Може ли концерт у центру града проћи без буке? Не може. Може ли бука бити мања? Може.

Волимо фестивале, концерте, подржавамо све музичке догађаје који нам се обрате за медијску подршку. Али, као новинарима намеће нам се једно питање- може ли бука на овим догађајима бити мања, ако не може и то наравно подржавамо.

Maja Isović Dobrijević / 12. август 2019

Foto: Marko Ristić

 

На ову тему разговарали смо са Нинославом Тикијем Добријевићем, тон мајстором и музичким продуцентом.

Тики, током љета многи грађани жале на буку од разних концерата у граду. Шта каже струка на то, може ли добар концерт на отвореном проћи без превелике буке у ужем језгру града?

Одговор на ово питање није лако дати јер проблем није једноставан. Много је проблема и околности због чије међусобне интеракције имамо ситуацију какву имамо. Основни и уједно најтеже рјешив проблем је сама урбанистичка концепција града, који, чињенично, није плански развијан, а самим тим не постоји намјенска и адекватна локација за одржавање опен аир концерата. Због тога се у пракси за такве концерте користи простор тврђаве Кастел. Људи се често питају зашто се концерти одржавају баш на Кастелу. Више је фактора у питању. У првом реду, сам концепт тврђаве, величина простора, постојање љетње позорнице, физичка одвојеност од околних улица, те на крају сам изглед локације који је организаторима јако битан. Чињеница је да Кастел изгледа лијепо. Поред тога, Кастел има сву потребну инфраструктуру: прилазне саобраћајнице, адекватно напајање електричном енергијом, паркинг... И на крају – ЛОКАЦИЈА. Просто је сваки концерт на који можете доћи пјешице за пар минута у пуно бољој позицији него онај на који морате да се возите сатима аутомобилом.

С друге стране та иста ЛОКАЦИЈА је суштински проблем када је у питању утицај концерата на околно становништво. О томе да ли концерти требају да се одржавају у строгом центру града или не, могла би се отворити засебна тема, али чињеница је да Бања Лука тренутно (а и за дуго) нема бољу локацију за опен аир концерте.

Да ли концерт у центру града може да прође без буке у центру града? Не може. Да ли бука може бити мања? Може.

Како бисмо дефинисали проблем буке морамо знати неке основне појмове. Да би се нешто звало концертом, потребно је посјетиоцима, тј. слушаоцима обезбједити одређену гласноћу садржаја који се изводи. Та гласноћа варира, зависно од жанра музике који се изводи, као и од количине публике. Тако рецимо концерти „фине“ акустичне музике могу да се одржавају на нивоима од 90 до 96дБ. То су углавном концерти мањег формата, са 1.000-2.000 посјетилаца, гдје публика углавном сједи и тиха је. С друге стране концерти поп-роцк музике захтјевају далеко већу гласноћу, како због самог доживљаја те музике, тако и због броја слушалаца који је у пракси између 3.000 и 10.000. Зашто то напомињем? Морате знати да је на таквом концерту жамор публике (са угашеним разгласним системом) између 85 и 90дБ. Публика која пјева (без разгласног система) без проблема може да произведе гласноћу између 90 и 98дБ. Из тог разлога је у свијету устаљена пракса да се такви концерти реализују на гласноћи у распону од 98 до 105дБ. Последња и посебна категорија концерата су фестивали електронске музике на којима се репродукује студијски смиксана музика и једино ограничење (у техничком смислу) је могућност разгласног система који се користи. Није риједак случај да са на свјетским фестивалима електронске музике ниво звука креће у распону од 110 до 120дБ.

С друге стране... да бисмо имали субјективни осјећај тишине потребно је да бука окружења не прелази 40 или 45дБ. Како бисте схватили колико је то... то је стан у ком не ради ништа сем фрижидера и клима уређаја. Сигурно је могуће спавати и са нешто вишим нивоом звука али није претјерано угодно. Зашто то напомињем? Ако у било ком већем граду у региону одсједнете у хотелу у строгом центру града и отворите прозор у вашој соби ћете (у свако доба дана или ноћи) имати између 70 и 75 дБ амбијенталне буке. Бања Лука у том погледу није изузетак и амбијентална бука на Тргу Крајине у току дана је упрво у том распону. Нешто је боља ситуација ноћу, јер још увијек нисмо велики туристички центар, тако да се бука амбијента креће око 65дБ. Суштина цијеле ове приче је да схватите да је бука саставни дио живота иако је често не перципирамо јер смо просто навикнути на њу.

