ДАМИР МАРЈАНОВИЋ Испитиваћемо генетску склоност бх. грађана за развијање различитог имуног одговора на корона вирус

Професор генетике и биоинжињеринга Дамир Марјановић је дио тима који је изоловао и секвенционисао „домаћи сој“ вируса САРС-ЦоВ-2.

Tatjana Čalić / 30. јун 2020

Научници у цијелом свијету, па тако и у нашој земљи, улажу велике напоре како би разумели све непознанице око новог вируса, ЦОВИД-19. Домаћим снагама различитих профила -ветеринари, љекари, генетичари, информатичари, пошло је за руком да изолују „домаћи“ сој новог вируса, што је значајно за многа даља истраживања, испитивање особина вируса, али и развој адекватне вакцине за бх популацију. Убрзо крећу и пројекти који ће испитивати генетичку предиспонираност појединих БХ грађана за развијање различитог имуног одговора на овај вирус. Потврдио је ово за БУКУ професор генетике и биоинжињеринга Дамир Марјановић, који је такође дио тима који је изоловао и секвенционисао „домаћи сој“ вируса САРС-ЦоВ-2.  

У разговору са професором дотакли смо се како горе поменутих тема тако и и тренутне епидемиолошке ситуацијену нашој земљи, другог таласа, броју тестирања која се врше у нашој земљи.

Коментаришући знатан пораст броја новозаражених како у БиХ тако и региону каже да се не  дешава се ништа неочекивано:  „Вирус није нигдје нестао само је циркулирао у мањем обиму јер су И људи као његово “транспортно возило” мање циркулирали. Чим су мјере попустиле, и чим је комуникација људи интензивирана, створили су се увјети за његово брже ширење. Одатле имате и повећан број новозаражених. Како рекох, очекивана ситуација на коју су одговорне особе требале бити спремне, ако ништа оно на основу упозоравања знанственика“.
 
И поред пораста броја новозаражених подаци на свјетском нивоу које доноси ”Wорлдометер“ кажу да тешку клиничку слику износи само један посто обољелих?
 
Подаци о смртности и блажим симптомима варирају и тек ћемо у наредном периоду моћи објективније да их сагледамо. Но, у овом моменту би и даље, све до креирања вакцине и ефикасне терапије, било битно, као и прије пар мјесеци, држати кривуљу што „равнијом“ и спроводити активности које ће лимитирати и спријечити нагли број заражених у релативно кратком року. Ево мале рачунице, замислите да дневно имате 500 обољелих, и да је само 20% њих са средње или теже израженим симптомима, то значи да би сваки дан имали 100 нових пацијената у БиХ. Кумулативно гледано, наш здравствени систем то не би могао издржати. Стога требамо повремене интервенције у виду циљаног пооштравања мјера да би се спријечила овај „ефекат великих бројева“.
 
Обзиром да свакодневно читамо најразличитије вијести о коронавирусу, често потпуно контрадикторне, можете ли разријешити дилему која је посљедњих дана најактуелнија, односно да ли је вирус „ослабио“ или нам само организам другачије реагује на њега због љетних температура?
 
Било би красно да су ствари тако једноставне и да постоје једноставни узроци неких појава. Но у природи то није тако. Обично су такве појаве резултат заједничког дјеловања више фактора, и стога се мора бити јако опрезан у давању бомбастичних изјава. Стога дозволите да будем опрезан и да се сложим са колегом Драганом Приморцем из Хрватске. Наиме, битно је у медијској комуникацији направити јасну разлику између два појма САРС ЦоВ-2 и ЦОВИД-19. САРС ЦоВ-2 је вирус који узрокује болест ЦОВИД19 и за сада не постоје знанствени докази да је вирус као вирус „ослабио“, шта год се мислило под тим појмом. Но, тренутни податци указују да је на нашим просторима сама болест ЦОВИД-19 нешто слабијега интензитета, у смислу процентуално повећаног броја особа са лакшим симптомима. Ту чињеницу можете појаснити кроз више различитих аспеката: чињеница да се вирус сада шири више међу млађом популацијом која има бољи имунолошки одговор, климатских увијета који мање одговарају опстанку и ширењу високих концетрација вируса, смањеном окупљању у затвореним просторијама, добу године у којој се повећава продукција витамина Д који пак има битан протуупални учинак и појачава ефикасност Т лимфоцита изузетно битних фактора имунога система итд. Дакле, треба још знанствених доказа да се устврди да је вирус као вирус ослабио, али прелиминарне анализе указују да је сама болест у својој „блажој фази“.
 
Сарађујете са тимом који је изолирао и секвенционирао „домаћи сој“ вируса САРС-ЦоВ-2. Шта нам о томе можете рећи и о истраживањима која проводите, да ли сте већ добили одговоре на нека питања?
 
