Sudeći po istraživanjima domaći nema neki učinak na uspeh u školi i može imati čak negativne efekte. Zato je ukidanje domaćih zadataka opšti trendu u svetu gde su mnoge zemlje već izbacile ili drastično smanjile “prekovremeni” školski rad.
Neki stručnjaci nisu za ukidanje domaćeg pozivajući se na čuveno “sticanje radnih navika”, ali istraživanja to demantuju.
Domaći zadaci su izvor stresa i za decu i za roditelje, a naročito za đake nižih razreda osnovne škole za koje je važno da se odmore i budu sa roditeljima nakon dana provedenog u školi. Škola ih tako odbija, i počinju da mrze učenje. Šteta se pravi i u porodičnim odnosima jer se deca i roditelji svakodnevno bore oko domaćeg zadatka uz dečji plač i nervozu zbog još jednog stresa posle radnog dana.
Istraživanje iz 2005. godine koje je radio profesor psihologije Haris Kuper na Univerzitetu Djuk, na osnovu 120 istraživačkih studija domaćih zadataka iz 1987. i 60 studija iz 2003. godine, pokazalo je da domaći imaju pozitivan efekat na uspeh đaka ali i da je povezanost bila mnogo jača za srednjoškolce nego za one u osnovnoj školi.
Ova sveobuhvatna analiza nije pronašla dokaze o akademskoj koristi na osnovnom nivou, dok su otkriveni negativni stavovi dece prema školi.
Kuper je za “desetominutno pravilo” prema kojem nastavnici dodaju 10 minuta domaćeg zadatka kako učenici napreduju jedan razred — za prvi razred je dosta 10 minuta, a za četvrti 40 minuta domaćeg.
Rezultati desetogodišnjeg istraživanja profesora Univerziteta Pensilvanija Džeralda Le Tendra takođe pokazuju da domaći zadaci ne doprinose ni uspehu, ni obrazovnom nivou učenika.
On je posebno obratio pažnju na činjenicu da su domaći zadaci još u 19. veku korišćeni samo zato da bi se učenik kaznio i lišio slobodnog vremena.
Nedeljnik.rs
