Черупање ресурса једина је задаћа наших политичких елита. Када се исцрпи један ресурс прелази се на други!

Политичке елите градове посматрају као грађевинске локације, које треба што боље уновчити, а не као мјеста гдје људи живе.

Maja Isović Dobrijević / 22. август 2019

Foto: Privatna arhiva

 

Анес Подић из Удружења грађана "Еко акција“ из Сарајева за БУКУ говори о горућим еколошким темама у БиХ, односу политике и екологије, загађењу у нашим градовима и другим темама.

Када су еколошке теме у питању, који су горући проблми у БиХ, на шта бисте апеловали?

Загађени зрак је тренутно највећи убица. Чак и ако се подузме хитна и учинковите акције на смањењу емисија загађивача биће потребне године да би се достигао потребни квалитет зрака у нашиим градовима. Бројни су проблеми и у другим областима. Черупање ресурса једина је задаћа наших политичких елита. Када се исцрпи један ресурс, прелази се на други. Након првог вала, када су плијен била наша друштвена предузећа, сада су на реду природни ресурси. Скоро свакодневно губимо непроцјењиве природне вриједности, наше прелијепе ријеке постају плијен приватника изванредно увезаних са домаћим властима. Наше компликоване и неефикасне институције власти  беспријекорно функционишу када је потребно издати дозволе градитељима малих хидроелектрана.

Колико су власти и политичари на свим нивоима заинтересовани за рјешавање еколошких проблема?

Околиш наше политичке елите, без изузетка, уоопће не интересује, односно интересује их тек ако га могу искористити за властито богаћење или богаћење лобија који су им помогли да освоје власт. Што је отприлике и мјера њихове заинтересованости за развој ове земље и друштва.

Шта је нама природа имајући у виду како се односимо према њој? Шта начин како се односимо према природи говори о нама самима?

И поред причињене штете, у Босни и Херцеговини и даље имамо мјеста изузетне љепоте, који би, ако би се искористила на одржив начин, могла бити и знатан и трајан извор прихода за осиромашене руралне, локалне заједнице, као што је то случај у остатку свијета. Нажалост, чини се да такав вид развоја никога не интересује. Политичким елитама заштићена подручја су препрека за експлоатацију ријека, шума, итд. од чега на крају корист имају само појединци. Све то  за посљедицу има да је по заштити живог свијета БиХ  на претпосљедњем мјесту у свијету.

Који град је, према Вашем мишљењу, најзагађенији у БиХ?

Није лако пронаћи најзагађенији град БиХ. Бројни проблеми са чистоћом и одлагањем отпада, загађени зрак и тло, угрожена изворишта питке воде, све мање зелених површина -  важи за практично све урбане средине, у којима и станује највећи дио становништва Босне и Херцеговине. Политичке елите градове посматрају као грађевинске локације, које треба што боље уновчити, а не као мјеста гдје људи живе.

Колико су грађани свјесни свакодневног загађења?

Грађани су засићени дневном политиком коју договорно и вјешто измишљају представници политичких елита како би се скренула пажња са стварних проблема и они су задњи које треба кривити за проблеме у нашем околишу.  

Шта ми, обични грађани сваки дан можемо урадити да смањимо загађење?

Без учинковите акције власти, није могуће ријешити нити један од наших горућих проблема. Сама од себе, таква акција се неће десити. Док су нам једине реакције на проблеме у околишу жалопојке по друштвеним мрежама или планирање бијега из земље, проблеми у нашем околишу ће се наставити. Истовремено имамо фантастичне примјере попут Крушчице, Готуше крај Фојнице, Буне, сарајевске Водоодбране који нам говоре да имамо невјероватну моћ кад се одлучно ангажујемо и удружимо снаге - иако нас са разних страна, из домаћих аналитичких кругова и страних медијаторских, упорно увјеравају да је излазак на изборе наша једина полуга за промјене.

Како се борити против пластике која се стално баца, а којој требају деценије и деценије да се разгради?

Једино рјешење је да потпуно престанемо користити пластику, гдје год је то могуће. Масовно присуство пластике у нашем околишу, а све више и у нашим тијелима, прије свега је посљедица похлепе корпорација, које иако свјесне какве посљедице има овакво кориштење пластике и даље настављају радити на начин који ће им осигурати максималну зараду.  2016. је у свијету произведено око 280 МИЛИЈАРДИ пластичних боца, од којих се тек 10% рециклира, а то је тек један дио произведене пластике.

Многе земље забрањују употребу пластичних кеса за једнократну употребу. Може ли до тога доћи у БиХ?

