Др. Бакир Накаш: Срамота је да чекамо да породица која не ради купи лијек и донесе га у болницу

Сарајевски доктор Бакир Накаш је прије неколико дана поднио је више кривичних пријава због ненабављања вакцина

ADEM DŽAFEROVIĆ / 29. март 2021

Сарајевски доктор Бакир Накаш је прије неколико дана поднио кривичну пријаву против предсједавајућег Вијећа министара БиХ Зорана Тегелтије, министрице цивилних послова БиХ Анкице Гудељевић, премијера Федерације БиХ Фадила Новалића и министра здравства Федерације БиХ Вјекослава Мандића због ненабављања вакцина.

Пријаву је поднио Тужилаштву БиХ, а поменуте дужноснике терети да нису испунили своје законске дужности, односно да "у периоду од 18. септембра 2020. године до 18. марта 2021. године, свјесни својих законских обавеза, нису обавили или извршили своје службене дужности у погледу осигуравања директне набавке вакцина потребних за имунизацију становништва".
- Њихова злоупотреба службене дужности има за посљедицу неконтролисано ширење заразне болести, смрт већег броја људи, ускраћивање права на здравствену заштиту осигураницима здравственог осигурања и колапс здравственог система у Босни и Херцеговини, навео је Накаш. 
У пријави се наводи како је у надлежности Вијећа министара и Владе ФБиХ остваривање основних људских права, међу која спада и право на живот.
- Ако Вијеће министара БиХ и Влада ФБиХ нису осигурали благовремено вакцине за имунизацију становништва од вируса Цовид-19, онда је очигледно да су повриједили и угрозили право на живот и здравље грађана Босне и Херцеговине, додаје пензионисани љекар.
Напоменуо је како нема никакве двојбе да су министрица цивилних послова БиХ и министар здравства ФБиХ лично одговорни за стање у области здравства, а то свакако значи и за набавку вакцина којима се спречава ширење епидемије и штити здравље становништва. 
У саопћењу којим је Накаш обавијестио јавност о подношењу кривичне пријаве истакао је како су, због ненабављања вакцина, изгубљени многи људски животи у БиХ, те напомиње како су бројни доктори изгубили животе у борби са вирусом Цовид-19. 
“Барем дио људских живота био би спашен да су пријављене особе обавиле своје дужности и осигурале набавку вакцина”, тврди Накаш. 

Посебно је упозорио на високу стопу смртности од посљедица заразе овим вирусом у БиХ.
“Босна и Херцеговина је тренутно девета држава на свијету по броју смртних случајева на 1.000 становника. Наиме, док је свјетски просјек 0,34 смртна случаја на 1.000 становника, у БиХ је тај број 1,75 на 1.000 становника, односно 5 пута већи од свјетског просјека”, подсјетио је Накаш.
О наведеној кривичној пријави, односу власти према епидемији, али и самом вирусу, дугогодишњи доктор, инфектолог и бивши директор Опће болнице у Сарајеву Бакир Накаш говорио је за Нараториум.  

НАРАТОРИУМ: Докторе Накаш, кренимо од најактуелнијег догађаја, предали сте уиме групе грађана кривичну пријаву против неколико дужносника због ненабавке вакцина. Када смо најкасније морали имати вакцине доступне за становништво?

Накаш: Ми смо требали имати вакцине када су се вакцине појавиле у окружењу, односно у јануару, да је било одговорних дужносника који су требали, у складу са својим обавезама, покренути директну набавку, јер ослонити се само на ЦОВАX механизам и Европску унију чији су интервали достављања вакцина неизвјесни је неозбиљно. То је један опуштен однос у којем се размишљало да ће неко други ријешити наше проблеме.

НАРАТОРИУМ: Вјерујете ли да ће ико одговарати на крају?

Накаш: Да не вјерујемо, не бисмо поднијели ову пријаву. Међутим, увијек постоје одређене околности које не можемо да предвидимо, а имајући у виду искуство са досадашњим кривичним пријавама које су завршавале без резултата, на неки начин смо спремни и на ту варијанту и из тог разлога ћемо се потрудити да осигурамо још и додатне доказе који ће оправдати све оне наше наводе у кривичној пријави.
 
НАРАТОРИУМ: С друге стране, када слушамо представнике власти, рекло би се да не живимо у истој земљи. Једни кажу да су могли набавити вакцине у децембру, али нису жељели глумити државу, док поједини са државног нивоа кажу да не заостајемо за регионом? Колико је ова отуђеност надлежних опасна? 

Накаш: Сигурно да је опасна и све то зависи од тога из којег се угла гледа. Ако гледате с висока, онда ћете мало видјети шта је доље у дну и из тог разлога врло је битно бити у бази и знати каква је ситуација у окружењу, од великог броја новозаражених, великог броја хоспитализираних и, нажалост, великог броја умрлих. Тада можете да схватите озбиљност тих ријечи када кажете да смо ми што се тиче вакцинације исти као регион, односно, да смо могли обезбиједити вакцине у децембру, али, ето, нисмо хтјели да се играмо државе, јер нам је далеко битније питање државе, него здравље наших грађана.  

НАРАТОРИУМ: Колико ће бити проблематично за БиХ то што се имунизација у цијелој земљи, евидентно, неће спровести у исто вријеме, с обзиром на то да су прво одређене количине стигле у Републику Српску, па за неколико седмица стигле донације за Федерацију, па ће опет услиједити пауза док се вакцинише становништво?

