Деца гледају у вас. Шта ћете да урадите: 30 година Конвенције УН о правима детета

Свет 2019. године, у поређењу са светом 1989. године, представља низ нових изазова који директно утичу на дечја права

BUKA portal / 26. октобар 2019

Foto: Ilustracija

 

Свет 2019. године, у поређењу са светом 1989. године, представља низ нових изазова који директно утичу на дечја права: климатске промене, брза урбанизација, повећане и присилне миграције, дигитализација и масовно повезивање. Детињство се мења и лидери морају да гледају унапред да би пронашли праведна решења. И зато Конвенција није никада била релевантнија него данас

Још се сећам да су моји снови били велики, али су нестали. Ипак, једна сам од оних који су имали среће. Била сам уплашена, очајна у жељи да напустим земљу у којој је и одлазак до школе био опасан, поготово за девојчицу. Нисам смела да изађем из куће. Проћи ће много година док моја породица и ја поново будемо имали кров над главом. Отели су ми пет година детињства, али сам и нешто научила. Деца, девојчице поготово, много су снажније него што мислите”, речи су Спужмај Акташ, шеснаестогодишње девојчице из Авганистана која сада живи са породицом у Избегличком центру у Београду. Она је говорећи на панелу поводом 30 година Конвенције Уједињених нација о правима детета на 141-годишњем састанку Скупштине Интерпарламентарне уније, чији је Београд био домаћин, указала на важност да се чује глас деце. „Пред собом имате дете, девојчицу. Не само избеглицу. Морате да се сетите мојих речи када састављате законе и доносите одлуке које могу утицати на мој живот, моја права и све остале деце која имају право да живе слободно и безбедно од насиља”, рекла је Спужмај. Да ли случајно или не – баш у години када је једна девојчица Грета Тунберг подигла свет на ноге због залагања за решавање проблема климатских промена – обележава се 30 година од Конвенције УН, најратификованијег споразума о људским правима у историји, који је променио животе деце у свету. Овај документ ставио је најбољи интерес деце у центар пажње и коначно омогућио да се чује шта деца имају да кажу и да учествују у доношењу одлука о питањима која их се тичу. Више од 1.800 парламентараца из 149 држава, представника агенција УН и цивилног друштва окупило се на 141. скупштини Интерпарламентарне уније (ИПУ) у Београду, а Конвенција је била у фокусу посебне сесије. Учесници радионице су се осврнули на целокупну ситуацију дечјих права и глобални оквир који је успостављен, укључујући Циљеве одрживог развоја, како би се заштитила добробит деце.

Закључено је да је известан напредак направљен – број деце која су умрла пре петог рођендана преполовљен је од 1990. године, док је број деце која не иду у школи смањен за скоро 50 процената. У три деценије након усвајања Конвенције о правима детета, број неухрањене деце млађе од пет година смањио се за преко 100 милиона. Пре три деценије, дечја парализа је убијала сваки дан скоро 1.000 деце, а данас је 99 одсто тих случајева елиминисано.

Разматрали су преостале изазове, фокусирајући се на стање деце у покрету и акције које парламенти могу предузети да заштите рањиву децу. „Конвенција је највећи корак, али само први корак. Наш циљ је да та права остваримо”, рекао је Хавијер Перез де Куељар, генерални секретар УН, пре тридесет година у Њујорку, након усвајања Конвенције о правима детета. Данас, млади људи траже од лидера из владе, бизниса и заједница да предузму одлучне акције у погледу поштовања права детета. „Ми у ИПУ знамо колики је значај деце, и на децу гледамо не као на будућност, већ као на садашњост. А кад чујемо глас деце, знамо да су управо те девојчице и дечаци ти који нам дају арламентарни мандат. Морамо им одговорити решењима”, рекла је Габријела Куевас Барон, председница ИПУ, обраћајући се скупу. „Виђали смо толико случајева само током ове године – млади људи који излазе на улице у знак протеста због нереаговања на климатске промене… и прошлог месеца, током заседања Генералне скупштине УН, 16 деце, укључујући Грету Тунберг, поднело је жалбу Одбору УН за права детета – сви примери младих људи који траже своја права, свој глас, захтевају промену”, напоменула је Габријела Куевас Барон. Нагласак је на лидерима да слушају и да користе свој ауторитет, одговорност и утицај да предузму акцију. При томе, перспективе деце и младих морају бити укључене у развој стратегија, политика и програма за решавање дечјих права. „Не можемо унапредити заштиту и промоцију дечјих права у вакууму, без знања. Кључна је потреба за побољшаним и координисаним, благовременим, поузданим и рашчлањеним подацима за доношење свих одлука и политика заснованих на доказима. А у развоју ових политика усмерених на дете, важно је да су оне употпуњене довољним улагањима и потребним ресурсима и буджетом како би се осигурала пуна примена и одрживост. Ове инвестиције ће гарантовати повраћај немерљиве вредности. Када владе инвестирају у децу, друштва су мирнија и просперитетнија”, истакла је председница ИПУ.

