Данас креће достава и шалтерска продаја хране и пића из угоститељских објеката. Ево како ће то изгледати

Закључком Републичког штаба за ванредне ситуације дошло је до одређених корекција у погледу донесених мјера за рад угоститељских објеката.

Sara Velaga / 28. април 2020

foto: Buka

Тако је од данас, уз поштивање одређених мјера, омогућен рад кухињама и достави хране и пића из угоститељских објеката, као и шалтерска продаја хране и пића. 

Сам процес припреме преласка рада објекта на овај начин пратили смо дан раније у Ле Цоq ресторану, чији је власник Горан Куртиновић у разговору за БУКУ објаснио нови начин рада, као и промјене које су услиједиле.

У самом уводу Куртиновић се осврнуо на тренутак одлуке о затварању угоститељских објеката, када су му приоритет били искључиво радници. С обзиром на то да је 15 година радио као конобар, он је, како наводи, „израстао из радника у послодавца“, због чега раднике доживљава као самог себе. Управо због тога, највећи проблем му је био како поступити у ситуацији када су финансије одједном стале. Али је одлучио реално приступити и разговарати са радницима.

„Држава је дошла са тим мјерама да ми исплатимо плате, а они доприносе, што је дјелимично добро. Радницима сам представио реално стање, без икаквих уљепшавања. Исплатио сам им плате од властитог минуса и позајмице и рекао им да се обрате уколико им ишта затреба, јер је мени лакше задужити се него њима.“

 

Схватајући да достава већ одавно није луксуз него потреба грађана, недуго након затварања, почео је размишљати како ће се хранити људи који раде. Зато се обратио градоначелнику и питао је ли могуће достављати храну. Посматрајући такав потез искључиво кроз социјални аспект, вјеровао је да су као даваоци услуга потребни граду, не осврћући се ни на какву финансијску добит.

„Изненадила ме приступачност самог градоначелника, који је брзо одговорио на питања која сам поставио. Објаснио ми је да су достављачи потенцијални преносници великог броја контаката, због чега су ризична група. Разговарао сам и са епидемиолозима и схватио зашто су доставе ризичне. Тада сам схватио да је то вријеме када треба све да стане. И у том смјеру сам посматрао и све друге донесене мјере, јер је већ тада било јасно да је цијели свијет у хаосу, а не само ми.“

Вишак робе који је остао у том тренутку искористили су на најбољи могући начин. Хуманитарно су дјеловали и већину робе однијели у Мозаик за потребе јавне кухиње. Међутим, остале су одређене количине специјалног ле цоq соса, по којем је овај ресторан и познат,  а са којим нису били сигурни шта да раде.  

„Размишљали смо на који начин да га подијелимо, те смо одлучили почастити у адекватним порцијама запослене на Инфективној њези. Поштујући све мјере, спремили смо порције и назвали Инфективну, те почастили цијели одијел.“

У периоду паузе од рада, Куртиновић истиче како је схватио да су донесене мјере потпуно на мјесту и да је сасвим реално обуставити рад угоститељства, с обзиром да су обустављене и много веће ствари на свјетском нивоу. А онда је почео размишљати о томе како ће све изгледати када поново почну са радом. 

„Организовано смо почели са припремом локала за рад. Почели смо чишћењем, али организовано по пар радника, како не бисмо стварали гужве. Схватили смо да шалтерска продаја мора изгледати шалтерски. Да изнад мора бити баријера.“

А онда је услиједио и низ детаљних мјера за особље, али и купце. 

 

„Достављачи неће улазити у колектив него ћемо ми њима износити припремљене наруджбе. Објаснили смо им изричите наредбе поштовања свих мјера заштите. Приликом достављања, маска и рукавице морају бити обавезне. Предаја хране одвијаће се уз максималну дистанцу. Средства за дезинфекцију налазе се у сваком ауту и, након сваке доставе, дужни су дезинфиковати руке. У међусмјени ће се вршити  дезинфекција волана и остатка унутрашњости возила доставе.“

Дисциплина је тренутно пресудна, због чега посебан акценат стављају на ношење заштитних рукавица и маски, како запосленима, тако и самим купцима. 