 

 

Ево код мене, на примјер, (живим у Центру 1) једно вече музика се чује благо, ненападно, док је сљедеће вече музика јака као да је пуштам у стану, то се дешава чак и кад је исти догађај у питању. Ово показује да се може и без прегласне музике, зашто се онда организатори одлучују на ту другу опцију?

У одговору на претходно питање сам начео нешто што се зове субјективни осјећај буке. Наиме, уколико до нас допире звук који сматрамо угодним, а то може бити музика коју волимо нама то неће претјерано сметати. Као што мајци никад неће сметати громогласни смијех дјетета које се раздрагано игра. С друге стране, када чујемо музику коју не волимо почећемо да реагујемо на негативан начин. Једнако као и на дијете које ствара буку у сусједном стану. То је просто ствар психологије и ту не можемо превише да учинимо сем да ту чињеницу освјестимо и прилагодимо своје реакције имајући то у виду.

Што се техничке и физичке стране тиче, ствари опет нису једноставне. На начин простирања звука утиче јако много фактора. Звук је механичка вибрација честица ваздуха и као таква јако подложна утицају низа промјењивих. Конкретно, прва ствар која утиче на простирање звука кроз окружење је сама поставка концертне бине и оријентација разгласног система. Када је Кастел у питању, у игри су најчешће двије сцене. Имамо Љетњу Позорницу која је намјенски адаптиран простор, нешто мањег капацитета и у ком сцена има једну оријентацију. На љетњој позорници разгласни систем је окренут ка истоку и простирање звука је најинтензивније у том смјеру. Поред Љетње Позорнице у последњих пар година је актуелна и Велика Сцена која се налази у источном дјелу Кастела. Троструко је већег капацитета и нема фиксирану позицију бине. Ту се бина формира зависно од жеља организатора концерта и у пракси је углавном условљена визуелним доживљајем концерта. Најчешће оријентације разгласног система на Великој Сцени су: ка сјеверу и ка сјеверозападу. Архитектонски најотворенија позиција (са најмање директних баријера) је позиција ка сјеверу. Истовремено је то организаторима најатрактивнија позиција јер је визуелно најатрактивнија. Позиција ка сјеверозападу је нешто затворенија јер тада разглас гледа у Камену Кућу и дрвеће око ње које дјелимично апсорбује директни звучни талас. Дакле, прва ствар која утиче на количину буке у околним насељима је оријентација разгласа и на њу фирме које технички реализују догађај у пракси немају никакав утицај.

Оно што је људима најтеже за разумијети је сам начин простирања звука, па ћу покушати на најпростији начин да вам то приближим. Звук се само теоретски простире праволинијски. Тако да оријентација разгласног система само дијелом утиче на интензитет звучног таласа у окружењу. Појава која у пракси највише утиче на простирање је рефлексија, тј. одбијање звука од препреке. Препреке су у пракси сви грађевински објекти око Кастела, земљиште, вегетација... У пракси су те рефлексије вишеструке и ужасно комплексне тако да је немогуће ослонити се на математички модел (што су Градској Управи покушали да учине), већ су једино релевантна детаљна и прецизна мјерења у пракси. Наиме, због те појаве одбијања се може десити да дијелови града који нису на директном удару (визуелно гледано) буду више погођени од осталих. Исто тако се често дешава да насеља која су на околним брдима (а удаљенија су) више трпе од насеља у непосредној близини а која су на истој надморској висини. Поред тога, морате знати да је простирање звука јако зависно од атмосферских прилика. У првом реду од интензитета и смјера вјетра. Лаички речено, звук ће се боље простирати у смјеру у ком дува вјетар, односно, далеко слабије уз вјетар. Поред вјетра улогу игра и ваздушни притисак и влажност ваздуха. Тако ће влажнији ваздух упијати више звучне енергије, док ће га сув идеално преносити. Сложићете се да су ту у питању фактори на које нико од нас не може имати утицаја. Када све то узмемо у обзир добијамо одговор на питање зашто се неки концерт јако добро чује у нашем стану а неки не.

