QУО ВАДИС, МИЛОРАДЕ: Ход по танкој линији политичког авантуризма

"Заправо, да бисте одбранили себе, истурили сте у прве редове грађане и коцкате се Републиком Српском у коју се заклињете."

Elvir Padalović / 15. октобар 2021

Foto: BUKA

 

Босна и Херцеговина у политичкој је кризи већ неколико мјесеци. Институције БиХ- Парламент, Савјет министара и Предсједништво, не функционишу од 26. јула.

Све је почело након Одлуке Високог представника за БиХ Валентина Инцка који је наметнуо допуне у Кривичном закону БиХ којима се забрањује и кажњава негирање геноцида и величање ратних злочинаца, али и након одлуке представника Срба у институцијама БиХ да у потпуности паралишу државне органе.

Република Српска одговорила је и усвајањем својих закона – конкретно два закона, један о непримјењивању одлуке Високог представника која се доноси на Закон о допуни Кривичног закона Босне и Херцеговине, уз један амандман који је постао саставни дио Закона, и Закон о допуни Кривичног законика Републике Српске. 

Оба закона усвојена су по хитном поступку и на  приједлог клубова посланика СНСД, СДС, ПДП, ДЕМОС, СП, ДНС, УС, СПС, НПС и посланичке групе НДП. Бошњачки политичари најавили су вето на поменуте закона.

Од прије два дана у Републици Српској не важе измјене Кривичног закона БиХ, које је у форми одлуке донио бивши високи представник у БиХ Валентин Инзко, а којима се, између осталог, кривично кажњава негирање геноцида и других злочина, јер је донесен указ Предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић.

"Проглашавам закон о непримјењивању одлуке високог представника којом се доноси закон о допуни кривичног закона БиХ који је Народна скупштина РС усвојила на двадесетој посебној сједници одржаној 30. јула 2021. године", наведено је, пак, у указу Жељке Цвијановић.
 

Република Српска одговорила је и петицијом (за коју нико није сигуран чему служи, а опозиција се плаши да се ради о скривеној СНСД-овој кампањи). 

Рјешење кризе се не назире.

Ствари нису постале јасније ни након јучерашње конференције за медије Милорада Додика, након што је најавио да ће руководство Републике Српске ускоро подузети мјере усмјерене на разоткривање кључних институција државе БиХ и паралелно са тим напуштање истих

"Проглашавам крај овоме", рекао је Додик на конференцији за новинаре након састанка с амбасадорима земаља Европске уније у Босни, додајући да ће се око 130 закона које су наметнули мировни изасланици поништити, а овлаштења вратити Републици Српској

 

Нико са поузданом сигурношћу не може утврдити на који начин би се актуелна криза могла окончати. Наиме, мало је извјесно да ће доћи до повлачења тзв. Инцковог закона, поготово након доласка новог Високог представника, који је данас преузео дужност, а јер то условљава Република Српска како би се ствари вратиле под "нормално". Старо нормално - корона рјечником говорећи. 
 
Судећи према актеулним изјавама политичара из Републике Српске, тренутно су сви на истој страни „барикада“, па се може рећи да их је Милорад Додик вјешто превукао на терен на којем барата врхунски, те на тај начин политичку ситуацију у БиХ смјестио на ивицу понора.  Све остале теме једноставно су сметене са дневног реда, а по ко зна који пут међунационалне тензије уз неизоставну ратнохушкачку политику подигнуте су до максимума.

Да ли то онда значи перманентну политичку кризу у трајању до избора? Да ли ће их уопште бити? Јесу ли уопште избори битни?  

Политичка ситуација у БиХ – Бесконачна привременост

„Политичка ситуација последњих двадесетак година се уопште није мијењала и ми деценију и по живимо у страху и неизвјесности који су евидентно постали константа. Катастрофалан политички у комбинацији са још горим економским амбијентом, највећи су разлог због којег се БиХ налази пред демографским понором. Основни разлог због којег је то тако лежи у чињеници да поличари овдје или не желе или не знају да раде посао за који их сви ми плаћамо. Додуше, медаља нкада није ни само црна ни само бјела тако да у свему томе има јако пуно нестручности, приоритетно личних интереса, али и малодушности“, оцјењује у изјави за БУКУ политиколог Дарко Кузмановић

Кузмановић наглашава да се реторика неће много мијењати до избора."До избора ће се наравно опет говорити о рату, злим Србима и Бошњацима, референдуму, независности Републике Српске, али као и протеклих 15 година, ништа конкретно по том питању неће бити урађено", каже он. 