Не може. Док год постоји и најмањи приватни интерес у овој области, а такви су бројни, он има неупоредиво више утјецаја на доносиоце одлука од интереса заједнице.

Колико се бринемо о квалитети ваздуха који дишемо, ко су загађивачи и можемо ли ишта урадити по том питању?

Главни загађивачи су:
Термоелектране (Тузла, Какањ, Угљевик, Гацко, Станари) и индустријски погони попут жељезаре у  Зеници или коксаре у Лукавцу

Мала кућна ложишта и велика ложишта централног гријања на чврста горива, угаљ и дрво (сви градови)
Моторна возила, а посебно возила са дизел моторима

Наши закони су углавном усклађени са законима ЕУ, међутим њихова лоша примјена и поготово, непостојећа казнена политика за загађиваче, су у највећој мјери одговорни за лоше стање. Механизам околинских дозвола уопће није довео до побољшања стања у овој области. Ентитетске и кантоналне инспекције су (намјерно) остављене са недовољним капацитетима и људским и техничким за ову област.

Краткорочне мјере

Успостава мреже мјерних станица у ФБиХ, у свим мјестима са повећаним загађењем, које ће бити постављене по истим стандардима, у складу са најбољим праксама земаља ЕУ и законодавством ЕУ, која ће бити редовно и квалитетно одржавана, са јединственим извјештавањем у реалном времену, како би становништво угрожених градова, а посебно угрожене категорије становништва имало правовремене информације и препоруке током епизода повећаног загађења,

Установљавање Индекса квалитета зрака, који би омогућио једноставно приказивање посљедица загађења зрака по угрожене групе и сагласно томе препоруке становништву, које би требале бити објављиване уз редовну прогнозу времена у информативним емисијама јавних сервиса.

Дефинисање стања и степена узбуне, по јединственој методологији, у складу са најбољим праксама земаља ЕУ и законодавством ЕУ, уз примјену учинковитих мјера (смањење или дјеломична обустава рада индустријских загађивача, смањење или прекид рада погона централног гријања са ложиштима на чврста горива), смањење обима саобраћаја примјеном пар-непар система.

Набавка и подјела посебних маски и прочишчивача зрака (са ХЕПА филтером) угроженим категоријама становништва (обољели од плућних или срчаних обољења, труднице, дјеца и старији),  по приоритетима, која ће бити финансирана средставима Фонда за околиш ФБиХ.

Строга контрола постојећих емисија индустријских загађивача, уз пооштрење казнених мјера у случају недозвољених емисија.

Дугорочне мјере

Мјере смањења емисија лебдећих честица у индустријском сектору
Ригорозном примјеном постојећих закона, уз строгу контролу издавања околишних дозвола, је потребно извршити дестимулацију ‘прљаве’ производње постојећих индустријских постројења.

Строга примјена европских стандарда у околишним законима и околишним дозволама за нова постројења.

Мјере смањења емисија лебдећих честица у стамбеном сектору

У овој области је потребно примијенити искуства низа европских градова (Лондон, Дублин, итд.) који су успјешно ријешили проблем загађења зрака путем увођења Зона контролисане димне емисије, у којима би било дозвољено ложење искључиво цертифицираних горива у цертифицираним ложиштима, уз ригорозну контролу примјене од стране инпекција,
Забрана рада топлана на чврста горива у градовима који имају могућност снабдијевања плином (Сарајево) или која имају  инфраструктуру даљинског гријања (Тузла, Лукавац).
Субвенције за угрожене категорије приликом набавке цертифицираних пећи и горива,

Контрола промета опасног отпада, који би могао бити употријебљен за гријање (аутомобилске гуме итд.) и строге казне за прекршиоце.

Саобраћај

Ограничење промета возила у угроженим градовима у складу са еколошким нормама које задовољавају њихови мотори путем увођења обавезних наљепница у боји које би се издавала приликом регистрације моторног возила, чиме би се у загађеним мјестима значајно олакшала примјена сталних или повремених ограничења промета за возила која више загађују.
Побољшање опсега и квалитета јавног градског превоза.

Постоји ли у БиХ неки позитиван примјер који би могао постати узор, мислим на град, насеље који су више еколошки освијештени од већине земље?

Не постоји. А освијештеност је иначе намјерно рекламирана категорија, за што је и невладин сектор добрим дијелом одговоран, на којој се инсистира да се не би причало о томе како све креће од норми и институција државе. Джаба сиротињи свијест ако нема новца него за угља  - а за то су криви они који су нас на сиромаштво осудили распродајом друштвене својине.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.