ДИНО МУСТАФИЋ: Отоманизација Сарајева

Политичка елита предвођена градоначелником Сарајева, Абдулахом Скаком из СДА (Странка Демократске Акције) опасно и подло мијења дух и карактер града. Сада то жели и овјерити кроз Одлуку о 1. фебруару као Дану оснивања Сарајева.

BUKA portal / 08. јануар 2020

Sarajevo, foto: Ines Tanović Sijerčić

Сјећање је важна компонента нас самих, дио нашег бића. Начин и одабир онога чега се требамо и морамо сјећати једно је од суштинских питања нашег друштва. Нажалост, код нас је друштвено сјећање селективно и филтрирано кроз политичко-друштвени однос у којем се хисторијски догађаји посматрају без контекста и корелације с временом у којем су се одиграли. Политичка елита предвођена градоначелником Сарајева, Абдулахом Скаком из СДА (Странка Демократске Акције) опасно и подло мијења дух и карактер града. Сада то жели и овјерити кроз Одлуку о 1. фебруару као Дану оснивања Сарајева. Градоначелникова комисија сачињена искључиво од оријенталиста предложила је да се 1. фебруар обиљежава као датум оснивања Сарајева, тврдећи како је то „први дан мјесеца у којем је легализација вакуфнаме Иса-бега Исхаковића извршена“. Нису наишли на разумијевање врло рационална и аргументована противљења хисторичара или културних дјелатника како свођење Сарајева само на вакуфнаму Иса-бега Исхаковића суштински занемарује дугу хисторију живљења у овом граду и развоја цивилизације која има пуно дубље коријене од вакуфнаме Иса-бега Исхаковића, која јесте важна за утемељење османског Сарајева, али је посве погрешно чин утемељења Сарајева сводити само на једну османску вакуфнаму. Ауторски текст еминентног хисторичара Хусније Камберовића у којем указује на политичко идеолошку позадину ове иницијативе недвојбено доказује како уз неолитску културу и муниципалне установе у старом вијеку, постоје сасвим јасни докази о постојању средњовјековног насеља на тим просторима. Он се пита кроз објављени својеврсни научни апел: „Зашто то треба одбацити или занемарити? Такођер и низ других налаза, који се сада чувају у Земаљском музеју у Сарајеву, доказују да је на простору данашњег Сарајева и прије османског освајања постојало насеље и развијала се култура. Идентитет данашњег Сарајева баштини предосманску хисторију и традицију, једнако као и османску и постосманску, аустријску, социјалистичку и постсоцијалистичку. Ништа од тога Сарајево не треба одбацивати!“

О постојању предосманске традиције и насеља на простору данашњег Сарајева говоре многи археолошки и повијесни извори, а и бројна литература о томе, што није предмет овог текста. С друге стране, сасвим је нормално да хисторичари имају различите интерпретације о повијесним појавама, али увијек је опасно када се нађу добро плаћени „стручњаци“ који те интерпретације усклађују са актуелном политиком. А у овом случају приједлога о установљењу датума оснивања Сарајева, градоначелник Скака „демократски“ слиједи модел који је примијењен прије четири године када се од Института за хисторију тражила потврда да је Мустафа Бусуладжић убијен само зато што је био идеолошки противник комуниста. Том логиком је и овај Нацрт одлуке о 1. фебруару одаслан на разне адресе научних институција (Институту за хисторију, Филозофском факултету, Академији наука и другим научним институцијама које се баве хисторијом) како би се задовољила демократска процедура јавне расправе, а да им није пало на памет да се стручно дискутује о урађеном Елаборату поводом ове иницијативе, већ о готовом и политички припремљеном документу који само још треба научну верификацију. Тако су и Одсјек за хисторију на Филозофском факултету у Сарајеву и Институт за хисторију требали дискутовати о одлуци како обиљежити 1. фебруар као датум оснивања Сарајева, а не о томе да ли је налаз стручне Комисије, садржан у Елаборату, хисторијски утемељен и чињенично тачан. Очито, Градском вијећу предвођеним већином коју окупља СДА не треба непристрасно мишљење хисторичара, него само потврда научних институција за већ унапријед донесену одлуку. Часни изузеци попут Одсјека за хисторију Филозофског факултета који је одбио судјеловати у овој срамоти неће промијенити наум СДА-овске већине да наметне одлуку која ће имати далекосежне хисторијске посљедице по будућност Сарајева као мултиетничког главног града и културног центра у БиХ. Тиме се наставља пракса која је успостављена у вријеме када је актуелан био и „случај Бусуладжић“ у којем се користе научне институције за новоуспостављене „истине“ једне политичке странке или једне националне заједнице. Сигурно да то знају и доградоначелници који Статутом града долазе из реда друга два народа, у овом случају српског и хрватског, па нису дали своју сагласност да Нацрт одлуке иде као тачка дневног реда пред вијећнике Сарајева. Међутим, познавајући бахатост СДА-ових функционера коју су демонстрирали и приликом недавне посјете градоначелника Истанбула из опозиционе ЦХП странке Екрема Имамоглуа, вјероватно ће слично проћи и противљење доградоначелника Сарајева.

