Цхернобyл уз кратки водич за преживљавање нуклеарне катастрофе

Ines Mrenica / 20. мај 2019

 

«Цхернобyл», мини серија ХБО-а и Скyја, води нас у само средиште најгоре технолошке катастрофе, која је задесила човјечанство у посљедњим данима априла 1986. године у земљи која више не постоји. Човјек из совјетске Украјине, у одијелу за деконтаминацију, с гас маском на лицу и металном боцом кисика на леђима, који корача кроз прашину насеља грађених у архитектури соц-реализма или, пак, корача кроз воду резервоара нуклеарне електране «Меморијалној електрани В.И. Лењин», стравични су призори чак и за страствене познаваоце деликатних хорора. «Цхернобyл» је с премијерним приказивањем на ХБО-у започео 6. маја, а тренутно ишчекујемо четврту од укупно пет епизода. Прича говори о стварним особама које су се жртвовале како би спријечили да Европа доживи незамисливу катаклизму. Украјински суперхероји су посједовали моћ емпатије, а носили су гумене плаштеве против радијације.

Серијал започиње аудио записима које је на касетама оставио Валериј Легасов (игра га Јарред Харрис), хемичар који је био на челу тима за истрагу Чернобилске катастрофе. Легасов је пронађен објешен у свом уреду на другу годишњицу катастрофе, 1988. године, а самоубиство се приписује немогућности ношења с лажима Совјетских власти. Преко његовог лика пратимо напоре који су услиједили након експлозије. Ригидна политичка номенклатура «сукобљава» се с науком, не разумије размјере несреће и посљедице које ће она оставити за собом. Не показујући емпатију према обичном становништву, које бива изложено девет пута јачој контаминацији од оне која је услиједила након Хирошиме, политички екстаблишмент покушава заташкати случај, изолирати Чернобил прекидајући телефонске везе, како би прикрили «срамоту» Совјетског Савеза, све док појачану концентрацију радиоактивних честица у зраку над Скандинавијом нису уочили шведски метеоролози.

У пет наставака креатора серије Цраига Мазина, под редитељском палицом Јохана Ренцка, реконструкција Чернобилске катастрофе страшнија је од било каквих змајева, ноћи вјештица, игара глади и пријестоља. Опекотине на лицима совјетских ватрогасаца, који повраћају крв и зомбијевским корацима одлазе у смрт, постављени су у брижни декор осамдесетих. Карактеристичне наочале предимензионираних оквира и «минивал» фризуре, социјалистичка насеља и однос партијских другова, с посебном емоцијом проматрају југословенска дјеца. Сјећају се тренутака када су им родитељи након што су погледали вијести на тада једином каналу републичких телевизија, прекинули игру напољу и увели их у кућу. Неки су након тога данима јели конзерве, бојећи се тровања радијацијом, у кухињама истим као и у продукцији ХБО-а. То су оне бијеле са слојем ладица у азурно плавој боји, високог сјаја. У серији пратимо и супругу ватрогасца, што неодољиво подсјећа на "Чернобилску молитву" бјелоруске нобеловке Светлане Алексиевич - исповјед Људмиле Игнатенко, супруге погинулог ватрогасца који је судјеловао у гашењу 4. реактора Чернобилске нуклеарне електране.

Неслужбени извори наводе како је од посљедица Чернобилске катастрофе смртно страдало између 200 и 400 хиљада људи, а посљедице радиоактивности осјетило је 5 милиона људи. Посебан дојам на гледатеља остављају сцене догађаја из Припјатске болнице, гдје и данас постоји одбачена одјећа ватрогасаца контаминирана радиоактивним честицама. Ватрогасци су санирајући посљедице екплозиије у електрани умирали у року од седам данас након изложености високој радиоактивности.

