До краја вијека љето би могло трајати пола године. И то није добра вијест

Ако се не подузму озбиљне мјере у борби против климатских промјена, до краја овог стољећа љето би могло трајати пола године, упозоравају знанственици у најновијем истраживању.

BUKA portal / 26. март 2021

 

Наиме, у посљедњих 60 година раздобље љета се диљем свијета у просјеку продуљило за 17 дана.

"Љета због глобалног затопљења постају све дуља и топлија, а зиме све краће и топлије", рекао је климатолог Yупинг Гуан.

Можда некима идеја о дуљем трајању љетног раздобља звучи као идеална прилика за дуље боравке на отвореном, али продуљена сезона љета могла би значајно утјецати на наше здравље, околиш и пољопривреду.

У том би случају било више топлотних валова и више болести које преносе комарци, а сезона алергија би трајала још дуље.

Љета трају све дуље

Истраживање је показало да љета посљедњих десетљећа трају све дуље, што утјече и на почетак других годишњих доба.

"Прољеће и љето почињу све раније, а јесен и зима све касније. Између 1952. и 2011. године трајање љетног раздобља порасло је са 78 на 95 дана, а прољећа, јесени и зиме се смањило са 124 на 115, 87 на 82 те 76 на 73 дана", наводи се у студији.

Глобалне температуре мора и копна и даље расту у односу на просјек. Посљедњи су пут годишње глобалне температуре биле испод просјека крајем 1970-их, што значи да је посљедњи пут хладније него што је нормално било прије више од 40 година, према подацима америчке Националне агенције за истраживање оцеана и атмосфере (НОАА).

У истраживању се наводи да би љето до краја овог стољећа, ако се ништа не учини по питању емисије стакленичких плинова и сузбијању глобалног затопљења, могло трајати најмање пола године.

"Ако наставимо по старом, прољеће и љето ће до краја стољећа почети мјесец дана раније него 2011. године, а јесен и зима отприлике пола мјесеца касније; што ће резултирати да 2100. љето траје око пола године, а зима мање од два мјесеца", упозоравају стручњаци у истраживању.

Погубно за пољопривреду

Љето које траје пола године могло би значајно утјецати на пољопривреду. Ако прољеће почне мјесец дана раније, могло би доћи до катастрофалних губитка усјева.

"Примјерице, за монсунска подручја, промјена годишњих доба може промијенити почетак раздобља монсуна. То значи да се мијењају и обрасци монсунских киша. Овакве се промјене можда неће ускладити с растом усјева", рекао је Гуан за ЦНН.

Неке биљке, попут амброзије, производе пелуд који људима изазива алергије. С дуљим раздобљем топлијих температура, оне би пелуд производиле дуље вријеме и у већим количинама.

Истраживање наслова Цхангинг Ленгтхс оф тхе Фоур Сеасонс бy Глобал Wарминг објављено је у часопису Геопхyсицал Ресеарцх Леттерс.

 

Индеx


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.