 

Јер и поред напретка, Конвенција још увек није у потпуности примењена. Још увек су многа деца широм света дискриминисана, изложена насиљу, принудном раду и трговини, гладују и немају могућност образовања. Још увек, не ужива свако дете потпуно у свом детињству. Упркос великим постигнућима, и даље 15.000 деце млађе од 5 година свакодневно умире, углавном од болести које се могу лечити и других узрока који се могу спречити. Скоро милијарда деце је само протекле године била изложена физичком, психолошком или сексуалном насиљу; а око 650 милиона девојчица и жена је било приморано да се уда пре навршеног 18. рођендана. Посебан проблем су деца избеглице и мигранти. Само током 2016. године, више од 12 милиона деце су били избеглице или тражиоци азила, око 23 милиона деце је интерно расељено – 16 милиона у конфликтима, а 7 милиона због природних непогода. Ови бројеви су поражавајући, поготово имајући у виду рањивост деце. Свет 2019. године, у поређењу са све

том 1989. године, донео је низ нових изазова који директно утичу на дечја права: климатске промене, брза урбанизација, масовне миграције, дигитализација и масовно повезивање. Детињство се убрзано мења и лидери морају да гледају унапред да би пронашли праведна решења. И зато Конвенција није никада била релевантнија него данас.

Афшан Кан, регионална директорка УНИЦЕФ-а за Европу и централну Азију, подсетила је да „није само наша законска дужност да промовишемо и заштитимо права све деце – укључујући и ону децу која су у неповољном положају, искључена и маргинализована – у духу Агенде 2030 и Конвенције; наша је колективна морална одговорност да чувамо права сваког детета од свих нових претњи”. „Млади данас гледају у нас. Од кључне је важности да слушамо децу и младе и да учимо од њих. Изазови и претње остварењу дечјих права превелики су да би их УНИЦЕФ или владе могле саме решавати”, истакла је Кан. „Док се сећамо историјског тренутка усвајања Конвенције о правима детета, морамо се запитати шта је до сада постигнуто и шта треба да радимо у будућности”, рекла је Маја Гојковић, председавајућа Скупштине Републике Србије и председница Одбора за права детета у Народној скупштини Србије, говорећи на панелу.

Музичар Горан Бреговић, који је започео сарадњу са УНИЦЕФ-ом како би се заложио за поштовање права детета, рекао је да је припремајући се за ову тему размишљао о својим личним искуствима – као дете одрастајући у Сарајеву, као отац, а сада и деда. „Сви знамо да искуства која имамо као деца дубоко утичу и обликују остатак нашег живота. Као дечак који је одрастао у Сарајеву, био сам окружен људима многих вера и порекла који су мирно живели заједно. А разноврсна заједница у којој сам одрастао још увек се одражава на моју музику и наставља да буде део онога што јесам као особа данас. У исто време, зверства и страхоте рата – историја кроз коју су живели многи од нас са Балкана – никада се не могу заборавити. Ова искуства су такође дубоко утицала на детињства и обликовала нас ко смо постали као одрасли. Срећом, моја деца и унуци никада нису морали бити сведоци ратне трагедије, и захвалан сам што су, кроз моју срећу, имали више могућности и боље детињство од мене”, рекао је Бреговић.

„Без обзира да ли смо родитељ или не – жеља да будуће генерације имају више него што смо то имали ми сами – боље могућности, мир и просперитет – универзална је. Није ли то што сви ми – без обзира ко смо и одакле долазимо – желимо?”, упитао је Бреговић. Он је истакао да је поносан што ће својим гласом заступати најугроженију децу. „И данас – ту сам да вас охрабрим да учините још више за постизање онога што је обећано пре 30 година – да ће свако дете, укључујући и најугроженије, остварити своја права.” На завршној седници 141. заседања Интерпарламентарне уније, усвојена је Декларација поводом обележавања годишњице Конвенције, која је интегрални део Београдске декларације Интерпарламентарне уније, којом су се парламентарци света поново свечано обавезали да ће у потпуности примењивати одредбе Конвенције и њених факултативних протокола. Они су се, између осталог, обавезали на „придржавање и заштиту права и водећих начела садржаних у Конвенцији: недискриминација; најбољи интереси детета као примарни у свим акцијама које се тичу деце; дететово урођено право на живот, опстанак и развој; право да слободно изражава своје ставове и сва питања која се тичу детета”. Документом који су потписали, обавезали су се и да ће земље потписнице „осигурати и применити одговарајуће ресурсе тако да сва деца, укључујући избегличку, мигрантску и расељену децу, имају приступ здравственим услугама, образовању и заштити од свих облика насиља, злоупотреба, занемаривања и искоришћавања”. Да ће се „залагати за заштиту све деце од свих облика насиља, експлоатације и злостављања, укључујући децу избеглице и мигранте, и користећи (нашу) улогу као вођа јавног мњења, да прекину тишину о табуима и да се промене ставови, традиције или праксе који могу бити штетни за децу”. Затим да ће „осигурати да национални оквир за праћење Циљева одрживог развоја, укључују индикаторе усмерене на децу”. И на крају да ће „подржати децу да уче и предузму акције у вези са њиховим правима и СДГ, укључујући школе и кроз партиципативне процесе”.

Бројке

262 милиона деце у свету не похађа школу

650 милиона девојчица и жена је удато пре 18. рођендана

1 од 2 детета живи у подручју захваћеном конфликтом

1 од 4 детета живеће у региону са екстремно ограниченим изворима воде до 2040.

30 милиона деце мигрирало је из својих држава

Недељник


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.