Човић, Шпирић и Изетбеговић након другарске кафе: Требамо разговарати

Чланови Колегија Дома народа Босне и Херцеговине Бакир Изетбеговић, Никола Шпирић и Драган Човић разговарали су данас на, како кажу, другарској кафи.

Slađan Tomić / 13. октобар 2021

Foto: BUKA

 

Тема разговора била је актуелна политичка ситуација, односно блокада институција БиХ. Након састанка, чланови Колегија новинарима су се обратили одвојено, а највише песимизма примијећено је у говору Бакира Изетбеговића.

„Нећемо моћи ништа договорити у овом формату, господин Шпирић не жели да иде мимо одлука НСРС. Тако да нећемо имати за сада сједнице колегија Дома народа нити сједнице Дома народа. Можемо је направити, али Срби на њу неће доћи и само би потцртали чињеницу да немамо могућност да доносимо одлуке“, поручио је Изетбеговић.

За Драгана Човића кафа је била успјешна.

„Договори су били на разини да смо се разумјели и да треба сјести разговарати. Покушати кроз разговоре унутар БиХ наћи договоре, и рјешења за тренутну политичку ситуацију. И наравно све оно што смо узели као обавезу кроз различите споразуме. Примарно мислим на Изборни закон, реформе ка ЕУ. Што прије то треба реализирати, остало нам је мало времена, до краја године, а нисмо били у већој кризи од Дејтона. То је закључак“, казао је Човић.

Шпирић каже да су на другарској кафи разговарали о свим изазовима, те да се одговор о свим питањима у БиХ мора наћи у БиХ, без посредника. Одговорио је и на изјаву Бакира Изетбеговића да ни под коју цијену неће преговарати о Уставу,  Дејтонском мировном споразуму,  позицији ОХР-а и враћању на  изворни Дејтон.

„Не постоји ствар о којој се политички не може разговарати. БиХ треба разговор о свему, ако нема разговора, нема договора. Морају да схвате да морају разговарати о свим изазовима. БиХ је 25 година од Дејтона у стању да високи представници намећу законе“, одговорио је Шпирић.

У Републици Српској од данас је на снази Закон о непримјењивању одлуке високог представника, којом је допуњен Кривични закон БиХ, чиме је негирање геноцида, ратних злочина и злочина против човјечности кривично дјело.

Изетбеговићев коментар на овај закон је да је он непримјењив и да овакве политике из БиХ тјерају инвеститоре и младу популацију.

„Мислим да се неће моћи провести у пракси, да ће сада да иду апелације, реакције, одлуке Уставног суда, или ОХР-а и улазимо у једну ситуацију у коју нисмо требали ући да је било памети“, казао је Изетбеговић.

Оптужио је СНСД да је главни кривац што БиХ 15 година иде у погрешном смјеру.

„У почетку је то било бојажљивије, сада све отвореније, све дрскије. Мислим да је то кумовало све лошијем стању у БиХ, удару на стандард људи, одлуке младих да напусте земљу. Надам се да ће доћи до сазријевања у српском корпусу, код српских политичара“, додао је Изетбеговић.

Додао је да није проблем ни да разговора један на један са Милорадом Додиком на тему примјене „Инцковог закона“.

Шпирић: СНСД није против Закона о негирању геноцида, већ против наметања

Изетбеговић је наметнуте измјене Кривичног закона оцијенио као неопходне, јер Парламент БиХ није до сада био у стању да донесе сличан закон. Сматра да је Инцко био присиљен на овакву одлуку како би „сачувао образ, јер су у његовом мандату одликовани ратни злочинци.“

Није проблем, сматра он, да затраже од ОХР-а повлачење Закона уколико Парламент усвоји исти или сличан закон.

„Ми можемо усвојити идентичан, сличан или допуњен закон. Мислим да би српска страна могла бити заинтересована да се у закон стави Јасеновац. Ми немамо ништа против“, поручио је Изетбеговић.

Овај сценарио Човић није хтио коментарисати јер се, како каже, о томе одлучује у Парламенту, па је сувишно коментарисати шта би ко волио.

На питања новинара, Шпирић каже да се ради о замјени теза када се каже да је СНСД против закона.

„Видите каква је замјена теза. Није проблем СНСД-у да се закон донесе у Парламенту, проблем је што се намеће закон“, поручио је Шпирић.

Човић је коментарисао и најаве Милорада Додика о самосталности Републике Српске.

„Видим их једнако као и оне који желе разградити БиХ, државу без три конститутивна народа.“

Поручује да грађанима треба европска БиХ, функционална држава у којој ће три конститутивна народа бити до краја равноправна и представљена легитимним представницима.

„Ја сам рекао нама више нико не може бирати ни делегате у Дому народа, ни представника у Предсједништву. Ово је позиција око које ћемо се морати наћи у наредних мјесец дана“, казао је Човић.  

Додао је да су ентитети у БиХ до завидног нивоа независни, те да је преовладавајући став да се треба разговарати и то без посредника.

 


 


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.