Дарко Митровић: Копенхаген, бог те видео

Питао ме је зашто су сви људи у Србији смртно озбиљни и зашто нико нема осмех на лицу, осим неких пар ортака који су варили вутру на зидићу код Платоа. Прећутао сам одговор. Па не мора тај љубопитљиви Данац баш све да зна.

Darko Mitrović / 02. април 2018

Балкан! 

Да га нема, требало би га измислити. Заиста то мислим. 

Замислите само свој живот у некој Финској, Норвешкој или не-дај-Боже Исланду. Уопште, у некој уређеној држави где је главни догађај трка сирева који се котрљају низ неко брдо, док маса људи усхићено кличе ементалеру, брију или некој гњецавој моцарели. 

Замислите свој живот у коме планирате викенд у Памплони, где сте одлучили да са фамилијом, укључујући и ташту, проведете викенд трчећи испред бикова који покушавају да вас пробуразе роговима или једноставно прегазе у величанственом стампеду. Уколико је ташта у питању, наравно да можете да замислите себе како навијате за разјарени стампедо. То ми је јасно. 

А сад замислите земљу у којој живите, а да не знате ко је министар за социјална и борачка питања или на пример државну управу и локалну самоуправу? Далеко било! Да пљунем три пута. Какви су то људи који не знају податке од животне важности? Тим размаженим и надобудним странцима очигледно недостаје узбуђење у животу, па компензују недостатак адреналина некаквим идиотским егзибицијама. Не знају они шта је прави живот! Јагње натакнуто на ражањ! Хектолитри дуњеваче. Спајање празника. Туча најбољих пријатеља око плаћања рачуна у кафани или, једноставно, пуцање из дуге деветке у ваздух. Добро, ту и тамо понеки рат сваких двадесетак година, али то не рачунам. То је традиција! Али оно малопре, то је живот!

Недавно ми је у гостима био пријатељ Данац, кога сам упознао у Боцвани, где сам, пре доста година, провео неколико месеци. Не питајте ме шта сам тражио тамо. Рецимо, себе! Да, знам да глупо звучи. Како то тражим себе, када сам све време био ту код себе? Потпуна будалаштина са моје стране!

Био је непуна три дана мој гост, а ја сам, поред тога што сам био његов домаћин, изигравао и туристичког водича. 

Показивао сам му “велелепне” грађевине које данас красе, чуј мене руже, кажем красе, наш главни град. Био је одушевљен нашим чистим рекама, по којима су слободним стилом пливали лешеви животиња, заједно са омаленим плутајућим острвима од пластичних флаша бачених са локалних сплавова, где сам га одвео нешто касније то вече. Одушевило га је апстрактно упаривање бетонских коцака на тротоарима, које су наши неимари, не случајно, него са намером, постављали тако да на сваких двадесетак метара дође по једно удубљење са покојом коцком која недостаје и гомилицом песка остављеном са стране, тако да би се деца играла, а кучићи весело запишавали. 

Покушавао сам да му објасним да у нашем граду, нашој земљи, доста новца издвајамо за инфраструктуру, што се дало видети из приложеног. Водио сам га на пљескавице, неку небитну текму, а увече би заједно скидали филмове са торента, док ме је он гледао прекорно и са неразумавањем, јер се такве ствари, тобож, у Данској не раде. Хајте, молим вас! Питао ме је зашто су сви људи у Србији смртно озбиљни и зашто нико нема осмех на лицу, осим неких пар ортака који су варили вутру на зидићу код Платоа. Прећутао сам одговор. Па не мора тај љубопитљиви Данац баш све да зна. 

Уосталом, као да је у Данској све савршено! Зима им траје дуже него сва три годишња доба заједно, а мрак већи део године пада већ око четири поподне. Па је л' то та земља савршена за живот? Данска има 5,4 милиона становника, дакле скоро два милиона мање него Србија. Неке глупе статистике показују да са својом зарадом живе 25 посто боље од просечног становника ЕУ. И шта сад? Је л' треба да паднемо у несвест од одушевљења? Добро, запослено је око 76 посто становништва од 20 до 65 година, а незапосленост је у њиховој чувеној кризи досегла забрињавајућих 7,5 посто. Чуј, криза? Живот у Данској није нимало лак, па чак ни кад сте дете. Док ми са једне стране остајемо да живимо са својим родитељима до своје 50 године, неретко и до саме смрти, ти несрећни Данци имају сасвим другачију животну филозофију. 

Они верују да децу од раних ногу треба одгајати да буду индивидуалци, да треба да се брину сами о себи и анимирају се сами. Данске маме не трче за својом децом и не вичу - Немој да трчиш, пашћеш! Оне верују да мора да падне и да ће једино тако научити. Па је л' то мајка? Ево, ви реците, ја нисам паметан!?

Поврх свега тога, да би живео у Данској, да би имао име, адресу, ауто или телевизор, да би могао да уплатиш лото, платиш струју, инфостан, позајмиш књигу у библиотеци или упишеш пилатес клуб - мораш да имаш некакву жуту картицу са десетоцифреним бројем. Већ се грозим од саме боје. Та њихова “жута картица” зна где живиш, јеси ли ожењен и против кога, када имаш секс и колико траје, колико имаш деце, у који вртић или школу она иду. Она зна где радиш, колика ти је плата и зашто толика? Колико имаш рачуна и у којим банкама, шта поседујеш у Данској, а шта у иностранству, ко ти је доктор и какве сисе има медицинска сестра, имаш ли месечну карту за метро и које улошке користиш… И то је једини документ који Данци имају - то је и лична, и пасош, и здравствена. И с њом обављаш апсолутно све!

За разлику од Данаца, сваки наш корак помно прати наша Влада којој безрезервно верујемо, бар тако тврде последњи резултати избора, које последњих година имамо на сваких шест месеци. Ускоро и чешће.

У тој трулој држави Данској, нема папирологије која ти треба да би нешто обавио - нема венчаних листова, ни извода из матичне књиге рођених, ни чекања на њих. Никад нису чули реченицу - Донесите нам извод, не старијих од шест месеци! Довољна је та јебена жута картица. Каква глупост!

Волео бих да и Данци једног дана успеју да себи уреде живот као што смо то учинили ми. Да би то постигли и живели живот попут нас, потребно је много одрицања и доношења тешких одлука, које наш председник доноси свакодневно уместо нас. Јесте да су неке одлуке такве да део становништва једноставно мора да умре од глади, али вазда било “Док једном не смркне, другом не сване”.

         

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.