Др Иванка Марковић за БУКУ: Једном започето насиље никада неће престати. Оно само мијења облике и интензитет

Насиље се дешава сваки дан и у сваком мјесту у Републици Српској. Само је питање да ли је оно као такво и препознато.

Maja Isović Dobrijević / 21. мај 2020

Foto: Privatna arhiva

 

Др Иванка Марковић је шеф Катедре за кривично право на Правном факултету Универзитета у Бањалуци. У току свог досадашњег стручног и научног рада, неколико пута је била ангажована као члан експертског тима за израду законских текстова из области заштите људских права (Кривични законик, Закон о кривичном поступку, Закон о заштити од насиља у породици, Закон о посебној евиденцији лица правоснажно осуђених за кривична дјела учињења на штету полног интегритета дјетета). Била је ангажована у пројектима из области Родно заснованог насиља, а израдила је више публикација из области трговине људима, насиља у породици, силовања, итд. У свом досадашњем раду, поред уджбеника из области кривичног права и криминологије, коментара и приручника,  објавила је и преко 100 научних и стручних радова у научним и стручним часописима са простора бивше Југославије.

Првог маја у РС ступио је на снагу нови Закон о заштити од насиља у породици, према којем се насиље у породици третира као кривично дјело. Професорица Иванка Марковић је једна од најзаслужнијих за доношење овог закона.

Са професорицом Марковић за БУКУ разговарамо о насиљу у породици, промјенама у закону, као и казнама за оне који не пријаве насиље.

Професорице Марковић, насиље у породици се од почетка маја у РС третира као кривично дјело. Колико је ово значајно у односу на раније законско третирање насиља у породици?

За разлику од ранијег периода, када је постојала могућност да се насиље у породици третира или као прекршај или као кривично дјело, након ступања на снагу Закона о измјенама и допунама Закона о заштити од насиља у породици,  насиље у породици се више неће моћи третирати као прекршај, већ само као кривично дјело.  Дакле, укинута је могућност прекршајног кажњавања учиниоца насиља у породици и неприхватљива правна регулатива ове проблематике, јер је недопустиво да се насиље у породици, које је у свим међународним документима препознато као озбиљан облик родно заснованог насиља, у нашем правном систему третира као прекршај.

Шта овај закон конкретно значи за насилнике, али и жртву? Које  су могуће законске казне за оне који буду окривљени за насиље у породици?

Учиниоцима насиља  у породици, примјеном овог закона, за извршено насиље се не могу изрицати санкције, већ само хитне мјере заштите и заштитне мјере које су у функцији заштите жртве. Сврха заштитних мјера јесте да се осигура нужна заштита и безбједност жртве, те отклоне стања или услови који могу бити од утицаја или могу погодовати или подстицајно дјеловати да учинилац убудуће врши радње насиља у породици, а хитне мјере заштите се изричу ради отклањања непосредне опасности по физички и психички интегритет, ради спречавања понављања насиља и гарантовања безбједности жртве.  Када је у питању кажњавање учинилаца насиља у породици, оно ће се вршити према одредбама Кривичног законика Републике Српске, а висина казне зависиће од тога за који облик кривичног дјела насиље у породици или породичној заједници ће бити оптужени. Тако нпр. ако је насиље у породици извршено у присуству дјеце, учиниоцу се може изрећи казна затвора од двије до десет година.

Кад је у питању жртва насиља у породици, предвиђена су рјешења која би требала да оснаже жртву и да јој помогну у њеној борби против насиља. Једно од њих јесте и обавеза свих субјеката заштите да приликом првог контакта са жртвом обавијесте жртву, на њој разумљив начин, о свим правима која има у складу са овим и другим прописима и о установама, органима, правним лицима и организацијама које пружају помоћ, подршку и заштиту. То је изузетно значајно јер жртве најчешће не знају која права имају, нити које институције или организације им могу пружити помоћ. Поред тога, предвиђена је могућност да жртва изабере лице од повјерења које може бити присутно током једног или више поступака или радњи у вези заштите од насиља у породици. Лице од повјерења је заправо неко ко пружа моралну, а понекада и емотивну подршку жртви, а ову праксу познају многе европске државе.

Новина је да ће сада законски бити гоњени и они који не пријаве насиље у породици. Колико је та чињеница значајна за наш простор, гдје се често насиље у породици сматра темом коју је боље не дирати, оно што се дешава унутар четири зида куће, ту и остаје?

Могућност кажњавања оних који не пријаве насиље у породици је постојала и до сада, и то не само на основу Закона о заштити од насиља у породици, већ и на основу Кривичног законика (кривично дјело непријављивање кривичног дјела или учиниоца којим је обухваћено непријављивање тежих облика кривичног дјела насиља у породици или породичној заједници). Међутим, та могућност се до сада није често користила, управо из разлога што је насиље у породоци, према мишљењу појединих представника надлежних институција, још увијек приватна ствар сваке породице.

Какве су казне за непријављивање насиља у породици?

