Чини ли одијело (послушног) човјека: Школске униформе би ускоро могла да носе ваша дјеца

Послије више од три деценије укидања униформи у школама, идентична школска одјеће куца на врата бх школа.

Tatjana Čalić / 17. децембар 2017

Школске униформе, уз велику расправу, вратила у многе школе у Хрватској и Србији. И док су противници истицали како се на овај начин уводи додатна конфузија у ионако неквалитетан и неучинковит систем образовања, заговорници школских униформи су тврдили да оне доприносе увођењу реда у школама, смањивању вршњачког насиља и брисању све већих социјалних разлика.

Идентичне полемике су се воде и у БиХ, гдје је њихов повратак био спорадичан, уведене су само у двије школе, али са ступањем на снагу Етичког кодекса облачења у школама РС овај тренд би могао бити  пуно присутнији.

Наиме како нам је потврђено у Педагошком заводу РС, са новим полугодиштем на снагу ступају правила облачења која прописују шта од гардеробе смије да се носи, а шта не. Овај Кодекс  свим школама, средњим и основним,  остављена могућност увођења школских униформи.

“Униформе ће уводити школе у складу са Етичким кодексом и у сарадњи са родитељима. Школе ће изглед униформе прописати интерним актима. У изради интерних аката и изгледа униформе ће учествовати запослени у школи, ученици преко своји представника однсно Савјета ученика и родитељи преко својих представника у Савјету родитеља”, потврђено је за Буку из Педагошког завода РС.

За сада се униформе практикују у само двије школе у БиХ и у обе су задовољни постигнутим резултатима.

Једна од њих је ОШ Махала из Санског Моста чији ученици од марта прошле године носе идентичну одјећу коју чине мајице с кратким и дугим рукавима, те дуксерице. На питање какве је резултате овај потез дао,  Дијана Сулејмановић, школски психолог за Буку каже да су увођењем униформи значајно смањили социјално насиље те повећали кохезивност групе, односно да дјеца показују већу идентификацију са школом и радо носе униформе и изван школе. 

“Радо носе униформе и када бодре наше спортске екипе те смо препознатљиви у нашој друштвеној заједници. Поред тога, више немамо проблем да нам долазе ученици из других школа јер их лакше уочимо и реагујемо. Наравно, све наведено може бити посљедица наших других активности у смислу превентивног дјеловања, али је утицај униформисања неупитан”, закључила је Сулејмановић.

Друга школа у којој се практикују школске униформе је  ОШ „Младен Стојановић“ из Горњих Подградаца код Градишке. Некад популарне кецеље у овој школи уведене су прије четири године, црвене су резервисане за дјевојчице, а плаве за дјечаке.  Представници школе у Горњим Подградцима, су више пута истакли да је ова “униформа” донијела вишеструке предности- прикривене су социјалне разлике међу ученицима, појачана је ученика једној групи, а и родитељи имају мање трошкове јер се на овај начин мање троши дјечија одјећа.

 

Чини ли одијело (послушног) човјека

Просвјетни радници и стручњаци у овој области већ годинама безуспјешно наглашавају како је средње и основно образовање у Босни и Херцеговини застарјело, нефлексибилно, подијељено и подређено интересима владајућих политичких елита, због чега највише испаштају дјеца. Стога сматрају да у овакав хаос, никакав ред не би увело униформисање дјеце.

Тако социолог Славо Кукић сматра да наш људски, социјални и сваки други јад можемо прикривати на све могуће начине, али да ће он и даље бити видљив и довољно говорити о филозофији биједе и онима који су јој кумовали. 

“Немам ништа против идеје да се пронађе форма која амортизира социјалне и ине разлике међу дјецом. Но, не мислим да је то најважније. Потпуно супротно, пуно важније је да су тој дјеци креирани наставни планови и програми који им омогућују нормалан развој у здраве личности, да те планове и програме реализирају људи које красе педагошке и људске особине, којима је важно како од својих ученика направити људе с универзалним вриједностима а не Србе, Хрвате, Бошњаке којима је најважније да збијају "властите" редове и мрзе оне друге. Важно је да наставне садржаје дјеца савлађују у амбијенту који их чини сретним а не амбијенту у којем се зна тко је чији син, тко је више а тко мање међу њима, због свога обитељског и иног стабла, вриједан, да науче да само рад, а ништа друго, одређује њихов живот итд. Пуно важнији од кута, којима се прикрива стварност, је сустав вриједности у којему куте могу имати функцију брисања разлика, али у којима се може и поставити питање колико су оне уопће потребне”, појаснио је Кукић.

Милијана Нишкановић, психолог- групно аналитички терапеут је мишљења да школске униформе могу уједначити  изглед ученика који се очекује у школи и подстакнути колективни идентитет везан за дату школу, али да униформе саме по себи неће избрисати социјалне разлике већ ће их учинити мање видљивим и тиме донекле ублажити ефекте датих разлика

“Друштво у цјелини кроз своје представнике треба да ради на томе да се економске разлике смањују, а истовремено промовишу вриједности толеранције и поштивања другог и другачијег. Униформе у школи неће имати неког битног значаја ако се не његују позитивне вриједности у школи, односно друштву, а поготово ако се не ради на смањењу економских разлика”, рекла је за Буку Нишкановић.

 

Искуства и полемике у свијету

Расправе о предностима и недостацима увођења идентичне одјеће у школе присутне су у цијелом развијеном свијету и већ годинама поларизирају родитеље, наставнике, психологе и образовне стручњаке.

Иначе униформе су се први пут појавиле у Енглеској у 16. вијеку са поприлично неплеменитим циљем- носила су их дјеца из сиромашних породица која су похађала тзв. добротворне школске програме, како би се разликовала од добростојећих ученика. Тек у 19. вијеку униформе у Енглеској постају синоним за елитне школе, а ову праксу преписују САД, Аустралија и неке друге земље капиталистичког свијета углавном као знак припадања елитистичком слоју. Касније су и многе  комунистичке земље увеле униформе у школе, али с циљем да се истакне једнакост свих ученика у складу са социјалистичком идеологијом.

Ђачка униформа или кецеља се носила  и у основним (а понегдје и средњим) југословенским школама све до средине 1980-их година. Била је једноставног кроја, тамно плаве боје (спорадично и у бордо варијанти), са два - три џепића. 

Данас су школске униформе уобичајене у Јапану, Кини и Индији.

За сада ипак нема нема довољно студија о њихову утјецају на задовољство и успјех ученика. 

Према резултатима једне студије коју су од 1993. до 2006. стручњаци са Универитета у Хоустону увођење униформа смањило је број дана одсутности ученика за један, и довело је до побољшало академског успјеха и понашања, али за јако мали проценат. 

С друге стране Давид Брунсма са Универзитета  Миссоури-Цолумбиа сматра да униформе у америчким школама ипак нису успјеле у оном најважнијем – нису ублажиле атмосферу економске неједнакости нити су створиле осјећај снажније припадности нечем већем.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.