 

 

Јаред Харрис, Стеллан Скарсгард и Емилy Wатсон позиционирани су у амбијент масивних совјетских зграда са тешким меркизетним засторима и војницима који стражаре пред сваким вратима, као будни чувари тајни совјетске бирократије. Међу реквизитом  доминирају географске карте, инжињерске скице и нотеси с кожним корицама, на којима су утиснути српови и чекићи. На касним ноћним састанцима се пуши и телефонира. Телефони су црвени и зелени с округлим бројчаницима. Прашину и радиоактивне честице као да можемо намирисати и не примјећујемо да глумци заправо не говоре руским језиком. Посебна занимљивост серијала је у томе што серијал поново уједињује главне глумце филма “Бреакинг тхе Wавес”. Скарсгард И Wатсон су нас, подјетимо се, деведесетих шокирали причом о повријеђеном мушкарцу који из болесничке постеље тјера своју дјевојку на сексуалне авантуре, уживајући у препричавању њених детаља.
Чернобил ће након истоимене серије, сасвим сигурно постати још морбиднија туристичка атракција, гдје се посјетитељима приликом обиласка подручја показује степен радијације који се очитава на мјерним инструментима. Серија буди интересовање за додатно истраживање несреће. У структури сценарија серије не пропушта се објаснити поступак производње струје уз помоћ нуклеарне енергије и шта радијација чини физиологији људског тијела. Гледамо сате врло напетог трилера који су упакирани у лекције из физике и хемије. То је тренутак када стварност тријумфује над било каквом фикцијом и потпуни тријумф телевизије.

ХБО је најстарији и најдужи непрекидно радећи телевизијски сервис (у склопу кабловске телевизије и као претплатнички телевизијски канал), а један од његових слогана својевремено је гласио:  “ХБО. ТО НИЈЕ ТЕЛЕВИЗИЈА.” Хоме Боx Office је сасвим сигурно преузео функцију и естетику филма, док филмови данас углавном личе на јефтину телевизију. Овако упечатљиво сивило индустријске производње, као у случају «Цхернобyла», посљедњи пут је виђено у филму «Сталкер» Андреја Тарковског. Ремек дјело из 1979. године препуно је библијских цитата и еколошких референци говори о Зони као мјесту гдје се испуњавају људске жеље. У Чрнобилу постоји Зона искључења, подручје контролирано од стране украјинских власти гдје се унаточ ризицима по здравље људи, вратило углавном аутохтоно старије становништво, које ондје уз сву помоћ државе живи на властиту одговорност. Према појединим истраживањима стручњака, биљни и животињски свијет на том простору почео се запањујуће нагло опорављати крајем деведесетих година те је примијећено да су јако озрачен простор населиле и животиње које су биле пред изумирањем или потпуно истријебљене. Међутим, људи су прошли пуно више оштећени. Стопа морталитета је 20 пута већа од наталитета, а број обољелих од карцинома порастао је за 74%. Посебан ужас који подсјећа на катастрофу су дјеца рођена с тјелесним деформитетима.

Док гледамо серију, с главом у прошлости, неки од нас пожеле погледати у небо. Данас се са сигурношћу може рећи да је узрок ове несреће била недовољна стручност људи који су покушавали стабилизарати непредвиђени рад нуклеарног реактора. Чернобил је симболично за већину грађана Украјине представљао криминалну немарност и аљкавост совјетске власти у којој је цвјетала корупција. Гледатељ с Балкана, југословенско дијете, данас живи у несигурном дизајну постројења државица којег воде некомпетентне “машиновође”, лишене емпатије и савјести. Разлика је само у протоку и доступности информација те доступност ХБО-а у каблу. Јер, како нови слоган америчке кабловске телевизије каже: “То је ХБО. Било гдје.”  

 

 

За оне које ће “Цхернобyл” и жути знак за радијацију прогањати данима и мјесецима након гледања, у наставку доносимо кратки водич за преживљавање нуклеарне катастрофе. Посљедице изложености радиоактивним честицама можете ублажити сами, набављајући супстанце у апотеци без рецепта. То су калијев јодид, сода-бикарбона, глина и алге.

1. Калијев јодид веже радиоактивни јод и елиминира га из организма у року 24 - 72 сата. Спрјечава накупљање радиоактивног јода у штитњачи.
2. Сода бикарбона смањује оштећење бубрега од урана.
3.  Површина коже покривена слојем глине заштићена је од зрачења. Глина се може конзумирати и орално.
4.  Алге су се показале дјелотворнима након Хирошиме, посебно конзумација мисо јухе.


Бука препорука

Рецензије

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.