ДЕБАТА О СЛОБОДИ МЕДИЈА: Ситуација у медијима никад није била тежа (ВИДЕО)

Новинари без институционалне подршке препуштени сами себи

Maja Isović Dobrijević / 04. мај 2021

Foto: Screenshot

 

Дебата поводом Свјетског дана слободе медија у БиХ, на којој је било присутно око четрдесетак медијских радника, одржана је јуче путем Зоом апликације, у организацији ЦИН-а, БУКЕ и БИРН-а. На дебати се разговарало о новинарским слободама, стању новинарских права у БиХ и проблемима са којима се новинари сусрећу у свом послу.

Била је ово прилика да се међу колегама осврнемо на све актуелне проблеме и искуства из протекле године, те чујемо који су механизми заштите доступни у БиХ и како до њих доћи. На дебати су, поред новинара, били присутни амбасадорица Шведске, амбасадор Велике Британије, те представник ОСЦЕ Мисије у БиХ.

Александар Трифуновић, главни и одговорни уредник Магазина Бука, рекао је да је прошлогодишњу онлине конференцију поводом Дана слободе медија погледало 60.000 људи.

Говорећи о проблемима са којима се портал Бука суочава, навео је низ хакерских напада у протеклом периоду.
“Када је пријављивање напада у питању, у полицији су се понашали коректно приликом узимања изјава, али ништа се даље од тога није урадило већ двије године. Ми смо имали и пријетње смрћу и ништа се није открило, а занимљиво је да је и Милорад Додик неколико дана послије нас добио пријетњу смрћу и особа која му је пријетила лоцирана је за један дан”, истакао је Трифуновић.

Семира Дегирменджић новинарка портала Фокус, рекла је да је 27. априла прошле године Фокус објавио причу о набавци респиратора у Федерацији БиХ и до данас није престала прича о тој набавци.

“Свједочимо да је и судски процес покренут у том времену, као и опсежна истрага. И даље пратимо сва дешавања у вези са тим, а у међувремену појавили су се и нови детаљи. Свједочили смо сви и писму анестезиолога, мислим на званично потврђено писмо. Такође, нису престали притисци када је у питању Фокус, али и ја као ауторица тог текста и то траје годину дана. Готово на дневној бази стално нешто пристиже мени приватно путем друштвених мрежа. Појединци мени и свим другим колегама који прате ову тему стављају мету на челу да бисмо престали писати о томе”, рекла је Семира.

Она додаје да новинари са друге стране немају институционалну заштиту, јер је прошла процес пријављивања пријетњи.

“Највише ме жалости што су се неки медији, на неки суптилан начин, ставили на страну оних који нападају нас који пишемо чињенице о респираторима. Вољела бих да након годину дана неко погледа тај текст који је апсолутно заснован на чињеницама, он није имао ништа неистинито, никакав демант није могао ићи. Из њега је произашла оптужница која је и потврђена”, рекла је она.

Владимир Ковачевић, новинар БН-а и портала Герила, који је преживио физичке нападе, рекао је да се осјећа сигурно, јер га није страх, али да држава није урадила ништа да му помогне да се осјећа сигурније.

“Сви знамо да су људи који су извршили напад добили затворске казне, један правоснажно, а другом је још увијек жалбени процес у току. Хиљаду пута сам поновио да је то мање битно. Оно што је више битно и што нико не покушава да утврди до краја јесте ко стоји иза та два момка и то је оно гдје држава није прстом мрднула. Бањалучко окружно тужилаштво на питање мојих колега са БН-а и  Гериле одговорили су да они немају никакве индиције ко би могао бити налогодавац, а починиоци напада нису ништа рекли, а невјероватно је да их нико ништа није ни питао. Чак спомињу да ја нисам ни на који начин наговијестио на кога сумњам, што дефинитивно није тачно, јер сам ја јасно рекао, а има и у записнику, на кога сумњам, али немам доказа. Требали су ваљда тог човјека испитати. Још једна ствар која ми смета јесте да нико од колега новинара не пита ко стоји иза напада и зашто институције не раде свој посао. Да ли очекују да ћу ја први заборавити и да ћу се задовољити што су два момка која су мање-више небитна у читавој причи добила казну од четири или пет година затвора. Ја то нећу заборавити и инсистираћу на томе ко је налогодавац, али потребан је и свеобухватни притисак медијске заједнице”, истиче Ковачевић.

Вилдана Джекман, правница у Линији за помоћ новинарима и новинаркама у Удружењу БХ новинари, рекла је да је Линија за помоћ новинарима од јануара до априла забиљежила 23 пријаве које су се тицале кршења права новинара и новинарки, а највише од тога су пријетње, али има и забрана приступа информацијама. Забиљежили су и политичке притиске над новинарима и новинаркама приликом обављања њихових професионалних задатака.

“У задње двије године имали смо 124 пријаве, од пријетњи, забране приступа информацијама, притисака које су новинари и новинарке пријавили, вербалне и физичке пријетње. У 2020. години имамо преко 60 кршења права новинара и новинарки. Врло често новинари и новинарке имају проблем да обаве своје новинарске задатке. Често приликом праћења политичких сједница деси се да нису у могућности да буду на тим сједницама, да се суоче са говором мржње у онлине простору, разним видовима политичких притисака, а не смије се заборавити и на дуго чекање на информације”, рекла је Вилдана и додала да су новинари и новинарке за вријеме пандемије били суочени са низом проблема.

Синиша Вукелић, из Клуба новинара Бањалука, рекао је да новинари никада нису имали више посла, а никада ситуација није била тежа.

“Редакције су суочене са бројним изазовима, политичким притисцима и недостатком финансијских средстава. Приходи од оглашавања су све мањи. Како опада куповна моћ становништва, тако и велики оглашивачи све мање улажу у рекламе, јер знају да људи у ово доба пандемије купују само најосновније животне намирнице. Поред тога, имамо све већи притисак на медије ос стране политике. Како се проблеми гомилају, ти притисци ће како процјењујемо бити све већи, јер је веће и незадовољство код грађана”, рекао је Вукелић.

Јоханна Стрöмqуист, амбасадорица Шведске у БиХ, рекла је да јој је у сјећању остала дискусија која је прошле године организована поводом Дана слободе медија.

“То је била важна дискусија и морам рећи да се ово што данас чујем, нажалост, не разликује много од онога што сам тада чула. Морам изразити дивљење према вама новинарима у Босни и Херцеговини због посла који радите у веома тешким условима, укључујући вербалне и физичке нападе. Ваша улога професионалних новинара је круцијална, поготово данас кад било ко може доћи до великог броја публике путем друштвених медија, али чињеница да можете доћи до великог броја људи не чини вас новинаром. Бити новинар јесте професија и значи да морате пратити етичке стандарде и да људи могу вјеровати да је ваше писање истинито и то је велика одговорност. Нажалост, многи људи данас тврде да су професионални новинари, многи само понављају ствари које су чули без пропитивања или провјеравања чињеница и тако шире информације које нису истините и то утиче на кредибилитет свих новинара и чини вас рањивијим кад критикујете и због тога је за цијелу новинарску заједницу важно да се заустави ширење дезинформација”, рекла је амбасадорица Јоханна Стрöмqуист.

Цијелу дебату можете погледати на видео снимку:

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.