Дејан Лучка: КАД УСТАВНОСТ УТИХЕ

ПРИЈЕТЊЕ, УЦЈЕНЕ, ОТПУШТАЊА – МОДУС ОПЕРАНДИ АУТОКРАТИЈЕ

Dejan Lučka / 18. новембар 2020

Foto: BUKA

 

Након посљедњих изјава члана предсједништва БиХ Милорада Додика о освети према Бањој Луци и њеним грађанима, ускраћивању средстава, мијењању закона, отпуштањима, пријетњама упућеним ка онима који нису гласали за његову партију, итд. поставља се велико питање, не само моралности, него и уставности и законитости оваквих најава, као и цјелокупног рада и активности у претходном периоду.

Поред љутње и евидентног застрашивања политичких противника и грађана који се налазе на мети паљбе, евидентно је да одређеним круговима не одговара чињеница да народ бира своје представнике. Изгледа да се сматра да би било боље да се приступи некој врсти именовања или постављања на највише функције, укидању избора и бирачког права и увођењу унутрашњег протектората. Именовања и постављања које би, наравно, вршили они који тренутно имају скоро сву власт.

Дакле, како је већ цијела БиХ под туторством међународне заједнице, онда и грађани треба да буду под туторством домаћег лорда протектора, који би у њихово име вршио све облике власти. А међународна заједница, посматрајући БиХ као свој вртић, изгледа да има интерес у томе да у том вртићу једно дијете може да ради шта год хоће, од узимања играчки другој дјеци, преко разбијања звечки непослушнима, до заузимања туђих кревета у спаваоници.

Уз овај, очигледан удар на демократију и правну државу, и опасно корачање ка аутократији, долазимо и до сљедећег значајног питања, а то је фактички пренос надлежности који се врши актима члана Предсједништва БиХ.

ПРЕНОС НАДЛЕЖНОСТИ ФАКТИЧКИМ ПУТЕМ

Наиме, члан Предсједништва формално има само ту функцију у власти. Дакле, он је члан Предсједништва. Та функција нема сувише везе са органима највише власти у Републици Српској као ни са локалним органима, што се може видјети из надлежности Предсједништва које су прописане и дефинисане Уставом БиХ и другим актима и одредбама које се не налазе у дијелу о надлежности Предсједништва, као и у детаљнијим одредбама о раду Предсједништва садржаним у Пословнику о раду.

У Републици Српској постоје институције које имају сопствене надлежности, које се састоје у томе да раде у оквиру уставног поретка Српске, те тако имамо нпр. Народну скупштину, Владу и Предсједника Владе, Предсједника Српске, итд. Надлежности ових органа су прописане и дефинисане у уставним одредбама ентитета, као што је Устав Републике Српске.

У Републици Српској посљедње двије деценије као велико питање се поставља пренос надлежности са нивоа ентитета на ниво БиХ. Сам систем подјеле надлежности у сложеним државама као што је БиХ је кључан да се организује функционална власт и да се успостави равнотежа између различитих нивоа власти. Досадашњи пренос надлежности је вршен нпр. на основу Устава, одлукама Народне скупштине, одлукама Високог представника и другим актима, чиме је БиХ преузимала одређене надлежности од ентитета.

Међутим, понашање члана Предсједништва БиХ који де фацто путем своје функције управља свим и свачим у оквиру Српске, практично указује на то да се и тако врши својеврсно пребацивање надлежности на ниво БиХ. Тако се дешава да човјек који је у Предсједништву БиХ, у пракси врши и функцију Предсједника Владе Републике Српске и Предсједника Републике Српске, те је и практични шеф свих министарстава у Српској и понеког на нивоу БиХ, а уз то је и управљач парламентарних група своје странке у свим парламентима у БиХ и поступајући начелник у свим општинама којима управља његова странка.

Дакле, поред превелике концентрације практичне власти у рукама једног човјека, дешава се и тихи пренос надлежности на ниво БиХ, јер се конкретним дјеловањем, поступањем и одлукама у пракси пребацују надлежности на ниво БиХ. Тако се „борба” за Републику Српску и њене надлежности води на тај начин што се минимизирају њене институције, а људи који руководе њима представљају као извршиоци воље човјека који је на челу Предсједништва БиХ. Они који највише причају о преносу надлежности, постају они који их највише преносе. Тачније, овај „пренос” би се могао одредити као „узимање” надлежности, јер је очигледно да појединац својом самовољом, ауторитетом и силом узима надлежности других институција.