Градоначелник Сарајева Абдулах Скака направио је прворазредни скандал: градоначелника Истанбула није примио у свој уред. Градоначелников шеф Бакир Изетбеговић, иначе близак пријатељ Рецепа Таyyипа Ердогана, одавно је одредио политичку судбину свог народа и заједнице искључиво је везујући за идеолошки сродну Исламско-конзервативну Странку правде и развоја (АКП).

Управо је Бакир Изетбеговић аутор мита о братској вези Бошњака и Турака, преко приче да је његов отац, Алија Изетбеговић на самрти рекао Ердогану „Пазите ми на Босну“. Ердоган и сам често показује како је то „братство“ узео за озбиљно, па је током сваког боравка у Босни наглашавао да је у земљи која је „најблискији турски комшија“. Ова љубав има и своју практичну примјену, па је Ердоган увијек помагао Бакира Изетбеговића у изборној кампањи, а и овај њега. Они се добро разумију. А гостима који нису драги Ердогану не само да се не придаје пажња, већ се отимају додијељене награде критичарима његовог режима. Тако је Градска управа прво изгласала, а касније кориговала одлуку да се Орхану Памуку, додијели награда „Почасног грађанина Сарајева“ јер наводно није довољно учинио за Сарајево да добије ту награду. Памук је оштар критичар Ердоганове аутократске власти, чиме је учинио неопростиви гријех за СДА-ове функционере. Годинама СДА ради на креирању атмосфере у којој Бошњаци треба да виде Турску као силу заштитницу, а Ердогана као човјека који је Турску поново учинио јаком и који неће дати на Босну. Осим тога, он представља земљу која је око 500 година владала већим дијелом Балкана и Босном што је и сукладно мисионарској роли реконструкције отоманске моћи у личности Ердогана. Нажалост, случај Памук није изолована бламажа Градског вијећа Сарајева које је исто тако донијело одлуку да се и професору Алију Лафциоглуу који предаје у систему школа „Босна – Сема“ додијели „Плакета града Сарајева“, а онда му је то исто Вијеће одузело признање – да се Сарајево не замјери Ердогану – јер овај угледни професор предаје у школи која је означена као политички противник актуелног турског режима. Ердоганов апетит према поданицима из Босне сваким посјетом расте, па је од власти током посљедњег боравка у Сарајеву тражио да се изруче одређени турски држављани који су по оптужбама турске власти сљедбеници Фетуллаха Гулена.

Својеврсни правни скандал протекли мјесец је тресао БиХ ради привођења професора Фатиха Кескина, директора Рицхмонд Парк Сцхоола из Бихаћа који је постао жртва модуса који примјењују органи бх власти када се позову одређене особе у одређене органе унутрашњих послова и онда се по хитној процедури затворе. Тражи се од тих људи да потпишу документ који је унапријед договорен, стрпају се у ауто и након проведене једног дана или једне ноћи у притвору одводе се у авион и депортују се ван БиХ. Чак им се забрањује да говоре да су уопште били у имиграционом центру или просторијама гдје се то одвијало. Зато је тешко повјеровати како је долазак Имамоглуа у службену посјету Сарајеву и његов срдачан пријем од стране опозиционе власти у Кантону Сарајева случајан. Лидер турске опозиције Имамоглу је посјетио мезар Алије Изетбеговића, клањао джуму у джамији која потиче из Османског царства, а по повратка кући овај носилац наде за промјене у Турској самоувјерено је рекао да је „разговарао са свима који су се с њим жељели срести, и да је оптимиста када је ријеч о онима који сада нису на то били спремни и да ће „у скорој будућности“ и с њима успоставити контакт“. Колико ће гост из Истанбула морати бити стрпљив, видјећемо ускоро, јер је пред новогодишње празнике покренута и процедура за смјену кантоналне власти ради новоуспостављене парламентарне већине окупљене око СДА. Да ли ће нова/стара кантонална власт коју ће предводити СДА у 2020. години коинцидирати са утемељењем датума оснивања Сарајева? То је сигурно политички покушај маргинализирања значаја 6. априла 1945. године, који се у Сарајеву обиљежава као Дан Сарајева. С обзиром на емоционални набој Сарајлија према овом фатумском дану у хисторији њиховог града, да се не би укинуло обиљежавање 6. априла креира се још један датум који ће се обиљежавати као датум оснивања. Аутор овог текста нема дилему да је једини мотив за установљење датума оснивања града то да се додатно уруши антифашистичка хисторија Сарајева. Сарајлије су браниле и освајале на овај датум 6. априла властиту слободу и право да сами управљају својим градом.

Ослобођење 1945. године и отпор 1992. јесте велики датум „Шести април“ који није ни политички, ни идеолошки празник, већ највеће цивилизацијско достигнуће у хисторији једног града, одбране космополитског духа Сарајева .

„Шести април“ има сарајевску, безвременску хисторијску тежину која му даје велики симболички потенцијал дана ослобођења који повезује губитак слободе и независности 1435. и њено враћање након 510 година, шестог априла 1945. побједом над фашистичким окупатором. По том импулсу Сарајлије су пружиле отпор на тај дан 1992. новом ремодулираном фашизму Караджићевих сљедбеника који су хтјели етнички подијелити и покорити град. Зато је Шести април градски празник свих највиших вриједности, слободе и ослобођења свих грађана без обзира на етничку и вјерску припадност.

Преузето са Пешчаник.нет, 08.01.2020.


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.