Накаш: Имат ћемо ситуацију као што имамо сада са предузимањем одређених мјера на одређеним нивоима. Што се тиче државе Босне и Херцеговине, противепидемијске мјере би требале бити јако усклађене. Нажалост, ми идемо на мјере на локалном нивоу, гдје свако одређује мјере у својој чаршији, а таква ситуација ће се сигурно негативно одразити и на околности када ћемо имати један дио популације у Босни и Херцеговини који је вакцинисан и други дио популације који то није. То ће, дефинитивно, довести у питање и оне који су вакцинисани и њихову могућност да се крећу слободно, онако како би се иначе кретали да је цјелокупна популација у процесу вакцинације једнако у исто вријеме.    

НАРАТОРИУМ: Колико би требало људи у БиХ да се вакцинише да би овај процес имао смисла?

Накаш: Кажу да је то отприлике негдје од 60 до 70 посто становништва. Али, имајући у виду да сваки број оних који су имунизирани смањује могућност даљег ширења вируса, сигурно је да би тај степен између 40 и 50 посто укупне популације дао позитивне резултате. 

НАРАТОРИУМ: Како гледате на посљедња дешавања са АстраЗенецом у појединим европским земљама, сматрате ли да је у овој причи било и мало политике?

Накаш: Сигурно је да фармацеутска индустрија има начин своје властите борбе, а, нажалост, некад ту властиту борбу користе да пласирају информације које дјелују негативно на конкуренцију, тако да сматрам да је и ово један од начина успоравања одређених произвођача на тржишту. Било би јако добро да се људи тиме не баве. Сигурно је да свака имунизација има један проценат нежељених ефеката, па тако и ова вакцина их има. Битно је да се све базира на доказима. Ако имамо доказе, онда немамо никакву бојазан.  

НАРАТОРИУМ: Док грађани БиХ ишчекују вакцине, неки ишчекују када ће се ослободити мјесто у болници да би били хоспитализирани. Оно што је посебно погодило многе јесте што пацијенти у Сарајеву за вријеме лијечења плаћају лијек око 1.300 КМ, док су исти лијекови у Тузли бесплатни. Је ли држава барем могла набавити лијекове за болнице, ако већ пацијенти редовно плаћају здравствено осигурање? 

Накаш: Држава по својој структури није била у обавези да набави лијекове, јер на државном нивоу немамо институција које би то радиле. Међутим, фондови здравственог осигурања су у обавези да осигурају лијекове за своје осигуранике. Нелогично је да један од најбогатијих фондова здравственог осигурања, а то је Фонд здравственог осигурања Кантона Сарајево, није у прилици да осигура бесплатне лијекове који су бесплатни у Тузли и у другим дијеловима Босне и Херцеговине и мислим да је то срамота. Не треба да пролази вријеме у причи око тога како ће се то ставити на листу и како ће се регулисати, него се треба већ сутра изнаћи модул да се једноставно ти лијекови дају бесплатно, односно да се трошкови тих лијекова покрију из средстава Фонда здравственог осигурања Кантона Сарајево који има достатна средства. Срамота је да у јеку пандемије ми рачунамо на то да ће породица која не ради и која нема примања бити у прилици да купи те лијекове и да их однесе у болницу како би се они дали пацијенту. Зашто нам онда служи болница, зашто нам онда служи Фонд здравственог осигурања ако нисмо у стању да пацијентима обезбиједимо основно, а то је та терапија која је сада актуелна у свијету. 

НАРАТОРИУМ: Посљедњих седмица све је више пацијената у нашој земљи који имају све симптоме Цовида, али негативан ПЦР тест. Имате ли Ви објашњење, до чега је? 

Накаш: Па, то је до тог самог теста који на одређени начин може покривати присуство одређеног вируса. Међутим, одређене мутације, као што изазивају тежу клиничку слику, као што изазивају већу вирулентност или веће заражавање, такођер имају механизме да се не могу открити овим садашњим тестовима. Сада је на индустрији да врло брзо изнађе могућност да се у ове тестове уграде ти елементи који ће бити у стању да открију и ове компоненте.  

НАРАТОРИУМ: Када већ надлежни нису обезбиједили вакцине, шта нам преостаје? Јесу ли тренутне мјере на снази добре и да ли бисте их Ви пооштрили? Је ли за Вас апсурдно што смо једна од ријетких земаља у коју се улази без негативног ПЦР теста?

Накаш: Ако хоћемо да имамо контролу над свим мјерама унутар државе Босне и Херцеговине, ми морамо те мјере координирати са државног нивоа. Због тога и јесте била обавеза Вијећа министара да примјени сав онај план за борбу против пандемије који је донесен 2009. године, а у којем је предвиђено формирање координационог и експертног тијела на нивоу државе. Да имамо та два тијела на нивоу државе, сигурно се не би догодила ова ситуација гдје имамо дисконтинуитет и дискоординацију на локалном, ентитетском и државном нивоу. Уствари, на државном нивоу готово да немамо никаквих мјера, а све ове мјере су се свеле на локални ниво као да је ситуација таква да се против вируса боримо кад нам он већ уђе у кућу.  

НАРАТОРИУМ: Слуша ли се, докторе, струка довољно у Босни и Херцеговини? 

Накаш: Не. Струка се уопште не слуша у Босни и Херцеговини. Овдје је доминантна политика. Овдје су доминантне странке које су на власти и које настоје кроз своје одлуке да придобију подршку својих гласача и на тај начин доводе нас у ситуацију да експерти који би требали да имају своје мјесто у овим тијелима бивају потпуно избрисани из комисија, односно штабова.  


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.