Да ли је Република Српска спремна да забрани мале хидроелектране!?

Забрана градње малих хидроелектрана на цијелој територији Федерације БиХ: Шта ова одлука значи за РС?

Maja Isović Dobrijević / 30. јун 2020

 

Представнички дом Федералног парламента већином гласова одобрио је закључак о потреби потпуне забране градње малих хидроелектрана на цијелој територији Федерације БиХ. Ова вијест је дочекана са одобрењем еколошких организација и сматра се преломном када је заштита природе у БиХ у питању.

Имајући у виду да ријеке не познају ентитетске границе, поставља се питање шта ова одлука значи за Републику Српску.

Миљан Малиш, члан неформалне групе грађана „Сачувајмо ријеке Фоче”, рекао је да је одлука Представничког дома Парламента Федерације БиХ од историјског значаја ако узмемо у обзир да градња малих хидроелектрана доноси искључиво штету по околиш, а економска корист за државу је минимална.

“Удио у производњи електричне енергије који се добива од МХЕ ако би се изградило њих 400, као што је планирано, мањи је од 3%, па и са тог аспекта градња истих нема оправдања. Будући да ријеке не познају ентитетске границе, сасвим је јасно да би све хидроелектране које би се градиле у Федерацији на ријекама које протичу и кроз Републику Српску имале негативан утицај и на тај ток ријека”, рекао је за БУКУ Малиш.

Он је истакао да у Фочи имамо баш такав примјер на ријеци Колини, на којој је у горњем току био планиран већи број МХЕ у дијелу који припада Федерацији БиХ, а једним дијелом у доњем току који припада Републици Српској и општини Фоча би се свакако осјетиле посљедице уколико би се изградиле те планиране МХЕ.

“Поред утицаја на биљни и животињски свијет, то би свакако највеће посљедице оставило на велики број домаћинстава која имају своја имања и плантаже малина уз саму обалу ријеке Колине и чија пољопривредна домаћинства и егзистенција зависе од те ријеке.  Оваквом одлуком Парламента ФБиХ дефинитивно ће се смањити негативан утицај на ријеке барем у том БХ ентитету, што ће се позитивно одразити и на Републику Српску, али то још увијек није рјешење проблема. Нужно је и да Скупштина РС донесе идентичан закључак. Тек у том случају ријеке БИХ ће бити спашене од потпуне девастације”, истакао је Малиш.

Он додаје да РС мора бити спремна на овакву одлуку, јер ће у супротном свјесно уништити нешто највриједније што посједујемо, а то су наше ријеке и природа.

“РС треба да се окрене ка путу развоја туризма и промоције природног блага са којим располажемо, а не путу девастације, од којег ћемо имати минималну економску корист. Грађани Фоче то одлично знају и свјесни су тога, на нашем примјеру конкретно у Фочи, гдје је увијек актуелан Национални парк ‘Сутјеска’, затим рафтинг туризам од кога велики број грађана има директну корист кроз угоститељство, смјештај, превоз, храну и домаће производе, трговину и друге везане услуге”, каже Малиш.

Појашњава да су ријеке Сутјеска и Хрчавка једном већ одбрањене 2015. године, када је планирана изградња МХЕ у срцу НП Сутјеска.  Ријека Хрчавка цијелим својим током протиче кроз НП и највећа је притока Сутјеске.

“Што је крв у тијелу, те двије ријеке су за НП Сутјеска. Тада  је уз помоћ Центра за животну средину, стручних људи, љубитеља природе и грађана Фоче и Републике Српске, спашен сулуде идеје о градњи МХЕ и тоталног уништења наш понос Национални Парк ‘Сутјеска’. Дакле,  активизам у Фочи и  РС И те како постоји иако можда још увијек није на нивоу Федерације, али људи су све свјеснији штета које ове МХЕ производе, па је самим тим из дана у дан све јачи и већи отпор становништва”, појашњава Малиш.

Он каже да би Скупштина РС требало да поступи на исти начин као и Парламент Федерације, те да усвоји закључак којим ће се прогласити мораториј на изградњу свих нових МХЕ, те мораториј на наставак изградње већ започетих радова док се не изврши ревизија свих издатих дозвола.

“Наиме, бројне процедуре при издавању дозвола нису у складу са законом и морају се ревидирати.  За велики број планираних МХЕ у РС већ су покренуте бројне процедуре пред надлежним судовима како би се испитала законитост доносених дозвола, али су судови изузетно спори. Док се оконча један судски процес, инвеститор за тај период може у потпуности да изгради МХЕ, без обзира што су утужене дозволе донесене мимо законских процедура. То оставља несагледиве посљедице по ријеке и природу. Овај примјер из Федерације БиХ дефинитивно треба да слиједе и посланици у Народној скупштини РС”, истиче наш саговорник.

Међутим, додаје да се на примјеру Фоче, гдје су локалне  власти  и  институције, уз часне изузетке, чија је улога и обавеза да штите природна добра и интересе грађана, потпуно игнорисали све њихове захтјеве и апеле, види да то уопште неће бити лако.