„Радимо у условима који нису идеални, али у тим условима морамо осигурати да са своје  стране урадимо све како бисмо заштитили своје раднике и кориснике наших услуга. Мислимо да смо се спремили за нови начин рада.“

Организација посла

„Број радница у кухињи смањен је на двије, које имају подијељене задатке, па самим тим и простор у којем раде. Обје ће носити маске и рукавице и остваривати што мањи број контаката. Једна ради око спремања хране, а друга око паковања. Трећа особа која је у тој просторији је особа која прима наруджбе, телефонски и путем интернета и та особа нема контаката уопште.“

У другој просторији налази се трећа кухарица задужена за издавање поруджби достављачима на шалтеру. Они, као и сви гости долазе само до шалтера, чиме се онемогућава њихово задржавање и улажење у затворени простор ресторана.“

С обзиром на то да ће на овај начин продавати и кафу за понијети, ангажован је и конобар за припрему кафе, који ће уједно бити и једина особа у дотицају с новцем, како би се и у том погледу контакт свео на минимум. Обиљежја о правилима куповине и преузимања поруджбе у Ле Цоqу биће јасно истакнута за купце. Уз обавезну дистанцу од два метра, заштитне маске и рукавице, они ће моћи преузети жељене производе, уз посебан опрез да се не задржавају у кругу ресторана и исте не конзумирају ту. 

С обзиром на тренутно епидемиолошко стање у Бањалуци, али и ентитету Републике Српске, неминовно је вршити провјере здравственог стања радника, о чему су такођер водили рачуна.

„Ујутру ћемо мјерити температуру свим радницима који долазе у смјену и имати температурну листу свих радника. Свима смо нагласили да не долазе уколико имају било какве симптоме. С обзиром на то да смо већи колектив, лако ћемо се реорганизовати и мијењати једни друге, али не смијемо ризиковати, ако постоји и најмања сумња на корона вирус.“

С обзиром на тренутну ситуацију, ризик је најмање потребан, због чега Куртиновић поздравља и наставак оваквог начина рада, без журбе у „нормално пуштање рада“.

„Најмањи проблем је хоће ли држава дозволити рад или неће. Проблем је повјерење наших корисника. Да имају повјерење да испуњавамо све прописе и да не ризикују своје здравље. И управо то нам је приоритет сада када крећемо са прилагођеним начином рада. Боље је сачекати нормализацију стања, него ризиковати и журити са новим олакшицама.“

Истиче како је профит у оваквој ситуацији најмање битан. Много важније јесте схватити ризике опасности, али и могућности оваквог начина рада, како би се стање држало под контролом.

„Треба ићи корак по корак. Првенствено цијенити прилику да уопште дођемо до еспреса или хране за понијети, а тек онда мислити о томе како и гдје то конзумирати и како се дружити. Боље је да радимо шалтерску продају до даљњег, него да журимо са отварањем и ризикујемо. И на тај начин је потребно сагледати ситуацију. Схватајући како на најбољи начин можемо функционисати у овим условима.“

Додаје како угоститељи можда плаћају највећи цех пандемије коронавируса, јер их је највише погодио, али ово је начин да схвате на који начин прилагодити начине пословања. Увјерен је да би и шалтерска продаја кафе у кафићима значајно смањила гужве које се сада стварају у неколико мјеста која једино продају кафу, као што су бензинске пумпе. 

Могуће је да доношењем нових мјера убрзо добијемо и могућност одласка у ресторане и дружења са пријатељима, али до тада је најбоље што можемо урадити прилагодити се тренутном начину рада и схватити да је и он у поређењу са протеклих мјесец дана, привилегија.
 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.