Укратко бриљантни момци и дјевојке предвођени колегом Голетићем и Фејзићем са једне и колегом Коњходжићем и мојом маленкошчу са друге стране, су урадили феноменалан посао и искључиво „домаћим“ снагама успјели секвенцирати више генетичких модалитета вируса у БиХ. Анализом узорака из више БиХ градова дошло се и до више потпуних секвенци које су инкорпориране у свјетску базу података. На основу ових информација закључили смо да су примарни контакти БиХ популације са овим вирусом дошли из више одвојених праваца. Надаље створили су се увјети за даља истраживања у оквиру БиХ хумане и анималне популације, те су се креирале информације које могу бити кључне приликом одабира одговарајуће вакцине, када она буде креирана, за бх популацију. Велики је то успјех, а подвлачим још једном, још је већи јер је у потпуности реализиран радом БХ знанственика који су све реализирали искључиво својим ресурсима, знањем и ентузијазмом.
 
Да ли се данас нешто више зна о томе како вирус бира “жртве”, односно да ли је пресудна генетика или количина вируса која успије ући у тијело?
 
Свакога дана имате велики број испитивања која се реализирају у овом правцу. Управо сада припремамо пројекте који ће испитивати генетичку предиспонираност појединих БХ грађана за развијање различитог имуног одговора на овај вирус. Већина истраживања за сада указују, како сам већ раније наговијестио, на комплексну интеракцију више фактора, како оних генетичких, тако и оних околинских. Сигуран сам да ће нам свако ново истраживање помоћи да ставимо сваки нови комадић ове знанствене слагалице на своје мјесто и да ће наука, као и много пута до сада, врло брзо имати јаснију слику овога, за сада још недовољно истраженог феномена.
 
Када се осврнемо уназад, да ли смо, по вама, добро реаговали по питању увођења мјера, њиховог попуштања, броју тестирања која смо обављали и сада обављамо? Надаље сви смо већ уморни од корона вирус, грађанима попушта пажња и концентарција, а томе увелико доприносе и контрадикторне поруке од стране политичара, маске на конференцијама, а ван њих, на великим скуповима и журкама, без поштивања основних наложених мјера?
 
Много се о овоме причало и много тога је речено и допустите ми да будем јако кратак. Прве прелиминарне строге мјере су биле логичне и једино могуће рјешење у превенцији нечеха непознатога што је изазвало огромне посљедице у не тако далеком региону попут Италије. Реализирана тестирања у детекцији обољелих су на задовољавајућем нивоу, али се, по мени, пропустила прилика да се у овом релативном затишју искористе и за превентивна дјеловања, посебно приликом поновног покретања индустријских погона, на шта смо упозоравали, или пак прије увођења више особа у затворене системе. На тај начин су се могла предуприједити, барем у старту, нека нова жаришта која смо имали у фабрикама у Тешњу, Стоцу или Модричи. Такођер требало се детаљније анализирати које су то мјере биле најефикасније а које нису дале неке жељене ефекте, да би у ситуацијама у којима долази до пораста обољелих, могли селективно дјеловати ограниченим увођењем мјера са највећим ефектом а што мањим посљедицама по економски систем. На крају, сада је одговорност и на властима и на појединцима. На властима да селективним одлучним интервенцијама ограничавају све правце ширења вируса, посебно у периоду до креирања вакцине и ефикасне терапије, а на појединцима да схвате да поштивање мјера није битно због избјегавања казни него због заштите њих самих од вируса. Но, јако је битно да људи виде да су сви исти пред законом, пред мјерама и да нема разлика између премијера, министара и „обичних грађана“. Једино тако власт може вратити повјерење грађана који су уморни, исцрпљени али и забринути, како здравственим тако и животним и финанцијским окружењем. Треба нам оптимизма и одговорности! Е за креирање таквог окружења нам требају и одговорни људи на правим позицијама, а не они који креирају афере и који користе причу о вирусу и болести за особни ситни политички или финанцијски шићар.
 
И на крају други талас, то је још нешто о чему свакодневно читамо? Какво је ваше мишљење, можете ли донијети одређени суд на основу тренутно доступних провјерних података?
 
Логика каже да је ово наставак првог таласа који се интензивирао ублажабањем мјера. Такођер назире се могућност другог таласа који би на јесен додатно могао бити закомплициран сезонским вирусима који нас неће заобићи ни ове године. Но, добра припрема система и појединца могу, и вјерујем да хоће, ублажити негативне ефекте тог другог таласа. Мислим да смо неке знанствене, али и друштвене лекције већ научили и да са мало труда не би смјели пасти на овом тесту.


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.