Посебна анализа би се морала извести за објашњење зашто су неки концерти на истом фестивали другачији од осталих, али се бојим да је то прекомплексно за неко кратко објашњење. Наиме, звук се различито простире зависно од заступљености одређених фреквенција у цјелокупној звучној слици. Тако нпр. нећемо имати исту ситуацију када је на сцени бенд који је електронски оријентисан, са гомилом звука у доњем спектру (басови и суббасови) или када је на сцени пунк бенд код ког су најзаступљеније средње и високе фреквенције. У крајњој инстанци, цијела ствар јако зависи и од тон мајстора који микса концерт, неки ће успјети да направе фантастичан звук на концерту на 98дБ, док неки иду на то да ако ништа буде бар гласно па раде на 104дБ поприлично неразумљиве буке. А добар тон мајстор опет кошта.

Колико су у овоме важни квалитет опреме, звучника, али и стручност људи који раде на звуку одређеног догађаја?

Квалитет опреме и стручност људи који рукују њом је од изузетно велике важности. Технологија разгласних система је јако напредовала последњих деценија. Наравно, једнако је порасла и цијена модерних разгласних система. Покушаћу максимално упростити ствар прављењем поређења између два концепта разгласних система који су у пракси најзаступљенији.

Први концепт су тзв. Поинт Соурце системи. У питању је разгласни систем који се понаша као тачкасти извор звука и код ког су могућности усмјеравања звучног таласа изузетно скромне. Када поставите такав систем он ће у основи подједнако да пуни цијелу предњу хемисферу у средњим и високим фреквенцијама, док ће се ниске фреквенције радијално ширити у простор без обзира на оријентацију разгласа. Такав разглас је релативно јефтин и лак за руковање, али има тај проблем неконтролисаног ширења звука у окружење што га чини јако неефикасним. Због тога се недостатак количине звука на концертном простору компензује повећањем броја звучника, а што опет доводи до огромног цурења звука у окружење. Такав разгласни систем посједује компанија која реализује највећи број концерата у Бањалуци.

Други концепт разгласних система су тзв. Лине Арраy системи који су драстично скупљи од претходних (5 до 10 пута) али који имају могућност усмјеравања звучног таласа у тачно одређене зоне. Такав разгласни систем је изузетно ефикасан и има могућност да испоручи гро енергије у публику и то у свим фреквенцијским спектрима. Цурење звука у окружење и даље постоји али је сведено на минималну могућу мјеру. Проблем је наравно цијена таквог разгласа, те изузетно комплексно руковање које захтјева обучене људе. Самим тим, цијена ренте таквог разгласног система је већа, што организатору концерта умањује профит. Велики разгласни систем тог типа, са људима обученим за коришћење има само једна компанија у РС и свега пар у БиХ.

Суштински, могуће је обезбједити добар концертни угођај и са једном и са другом врстом разгласа, али је контрола количине звука која одлази ван концертног простора (Кастела) јако различита, што је кроз пар догађаја који су протеклих мјесеци одржани и практично доказано.

Да ли је потребно пратити одређене стандарде када се музички догађај одржава у граду на отвореном? Постоје ли неки прописи?

Проблем законске регулативе је посебна прича. Као са свим законима у овој земљи. Нека законска регулатива постоји. Највећим дијелом је преузета из законодавства СФРЈ и као таква поприлично неадекватна и недоречена. Последњих година постоје покушаји да се донесу неки законски акти на ту тему, али је све што је до сада учињено по том питању јако је лоше. Посебно је скандалозна последња Одлука градске скупштине која прописује ниво буке на концертима који је у пракси потпуно немогућ. Тако рецимо имате прописано да је дозвољени ниво буке на концерту на Тргу Крајине 76дБ. Колико је то апсурдно схватате када знате да је ниво амбијенталне буке (саобраћај и сл.) отприлике на том нивоу. Или... ако бубњар удари добош (са угашеним разгласом) ми смо већ на 90дБ. Практично... то значи да је Град забранио одржавање концерта на Тргу Крајине. Лично немам никакав проблем са тим, али ајде онда да ствари зовемо правим именом.

