Цветковић: Наше друштво је подједнако површно као што је и било, само мало застрашено

''Изађес на сцену, станеш пред камеру, и ту си. Питање је какав си. Али ту си…''

BUKA portal / 22. мај 2020

 

За многе је он мистериозни глумац о коме се зна да је професионалац који трчи свој круг, приказујући нови живот из круга у круг и сваки пут изнова... другачије, са изузетном прецизношћу стварајући мимику, покрет, емоцију, стварајући смисао и бесмисао сваког свог лика. Он је такође један од глумаца који ретко даје интервјуе, не говори нашироко, али увек у пар реченица каже суштину, најчешће и истину. Тако је и овога пута било. За Б92.нет каже да мало тога зна о себи, па тумачећи улоге открива сопствену стварност, да је култура официјелно од државе у већој мери посматрана као нужно зло за кресање буджета и све што се дешавало и што се и даље дешава показало нам је да су индивидуалности много јаче од групе.

Како посматрате ситуацију са којом се сусреће читава планета, а названа је ковид 19?

''Ето, било је потребно два месеца да се сви свикнемо на то и да кренемо свесно или несвесно да водимо живот са сазнањем да је тај вирус постао део наше свакодневице, али да су многи детаљи и то битни из наших живота, кренули такође битно да се разликују. Но и поред свега тога, свет, а и ми, гурамо даље.''

Шта нам је показала ова ситуација, ко смо, какви смо као друштво?

''Не знам на које друштво мислите. Наше друштво је подједнако површно као што је и било, можда мало, али заиста мало застрашено, а свет је глобално забринут, па онда одједном глобално економски уздрман и чини се има неки лицемеран однос према бризи за судбину човечанства и планете. Све што се дешавало и што се и даље дешава показало нам је да су индивидуалности много јаче од групе. Група је ту да се бори и остварује популизам, индивидуа је ту да своје знање и вољу упућује тамо где постоји брига, вера и љубав за човека.''

Често кажете да не волите да се глума мистификује, зашто она јесте мистификована и на који начин?

''Вероватно зато што људи мисле да то не може свако да ради.

Може. Изађеш на сцену, станеш пред камеру, и ту си. Питање је какав си. Али ту си…

Али ајде уђи у операциону салу, и скалпелом засеци по људском попрсју да дођес до срца. То не може свако, медицина је егзактна, али по мени она захтева од нас да је мистификујемо, јер је не познајемо, бар ми који се бавимо ефемерном важношћу сцене.''

Кроз ваше глумачке улоге можемо да тумачимо стварност. Којом улогом Ви најчешће тумачите своју стварност и зашто?

''У свему што добијете да изговарате као туђи текст проналазите себе, рефлектујете себе, трудите се да нађете истину, и том истином тумачимо сопствену стварност. Кад нема тога, онда је незанимљиво то што радите, и публици, али и вама. А овим послом се бавите и због публике, али пре свега због вас самих.''

 

Да ли постоји улога која је Вама открила нешто о Вама што до тада нисте знали?

''Искрено речено, не посебно, јер о себи заиста премало знам или то што знам, ко зна јесам ли у праву, онда тумачим те текстове кроз друге ликове и изнова откривам себе, али не као нешто сензационално, већ као нешто природно и самоосвешћујуће.''

Снима се доста серија домаћих продукција, неки кажу и превише у једном тренутку. Па видимо да се неки од глумаца и понављају. Какав је Ваш став?

''Да, пре епидемије снимало се заиста као никад, серије су постале стварност и будућност. Доста посла за глумце, за нову генерацију глумаца. То је одлично, али истовремено и опасно, јер понављања која помињете могу изазвати засићеност лица код публике. Најзад питање је колико ће ова бројност серија издржати, како је могуће гледати све те серије из термина који се понављају из недеље у недељу, шта је квалитет, а шта популарност тих серија. Пуно питања, на која ће нам блиска будућност дати одговор. Генерално, добро је да се снима и има посла за све, а и програма за публику.''

Foto: Promo MCF
 
Фото: Промо МЦФ

Током Вашег мандата у Атељеу 212 су постављене неке од уметнички, а неретко и друштвено најсмелијих и најзначајнијих представа српског театра у последњих неколико деценија. Када престаје функција управника и почиње позив "глумац"? Да ли је било тешко помирите те функције, задовољити уметнички одабир Вас као глумца и као управника?

''Прођем поред Атељеа неки пут, и искрено не помислим да сам 12 година сваког јутра у осам био у свом офису заједно са чистачицама, пио чај и размишљао како би требало да изгледа месец који је пред нама. Бити директор позоришта је позиција широких овлашћења, кад почињете, ништа не знате, онда гурате онолико мандата колико вас изаберу, али кад научите све о том послу, не интригира вас више и одлучујете да се из њега повучете. А из глуме се повлачите кад више немате шта да кажете. Ја ето, још увек имам.''

Како видите утицај короне на културу у Србији?

''Култура у Србији ће увек наћи разлог да постоји околност због које је нешто санкционише. Да није вирус, било би нешто друго. Култура је официјелно од стране државе у већој мери посматрана као нужно зло за кресање буджета, у кризној ситуацији не потврђује управо то, па се за њу мора нешто и дати, што ће се држави вратити апроксимативно никако. Култура као и све креативно не почива на држави, иако се држава увек поноси њом, она почива на креативној индивидуалности коју ретко ко уме да прочита, али та креативност увек, па макар и вековима касније проклија.''

Јесте ли испратили културни садржај који се још приказује онлајн?

''Све, апсолутно.

Код нас је то информативно.

У свету креативно. Застаје дах од представа Шауспилхауса (Схауспиулхаус) из Берлина, Ројал нешенал (Роyал Натонал) театра из Лондона или Метрополитан Opera из Њујорка.

У нас је лепо носталгично сећање на велика имена и људе овдашње сцене. Они су непролазна вредност коју нам је ова ситуација донела као привилегију њиховог чувања.''

Пише: Сања Ћулибрк

Б 92


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.