Црно тржиште са цигаретама јаче од легалне продаје

Иако ове године нема нових акциза, поједини произвођачи дуванских производа одлучи су подићи цијену цигарета.

Slađan Tomić / 01. јануар 2021

Цигарете су већином поскупјеле у просјеку између 0,10 и 0,20 КМ, док су цигарете произвођача ЈТИ Послка СП з.о.о. поскупјеле за 1 КМ.

Цијена кутије цигарета код произвођача је углавном 0,5КМ, а док 4,5 КМ чини акцизе и намети државе.

Нове цијене цигарета су на снази од 15.1.2021.

Према Одлуци коју је усвојио Управни одбор УИО и у 2021. години се по паклици цигарета плаћају двије акцизе: а) пропорционална акциза, по стопи од 42% малопродајне цијене цигарета б) специфична акциза у износу од 82,50 КМ за 1.000 комада, односно 1,65 КМ за пакирање цигарета од 20 комада.

С тим да минимална акциза (збој пропорционалне и фиксне), по паклици цигарета не смије бити испод 3,25 КМ за паковање цигарета од 20 комада.

Акциза на духан за пушење у 2021. години износи 130,00 КМ по килограму.

Уколико је малопродајна цијена цигарета у БиХ 5 КМ, обвезе које се морају платити држави износе:

- пропорционална акциза 42 % малопродајне цијене – 2,10 КМ

- фиксна акциза – 1,65 КМ - ПДВ – 0,72 КМ

Укупно обавезе према држави износе: 4,47 КМ “УИО је од 2009. године, када је БиХ започела усклађивање опорезивања акцизом духанских прерађевина са легислативом ЕУ, укупно издала 534,8 милиона акцизних маркица (зброј домаћих и увозних паклица цигарета), док је 2019. године УИО издала 227,3 милиона акцизних маркица за обиљежавање цигарета. Тај пад се наставио у 2020. години када је УИО укупно издала 159,8 милиона комада акцизних маркица (десет мјесеци 2020.)” казали су из УИО за БУКУ.

Јасно је да је драстично пала продаја цигарета, али не и број пушача.

ЦРНО ТРЖИШТЕ ЈАЧЕ ОД ЛЕГАЛНЕ ПРОДАЈЕ

Од 2009. није било драстичног смањења броја пушача, али јесте смањен број кутија продатих цигара.

Јасан је то индикатор да грађани цигарете купују на црном тржишту.

Продавачи цигарета без акциза кутију цигарета продају по цијени од 3КМ до 3.5КМ, а најјефтинија кутија цигарета у легалној продаји износи 5КМ.

Иако из године у годину пада број издатих маркица за цигарете, приходи су расли од 2013. до 2019. Ове године приходи од издатих акциза на духанске призводе су пали.

„Разлог благог раста прихода од акциза на духанске прерађевине птетходних година био је повећање износа акциза који се плаћао по паклици цигарета, јер је сваке године долазило до пада броја изданих акцизних маркица. Значајнији пад прихода од акциза на духанске прерађевине забиљежен је у овој 2020. години. Наиме, за десет мјесеци 2020. године прикупљено је 610,8 милиона КМ док је у истом периоду 2019. године прикупљено 746,9 милиона КМ, што значи да је у 2020. години дошло до пада прикупљених прихода по основу акциза на духанске прерађевине у износу од 136,1 милион КМ. Велико истраживање о нелегалној трговини дуваном и дуванским производима, које је Економски институт из Загреба током 2019. провео у земљама нашег региона, говоре да је највећи удио нелегалне трговине у БиХ и да се сваки други потрошач у БиХ снабдијева на црном тржишту. “Мотивација за нелегалну трговину неким производом расте што је већа разлика између цијена на легалном и илегалном тржишту. Дакле, произвођачи који легално дистрибуишу своје производе наплаћују паклицу цигарета по 0.50 КМ, док илегални продавци наплаћују паклицу и до 2,50 КМ-дакле пет пута скупље. Али пошто је цијена у легалној продаји 5,00 (због свих дажбина које се морају платити) потрошачи су изузетно мотивисани да их купују на црном тржишту. О огромном преласку потрошача на црно тржиште говори и чињеница да је 2008. мјесечни просјек издатих маркица износио 46.743.866,67 док је 2020 (узети подаци до 30.09.2020.) мјесечни просјек изданих маркица износио 16.147.132,00“ каже у изјави за БУКУ Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста РС СWОТ.

Додаје да је дошло до одређеног смањења броја пушача, али да нема значајнијих трендова смањења обољења.

„Очигледно је да је велики дио прешао на набавку ових производа на нелегалном тржишту.Такође, ниска куповна моћ већине становника погодује развијању нелегалне трговине дуванским производима. Контролне институције које се баве спречавањем ових активности би требале бити много боље опремљене и кадровски ојачане, а то је у ситуацији пада буджетских прихода тешко реализовати. Из претходно наведених фактора (који утичу на висок удио нелегалног тржишта у укупном тржишту дуванским производима) намећу се и потенцијална рјешења ове ситуације. Појачане контроле државних органа, подизање свијести грађана о штетама које настају кад се промет одвија црним каналима и усклађивање акцизне политике са стандардом грађана да би смањили њихов мотив да се снабдјевају на црном тржишту” додаје Грабовац.

Да илегална продаја цигарета буја јасно је и након прегледа статистичких података рада Граничке полиције.

“Гранична полиција БиХ у 2019. години укупно је запљенила и привремено одузела 84142 паклица цигарета без акцизне маркице, процијењене вриједности око 322592 КМ. У првих девет мјесеци 2020. године, укупно је запљењено и привремено одузето 80385 паклица цигарета без акцизне маркице, процијењене вриједности око 374170 КМ” каже Франка Вицан, портпаролка Граничне полиције БиХ.

Осим што подржавају црну економију грађани БиХ куповином цигарета на црном тржишту угрожавају и своје здравље јер не знају који је квалитет купљених производа. Ипак, иако можда јефтиније од цијене кутије цигарета у појединим земљама Европе, кутија цигарета у БиХ има највећу вриједност у односу на стандард грађана.

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.