Донатори замрзавају средства, држава не помаже: Хоће ли цивилно друштво преживјети кризу?

Пандемијом корона вируса озбиљно се затресло тло већина радника, без обзира на дјелатност којом се баве.

Sara Velaga / 30. април 2020

Довело је у питање рад невладиних сектора, који су се одједном нашли у мору изазова на који начин оправдати, спровести и уопште радити нове пројекте. Без обзира што су већински осигурани кроз донације, неминовно је питање и колико су се услови самих донатора промијенили, али и колико је држава, ако је уопште пронашла начине да помогне и невладином сектору.

О овим и сличним питањима разговарали смо са предсједником Мреже за изградњу мира, Гораном Бубалом, који је потпуно искрено рекао  за БУКУ како је криза озбиљно уздрмала, али не и зауставила рад организација цивилног друштва у БиХ.

„Наш заједнички одговор био је наставак активности у духу солидарности и међусобне подршке, не гледајући на нацију и религију, само гледајући људе једни у другима. Већина организација се пребацила на онлине активности или радећи у смјенама, врло често покрећући волонтере да подрже угрожену популацију.“

У исто вријеме организације су се нашле под великим притиском, због чега је како наводи читава структура цивилног друштва напрегнута до граница пуцања.

„Активности и пројекти се замрзавају или одгађају, принуђени смо људе отпуштати због немогућности плаћања, јер мали је број организација са резервама које им могу омогућити преживљавање.“

Упркос томе нису престали са акцијама за оне којима је помоћ најпотребнија. Тако су упутили позиве представницима на вишим нивоима власти да дио својих примања одвоје за подршку угроженима, али су информисали и јавност о проблемима са којима се сада људи сусрећу. 

„Морамо говорити о породичном насиљу, али и оном над женама. Такођер и о правима особа са инвалидитетом, којима се смањују или укидају грант средства. О угроженим особама у покрету.“

Додаје како је у Федерацији БиХ донесен Закон о рефундирању дијела плате због ситуације пандемије у који нису укључене организације, иако су управо оне те које су донијеле и доносе значајна средства из иностранства, која након тога остају у БиХ. То се ипак чини се не признаје и не препознаје од стране државе. 

„Чињеница је да је више донатора замрзло своје пројекте, на два или више мјесеци, неки и до краја године, више је примјера да су и уговори који су били пред потписом стопирани. Највећа пријетња нашем раду је да донатори преусмјеравају своја средства за борбу против пандемије, али умјесто да раде са прокушаним локалним организацијама цивилног друштва које раде изузетан посао, грант средства се дају међународним и мултилатералним организацијама.“

 

Додаје како је његова основна забринутост да се ради на уништавању сектора. Управо због тога мишљења је да велики број организација једноставно неће преживјети ову кризу, што ће бити видљиво и јасно након завршетка пандемије. Ма када то било.

Осим тога, доводи у питање и стратегију донаторске заједнице, јер ако имају намјеру улагати само у међународне организације, неизвјесност за локалне и даље расте. 

„Међународним организацијама, које су у свом раду неупоредиво “скупље“ но домаће, много више новца иде на њихове оперативне трошкове и плате, а са друге стране често упитним резултатима. Питање је како ће локалне организације преживјети и наставити са радом, јер сви морају платити ренту, канцеларијске трошкове, а у крајности и обезбједити плате запосленима.“

Управо због тога мишљења је да подршка треба ићи локалним организацијама и развоју локалних капацитета.

„Подршка треба бити усмјерена ка тим људима, активисткињама и активистима који раде изузетан посао на терену и истински помажу људима који су угрожени, а који су са њима у свакодневном контакту. Са гашењем локалних организација које раде на терену изгубио би се  дух цивилног друштва. Због чега је незамисливо да преживе само организације из великих градова и међународне и мултилатералне организације.“

У намјери да представе досег и опсежност дјеловања организација широм БиХ током пандемије креирали су и мапу која је и даље у фази допуњавања и израде. На њој су представљене волонтерске акивности, а оно што је најбоље у свему томе јесте да она никада није финализирана до краја.

Јер сваког дана у сваком граду, селу, општини, насељу, али и улици, добри људи чине бројна добра дјела. И зато им треба пружити простор, повећати њихову видљивост и не заборавити колико су били ту, онда када је то требало. Цивилно друштво подршку треба једнако као и сви запослени у БиХ, јер су и након пандемије коронавируса, највише радили на томе да друштву врате дух, прошире видике и омогуће нове прилике. За живот који ће једном поново бити нормалан. 
 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.