве-а и боемског призвука Ленарда Коена, ово је серија за вас!

Било је и добрих документараца.

“У малим тенковима доћи ће свирачи,

И одмах повадиће виолине

Ал да би били јачи

Са собом повешће свиње!”

 

Знате сви легендарну пјесму Наде Кнежевић, која је послужила као креативни лајтмотив приче о Драгослави, старијој госпођи из Србије која дисидентски живи политику 24/7. “Ал Јазеера Балканс”, ХРТ и “Кинематограф” са “Када дођу свиње” су показали колико се политика увукла у свакодневицу и постала наша “храна”.

Е, сада, за “Сенке над Балканом” знам да ће доћи до бањалучке публике. Али шта је са  “Жабом” и “Мушкарцима”?

Да ли ће Жаба скочити до главног града РС?

Нешто не вјерујем и заиста ми је жао због тога. Јер публика је на губитку. И онда кажу да нема политика везе са филмом, са умјетношћу. Зајебите ме те приче! Онима који не желе бити дио СФФ-а предлажем да посјете бањалучки “Краткофил”. А, да. Нема га. И рест м цасе.

Послије “Сенки над Балканом”, отишао сам на концерт Бад Цоп-ја у Дом младих. Већ на почетку концерта крене пјесма Идемо одма и култни Тимбетов верс:

“Пет минута форе скини ту проклету шминку, добродошла у стварност, овде није к'о на филму, па престани да глумиш бичарку фину”.

СФФ је готов и слиједи повратак у “реалност”. Вријеме је да скинемо шминку, престанемо глумити фине бичарке и размислимо о нашим “улогама”.

Која је моја, још не знам. Знам само да ћу да пишем то што видим.

У међувремену вам предлажем да узмете џамбо паковање кокица и да се добро завалите у столице.

Налазите се у најдужем “филму” икада.

Добродошли у Кино „Босна и Херцеговина“.

 

Из Сарајева за БУКУ   

 Никола Леро


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.