“Циљ свих нас у Фочи, окупљених око Неформалне групе грађана ‘Сачувајмо ријеке Фоче’  и Удружења грађана ‘Бјелава’ Фоча јесте да потписивањем петиције дјелујемо прво на локалу  и тиме  пошаљемо јасну слику властима и свим инвеститорима да нећемо дозволити уништавање наших ријека градњом МХЕ.  Ако сви грађани у својим општинама исто поступе, искористе своје грађанско право и јасно и гласно кажу да не желе МХЕ на својим ријекама,  на крају ће и Народна скуштина РС морати да послуша глас народа и стави потпуни мораториј на градњу.  Свједоци смо да је у цијелом свијету овакав тренд и вјерујем и искрено се надам да ће и код нас до тога доћи”, каже Малиш.

Виктор Бјелић из Центра за животну средину каже да, иако ријеке не познају границе, оне су у административном смислу врло јасне и ова одлука неће имати директан утицај на тренд у РС.

“Индиректно се може говорити о истим проблемима и одговорности доносилаца одлука у РС у односу на грађане који се противе МХЕ у РС.   Ми се надамо да ће посланици и политичке странке у РС схватити величину проблема који је настао изградњом великог броја МХЕ и да ће донијети сличну одлуку уважавајући аргументе који су наведени у Декларацији за заштиту ријека”, рекао је Бјелић за БУКУ.

Он каже да прије свега НСРС и Влада РС треба да уваже препоруке и закључке Декларације и донесу одлуке о мораторију на изградњу нових МХЕ и о укидању подстицаја за овај вид производње, те се окрену соларним и вјетро електранама, а подстицаје окрену ка грађанској енергији.

“Сматрамо да нема препрека да се такав закључак донесе, посебно из разлога што су штете веће од добити коју остварује РС и друштво у цјелини. Електропривреда РС нема планове за улагање у МХЕ, јер су свјесни да ови пројекти не доприносе значајно повећању производње електричне енергије, тако да је потпуно јасно да се погодује приватним инвеститорима давањем подстицаја”, истиче Бјелић и додаје да је најгоре стање по питању изградње МХЕ на подручју романијске регије, те општина Фоча и Гацко.

Анес Подић из Удружења грађана "Еко акција“ из Сарајева каже да Федерација БиХ и Република Српска имају исти правно-политички контекст унутар којег задњих година долази до интензивирања напада на природне ресурсе, а у овом тренутку ријеке су главна мета напада.

“У првих пар послијератних деценија мета напада је била друштвена имовина предузећа. Након што је она успјешно приватизирана односно опљачкана, сада је мета све што је преостало од заједничких добара - наше ријеке, вода за пиће, шума, земљиште. Уколико постоји истинска политичка воља код владајуће елите, лако ће бити обустављена даља градња малих хидроцентрала. Сљедећих мјесеци ћемо бити у прилици тестирати искреност политичке елите у Федерацији, док у РС-у те политичке воље још увијек нема, тек назнаке њеног формирања видљиве су у појединим општинама, прије свега Палама и Сокоцу”, рекао је за БУКУ Подић.

Он додаје да ће спремност Републике Српске да усвоји сличан закључак као и Федерација БиХ по питању МХЕ бити пропорционална притиску.

“Оно што се дешава на терену јесте све масовнији и организованији отпор људи који живе поред ријека, но са друге стране имамо заиста страшне примјере потпуног безакоња, које сасвим сигурно не би било могуће да поједини инвеститори немају прећутно одобрење са самог врха власти. Поред тога, пуно већу цијену кроз доприносе ‘за обновљиве изворе енергије’ који долазе уз рачуне за електричну енергију морају да плате домаћинства у РС-у, како би се измирили апетити за зарадом власника МХЕ.  Тај износ (0,075 КМ/кW потрошене струје) одавно више није симболичан. Власти у РС-у и на тај начин тестирају границу социјалне издржљивости становништва, која је епидемијом коронавируса додатно и драматично снижена”, истиче Подић.

Он напомиње да је количина струје коју  производе мале хидроелектране симболична, а штета коју праве друшву је већ немјерљива.

“Од градње МХЕ корист има само уски круг појединаца. Ако је политичкој елити Републике Српске заиста стало до добробити и будућности опстанка становништва на овим просторима, онда ће направити потез сличан оном који је направљен у Федерацији БиХ. Наравно, увијек се мора бити на опрезу са нашим политичарима. Нису једном, уочи избора, народу обећавали једно, а онда, након избора, урадили нешто сасвим друго”, каже наш саговорник.

Јуче се и у Парламенту Српске разговарало о овој теми, па остаје да видимо да ли ће се у скупштинским засједањима која су пред нама донијети закључак о забрани МХЕ у Републици Српској као што је донесен у Федерацији БиХ.

Министар индустрије и рударства РС Петар Ђокић јуче је у завршној ријечи рекао да РС не може рушити изграђене мини-централе нити једнострано раскидати уговоре, јер би то имало значајне посљедице по буджет РС. Дани пред нама показаће нам позицију РС када су мале хидроелектране у питању.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.