„Док за јавност глуми већег Србина од Светога Саве, Милорад Додик се у ствари веома плаши међународне заједнице и њене реакције јер, прво зна ко и како га је довео на власт, а друго што зна да би једним таквим потезом имао много тога лично да изгуби. Стога, Милорад Додик се може окарактерисати као политичар који јако пуно говори, али испуњава миноран проценат од оног што каже, тако да, водећи се тиме, са стопроцентном сигурношћу могу да тврдим да од његовог евентуалног авантуризма праћеног референдумом или сличним активностима неће бити ништа и да ће он итекако, прије или касније, почети да сарађује са новим високим представником. Господин Додик, колико год био контроверзна политичка фигура, он је интелигентан човјек који има изоштрен осјећај за стварност и неће допустити да империја коју је годинама стварао буде тако лако уништена. На крају, маневар који је извео са опозицијом и фамозним састанком на којем се разговарало чак и о концентрационој влади, којој би он, наравно, био шеф и на којем је, успут речено, потпуно срозао кредибилитет опозиције, је прича за себе. Међутим, волио га неко или не, мора се једноставно признати да је он истински политички мајстор у кризним ситуацијама“, наглашава  Кузмановић.

Дејан Лучка из Бањалучког центра за људска права се слаже у оцјени да се земља налази у перманентној кризи, а посљедњи догађаји су само шлаг на врху торте. Водећи политичари и у Федерацији и у Српској, истиче наш саговорник, немају жељу да из те кризе изађу, а као што се може видјети, ни међународна заједница нема претјерано елана да помогне стабилизацији.

„Милорад Додик је у ствари и највећи "добитник" од ове кризе. Успио је да у овом периоду утиша опозицију и њихово указивање на различите малверзације, да себе представи као неприкосновеног националног лидера, а да успут добије и одређену подршку грађана. Мислим да као и до сада, он неће трпјети значајније посљедице, док је са друге стране добио нову причу око које може базирати наредне потезе, а уз то је успио и да поново буде човјек око кога се врти прича. Мислим да ни Српска неће трпјети значајније посљедице, јер ово све улази у начине политичке борбе, који на овај или онај начин већ дуго времена трају у БиХ. Бојкот институција од стране политичара из Републике Српске на државном нивоу и блокирање одређених одлука ће сигурно трајати неко вријеме, али ће он на крају и да стане. Као што се дешавало и у претходних неколико пута“, наглашава Лучка, те додаје како томе иде у прилог и то да је политички врх Српске већ више пута пријетио озбиљнијим потезима, али до њих никада није ни дошло. 

„Ово се може разумјети као снажнији протест, који је више у фокусу домаће и свјетске јавности, јер је у питању веома шкакљива тема“, додаје Лучка.  

Политичка аналитичарка Тања Топић каже за БУКУ да је тренутна политичка ситуација у земљи по ко зна који пут већ виђен политички сценарио. 

„Многи ће рећи да је ово најтежа криза након рата, ја мислим да није. Оваквој реторичкој артиљерији суставно смо изложени посљедње двије деценије. Већ смо гледали забрану рада Тужилаштву и СИПИ на територији РС, а готово на дан доношења одлуке СИПА је хапсила оптужене за ратне злочине у Приједору. Ову ситуацију карактерише превише галаме, недостатак разума, вишак емоција - типична обиљежја овдашње политике без визије будућности, али и излазне стратегије оних који су све закували“, сматра Топић.

Она каже како се тренутна Додикова политика може описати једном рјечју – авантуризам.

„Хазардерска политика са једним селективним приступом, заклињање у Дејтонски споразум, а при томе не признајете и омаловажавате ОХР, који је саставни дио политичког правног система, вријеђате међународну заједницу, при чему је чак и Србија прихватила именовање Кристијана Шмита. То не слути на добро. То је ходање по танкој линији и врло лако можете повући цијели народ у провалију. Заправо, да бисте одбранили себе, истурили сте у прве редове грађане и коцкате се Републиком Српском у коју се заклињете. Република Српска је међународну верификацију доживјела  управо Дејтоном.  Овај је простор сиромашан, опустошен, људи бјеже највише у ту "омражену" Нјемачку и међународна изолација би била тачка на и. Рјешења нема са постојећим политичким назови елитама. Једини трачак наде би била нека нова политичка генерација, али ослобођена оваквог наслијеђа које им је остављено“, наглашава наша саговорница.

Дејан Лучка сматра да опозиција није изгубила терен у потпуности. Само га је мало пољуљала.

„Тренд је да власт због свих афера и лошег управљања губи подршку и то се неће промијенити, сем ако не буде крупнијих догађаја. Мада, тај тренд би био сигурно и бржи да се опозиција опет није пред грађанима показала као неко ко опет пристаје да игра онако како владајући свирају. Мада, да су другачије поступили, вјероватно би по ко зна који пут били означени као издајници и непријатељи Српске“, закључује Дејан Лучка.

 

 

 


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.