Уставност је настала као борба против тираније и деспотије, као и самовоље појединаца. Република Српска је ентитет, односно јединица федералног карактера у оквиру БиХ.

Дјеловање које иде ка томе да се њене институције минимизирају, па чак и понизе, не може да буде повољно по њу, њене грађане и њене интересе. Тако се лако губи аутономија, а институције, које треба да буду носиоци јаке власти, деградирају и уништавају. Нажалост, уставност се у БиХ доживљава као најмање зрно грашка, које може да гази ко како хоће, те је уставобранитељство потребније него икада.

КОЈЕ КОНКРЕТНЕ НАДЛЕЖНОСТИ ИМА ПРЕДСЈЕДНИШТВО БИХ

Када су у питању конкретне надлежности које има члан Предсједништва, и којих би требало да се држи и не излази ван њих, важно је напоменути да је Предсједништво БиХ највиши колективни орган извршне власти БиХ и има задатак да координише, односно усклађује рад њених институција и брани интересе ентитета, што се односи на конститутивне народе и све грађане.

Стриктно прописане надлежности Предсједништва су:

1. Вођење спољне политике БиХ.
2. Именовање амбасадора и других међународних представника БиХ.
3. Представљање БиХ у међународним организацијама и институцијама и тражење чланства у оним међународним организацијама и институцијама у којима БиХ није члан.
4. Преговарање о закључењу међународних уговора БиХ, отказивање и, уз сагласност Парламентарне скупштине, ратификовање таквих уговора.
5. Извршавање одлука Парламентарне скупштине.
6. Предлагање годишњег буджета Парламентарној скупштини, уз препоруку Савјета министара.
7. Подношење извјештаја о трошковима Предсједништва Парламентарној скупштини.
8. Координација, према потреби, са међународним и невладиним организацијама у БиХ.
9. Вршење других дјелатности које могу бити потребне за обављање дужности које пренесе Парламентарна скупштина или на које пристану ентитети.
10. Вршење врховне команде и контроле над Оружаним снагама БиХ.
Предсједништво може да врши и распуштање Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, доноси одлуке нужне за заштиту суверенитета, територијалног интегритета, политичке независности и међународног субјективитета БиХ, именовање чланова Управног одбора Централне банке и чланова Комисије за очување националних споменика, као и да подстиче међуентитетску сарадњу, у стварима које нису у надлежности БиХ, ако се Република Српска или ФБиХ томе не противе.

ПРАВО, А НЕ НАСИЉЕ

Воx попули, воx деи, гласачи нису бројеви већ појединци, демократски избори служе да народ изабере представнике, апсолутна власт није добра, права су ту да се поштују а не да се примјењују како се коме ћефне, бољи живот се гради правним средствима а не насиљем, органи имају своје надлежности које морају испуњавати а не ићи ван њих... е то су принципи који треба да се поштују у земљи која се гради по мјери човјека.

У супротном, систем се гради за уску интересну групу на врху пирамиде, док се сви остали сматрају модерним кметовима и мање вриједним. У таквом друштву, они на врху, који се залажу за једну врсту идеја, бивају први који те идеје газе, у циљу останка на власти и даљњег подјармлјиванја популуса.

Надлежности постоје са разлогом. Елиминисање граница у оквиру надлежности не води ка добрим стварима везаним за грађане и јавни интерес, сем за појединца који узима још више власти и његов приватни интерес. Живи били па видјели.

Дужност сваког појединца који се сматра слободним је да макар говори против такве праксе, ако нема начина да је спријечи. Отпор једноумљу је пут оздрављења.

За више о овим питањима видјети: Устав Босне и Херцеговине – Анекс ИВ Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, [преговори започети у Дејтону 21. новембра 1995, а споразум потписан у Паризу 14. децембра 1995], Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, [преговори започети у Дејтону 21. новембра 1995, а споразум потписан у Паризу 14. децембра 1995], Устав Републике Српске, [Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини (данас Народна скупштина Републике Српске), Сарајево: 28. 2. 1992, Службени гласник Републике Српске бр. 21/92, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 31/02, 31/03, 98/03 и 115/05], Пословник о раду Предсједништва Босне и Херцеговина, [Предсједништво Босне и Херцеговине: 23. 1. 2013], Недим Адемовић, Јосепх Марко, Горан Марковић, Уставно право Босне и Херцеговине, [Фондација Конрад Аденауер е. В. Представништво у Босни и Херцеговини, Сарајево: 2012], Миле Дмичић, Уставно право – допуна основној литератури, [Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, Управа за полицијско образовање Бања Лука, Бања Лука: 2011].


Бука препорука

Избори у БиХ

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.