Суштински, законодавац је у великом проблему јер, с једне стране, мора да омогући одржавање концерта у одређеном стандарду квалитета (већ сам навео оптималне нивое звука), а са друге да заштити грађане који живе у непосредној близини мјеста одржавања концерта. Ту се онда потеже један огроман проблем и питање давања грађевинских и употребних дозвола за стамбене објекте у граду. Наиме, већина објеката старије градње нема адкеватну звучну изолацију јер је столарија пропала, дотрајала и не врши своју функцију. У новоградњи се такође јако штеди на звучној изолацији јер је то поприличан издатак у градњи. Да бих појаснио... квалитетан ПВЦ прозор са изо стаклом и гуменим заптивкама омогућује ниво изолације од 40дБ. Лош, стари дрвени прозор свега 10 до 20дБ. Знам да већини те цифре не значе много али разлика је огромна.
Узећу за примјер два екстрема. Ако се на Кастелу одржава концерт електронске музике на 110дБ, на сцени која је окренута ка сјеверу, користи се неусмјерени Поинт Соурце разглас, а притом имамо сув ваздух и вјетар ка сјеверу, у центру ћете имати око 90-95дБ, што је објективно много. Ако притом имате стари дрвени прозор он ће ниво буке у вашем стану спустити на 80дБ, што је отприлике ниво гласног разговора више особа. Нимало угодна ситуација. С друге стране, ако се на Кастелу одржава концерт поп бенда са оријентацијом разгласа ка сјеверозападу и притом се користи Лине Арраy систем који је упуцан тако да свира под крошње дрвећа око Камене Куће на Кастелу имамо следећу ситуацију: На концерту је угодних 100дБ. Ван Кастела смо на 80дБ, што је већ прихватљиво (свега 5-10дБ изнад амбијенталне буке), тако да када ваш прозор скине још 40дБ ви у стану имате савршених 40дБ, што значи да вам је највећа брига да не упалите климу на најјаче јер ћете тада имати 50дБ.

 

Фото: Теа Јагодић

 

Наравно не постоји идеално рјешење да сви буду задовољни, али које је по теби прихваљиво рјешење да буду задовољни људи који су на концерту, али и они који су остали у својим домовима, који устају рано ујутру, иду на посао или једноставно само одмарају?

Све што сам до сада рекао намеће рјешење а оно је по мени у реалној перцепцији проблема од стране свих укључених страна. На првом мјесту законодавац мора направити Стратегију развоја Града и одлучити се шта ће Бања Лука у будућности да буде. Уколико Бања Лука жели бити туристички град, а што се претпоставља кандидатуром за Европску Пријестоницу Културе 2024. онда се организаторима мора обезбједити могућност да се концерти одржавају по свјетским концертним стандардима. Ако не знамо боље, узмимо за примјер легислативу скандинавских држава која каже да је дозвољени ниво звука на концертима: 102дБ (за концерте на којима нема дјеце), 98 дБ (за концерте са мјешовитим саставом публике), те 92дБ (за концерте за дјецу). Потом, морају да се дефинишу концертни простори и уколико се покаже да су постојећи неадекватни радити на томе да се обезбједи технички адекватан простор на одговарајућој локацији (за то су потребне године планирања, пројектовања, мјерења и реализације). Следећи корак би било дефинисање градских зона, гдје би дозвољени ниво буке у стамбеним објектима у строгом центру морао бити изнад оног који је у приградској зони, тако да људи који бирају живот у строгом центру преузимају одговорност за повећани ниво буке што је објективно неопходно, нормално и уобичајено у великим градовима. Такође би требало субвенционисати организаторе који на концертима користе модерне разгласне системе, што је веома лако реализовати кроз регулисање цијене закупа простора. Спустите цијену закупа за разлику у цијени ренте усмјереног разгласног система и проблем је ријешен. И на крају... мора се порадити на томе да грађани преузму свој дио одговорности тако што ће на своје стамбене објекте уграђивати адекватну звучну изолацију и квалитетну звучно изоловану столарију. Да ли опет кроз субвенције или нешто слично не знам, али грађани морају да схвате да није ОК да се жале само зато што на Кастелу свира нешто што они не воле, а навикли су да спавају уз широм отворен прозор.

Сума сумарум, ако сви објективно сагледамо проблем и дамо све од себе да ријешимо онај дио који је на нама – врло брзо нећемо имати проблем са буком на концертима у Бањалуци.

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.