Ђенерал из Српске

Доливајући уље на неугаслу ватру Босне и региона, Додик годинама, уз благослов српског патријарха, популистички ради на промоцији четништва као крунског доказа српског идентитета

Foto: Buka

Недавни догађај у Равногорском парку у Билећи – откривање споменика ђенералу Дражи Михаиловићу – још је једно опоро и узнемиравајуће подсећање да се пажљиво негују националистичке острашћености на територији на којој су четници масовно убијали муслимане у Другом светском рату, а њихови наследници наставили са злочинима током рата у Босни.

Аутократски вођа Републике Српске и актуелни председник Председништва БиХ Милорад Додик наставља да чува четничке традиције. Социјалдемократски миљеник Запада из времена када се супротстављао Радовану Караджићу, када је био глас разума у Скупштини РС-а и једини лидер који није имао личну улогу у трагичном времену рата, данас на територији РС-а омогућава да четничка окупљања буду сасвим легална, рекао бих чак препоручљива.

Додик – што се мене тиче узалудно – покушава да четнике представи као део антифашистичког наслеђа и међусрпског помирења, али латентни равногорац из Лакташа тако у име српства чини штету Србима, Босни и Херцеговини, али и односима у региону. Три и по метра висок кип Драже подигнут је пошто је претходно, са истог места, уклоњен некадашњи партизански споменик. Какав безобразлук! Нема ту, господо, ни “међусрпског” ни било каквог историјског помирења. Ово је провокативни удар колико на историју, толико и на стабилност и суживот БиХ.

Доливајући уље на неугаслу ватру Босне и региона, Додик годинама, уз благослов српског патријарха, популистички ради на промоцији четништва као крунског доказа српског идентитета. Памјат чувамо, дело настављамо, порука је следбеника Милана Недића. Уз стадион фудбалског клуба Славија у Источном Сарајеву су табле с именом Драже Михаиловића. Црна застава са лобањом је недавно, на годишњицу уласка српске војске 1918, развијана по Бањалуци где двојица четничких војвода имају своје улице. Носе је матуранти по Власеници. Кокарде, шубаре, иконе, чокањи и мајице красе штандове вашара у Мраковици и Кочићев збор на Мањачи који Додик не пропушта. Окупљају се четници и на Козари где су са дивизијама СС убијали сопствени народ. На годишњицу славне партизанске битке, полиција је 2015. привела групу младих антифашиста с петокракама на заставама да не би певали партизанске песме! Додик тврди да на Козари и није било никаквих југословенских партизана, већ само Срба. Какво то умишљено “јединство србских четника и партизана” слави Додик у Бањалуци у Дану победе над фашизмом? Цинична и вештачки створена теза о два пола српског антифашизма. Гротескна националистичка манипулација иза које стоји порука: сви смо ми Срби. Сви четници били су Срби. Сви партизани били су Срби. Зато му одатле узвраћају: Не дамо Козару Додиковим четницима!

Прошле године је на капију Амбасаде Србије у Сарајеву, на Сретење, провокативно залепљен плакат са мртвачком главом и натписом “Четници”. Додик је осудио “највећу провокацију од краја рата” и одмах је употребио “као још један доказ да Српска нема шта да тражи у БиХ” коју зове “монструм државом”. Са каквим моралним ауторитетом Додик реагује на лобању са укрштеним костима? Зашто је лобања безбедносна претња у Сарајеву, а није у етнички очишћеном Вишеграду? Застава под којом је током Другог светског рата заклано и убијено више од 100.000 муслимана, Хрвата и слободоумних Срба вијори 13. марта у Дражевини, месту поред Вишеграда. Тада се више стотина четника из Србије и БиХ построји, оплакује дан хапшења “Чиче” у околини овог града, држи парастос, полаже цвеће на његов споменик и куди комунисте који су га стрељали 1946. као ратног злочинца. “Биће опет пакао и крвава Дрина, ево иду четници са српских планина”, грме равногорци поносни на масакре муслимана по Вишеграду и Фочи 1943. који су Дрину – по ђенераловом наређењу – претварали у “плаву гробницу”. Не мање су поносни што су пола века касније ту убили око 3.000 Бошњака и “очистили терен”. Равногорци одлично знају шта су четници починили по источној Босни 1943. или у периоду 1993-95. “Живе ломаче” и силовања, масовне егзекуције на Дрини ћуприји.

Зна и Додик, али ревидирајући историју, претећи садашњости и уносећи страх и омраз у будућност, никада није рекао да овакве провокације онемогућавају заједнички живот у Босни. Није, а имао је толико прилика. Зашто? Ево зашто: “Четници су највећи српски хероји и бранитељи српства. Они имају право да се окупљају где хоће. Нека знају Бошњаци да нема игре са нама”. Додиков отпор повампирењу мрачних националистичких снага није само реторички. Успео је да његови посланици у Заступничком дому Парламента БиХ онемогуће доношење закона који је предвиђао забрану сваког облика деловања и регистрације фашистичких и неофашистичких организација као и употребу њихових симбола. Посланици Додикове странке тражили су да се из одредби искључи “ослободилачка” четничка организација. Неки од оних који су се постројавали по Вишеграду могуће су учествовали у геноциду у Сребреници. Додик није парадирао са четницима у Вишеграду, али зашто би их критиковао. За закон Федерације БиХ по коме је уведена затворска казна за негирање геноцида у Сребреници изјављивао је 2014. да могу да га “окаче мачку о реп”.

Виши суд у Београду јесте маја 2015. рехабилитовао команданта краљевске војске у отаджбини, али следбеници његове идеологије су пресуду прочитали као сигнал да почну да из историје бришу крунски допринос партизана победи над фашизмом. Квислиншки покрет не само да је рехабилитован већ су кокарде и каме убачене на страну победника са које је НОБ готово истиснут. Србија је официјелно изједначила партизане-антифашисте и четнике-фашистичке сараднике, али прве као да је срамота поменути. Сви они који правдају злочине, постају њихови саучесници. Заштићени, али саучесници. Джаба сви законски параграфи који се односе на изазивање националне и верске мржње.
 

Извор: Ослобођење


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.