Према Закону о заштити од насиља у породици, запослени у образовној, социјалној и здравственој установи који не пријави  насиље у породици чини прекршај, за који је прописана новчана казна од 1.000 до 3.000 КМ. Ако насиље не пријави грађанин који на било који начин сазна да се десило насиље у породици, предвиђена је новчана казна од 300 до 900 КМ, а иста казна је предвиђена и за члана  породице или породичне заједнице који не пријави насиље у породици извршено према дјетету, осим у случају када је и сам жртва насиља у породици.

Својим радом и ангажманом једна сте од најзаслужнијих особа за ступање овог новог закона на снагу. Колико је ово била дуготрајна борба?

Проблемом насиља у породици сам се почела бавити одмах након увођења ове инкриминације у наш кривичноправни систем, односно 2000. године. Међутим, након  ступања на снагу првог Закона о заштити од насиља у породици 2006. године, ја сам тврдила да је рјешење којим је насиље у породици предвиђено као прекршај, неприхватљиво. Наиме, прекршајним санкционисањем учинилаца насиља у породици, овај облик насиља сведен је на исту раван као што је нпр. прегласно пуштање музике, паркирање на тротоару и сл., чиме се у јавности ствара утисак да насиље у породици или породичној заједници не представља неки значајнији атак на човјека и његово достојанство и оно што је посебно забрињавајуће, да то није значајан атак на породицу као основну ћелију друштва. Поред тога, у судској пракси су се дешавале такве ситуације да је једно скоро исто понашање једном процесуирано као прекршај, а други пут као кривично дјело. Постојање паралелне могућности да се учинилац насиља у породици казни прекршајноправно и кривичноправно, не само да је стварало конфузију на страни субјеката заштите, дакле оних који би требали да санкционишу учиниоца, већ је доводило до слабљења заштите жртве јер учиниоци насиља у породици често прекршајну санкцију не доживљавају као озбиљну реакцију државе на њихово понашање.

О овоме, као и о другим проблемима у вези са примјеном кривичног дјела насиље у породици или породичној заједници сам годинама говорила у свакој прилици. Међутим, мислим да је најзначајнију улогу у свему имао Савјет за сузбијање насиља у породици и породичној заједници Републике Српске, чија сам предсједница од 2013. године,  који је на 10. сједници  одржаној 16.05.2016. године усвојио закључак да се Министарству породице, омладине и спорта, као надлежном министарству, упути иницијатива за измјену Закона о заштити од насиља у породици у циљу укидања одредби којима се насиље у породици третира као прекршај. Такав закључак подржан је и од тадашње министрице породице, омладине и спорта,  госпође Јасмине Давидовић, као и од садашње министрице Соње Давидовић која је почетком 2019. године именовала радну групу за израду Закона о измјенама Закона о заштити од насиља у породици. Нацрт Закона о измјенама и допунама Закона о заштити од насиља у породици се нашао на дневном реду 4. Редовне сједнице НС РС у априлу мјесецу 2019. године, а на 6. Редовној сједници у септембру је усвојен Приједлог овог закона .

Колико је важно да се све институције укључе да би се овај закон на прави начин спровео?

Изузетно је значајно да све институције, односно субјекти заштите, поступају у складу са законом јер борба против насиља у породици захтијева мултисекторски приступ и сарадњу свих. Управо из тог разлога законом је предвиђено да се на подручју јединице локалне самоуправе закључује протокол о поступању и формира група за координацију и сарадњу од представника свих установа, органа и организација које пружају заштиту, помоћ и подршку жртвама насиља у породици.

Примијетили сте да раније полицијски службеници нису поступали у складу са својим обавезама. Зашто је долазило до тога? Шта је сада ново када су полицијски службеници у питању?

Разлози су многобројни, али основни разлог лежи у патријархалном васпитању и наученим обрасцима понашања који су, у појединим дијеловима Републике Српске, још увијек такви да стављају жену у подређени положај. Још увијек се на насиље  у породици гледа као на неки „приватни проблем брачних другова“ који они сами треба да ријеше, без обзира на чињеницу што је законом другачије прописано. Имала сам прилике да чујем припаднике министарства унутрашњих послова који кажу да неће поступати онако како је законодавац предвидио, јер то што је муж „мало ударио жену“ није ништа толико значајно да би се толика галама дизала око тога.

Новину у закону представља нпр. обавеза полицијског службеника да приликом сваке пријаве насиља у породици, на основу прикупљених обавјештења, врши процјену ризика, коју заједно уз извјештај о  извршеном насиљу у породици доставља надлежном јавном тужиоцу.  Поред тога, дужан је да жртву, приликом пријаве насиља у породици, упозна са свим правима и установама, органима, правним лицима и организацијама које пружају помоћ, подршку и заштиту. Законом је посебно наглашено да ће полицијски службеник који не поступи у складу са обавезама из овог закона по пријави насиља у породици, сносити одговорност у складу са законом. С тим  у вези напомињем да је Влада прихватила мој амандман на Закон о измјени и допуни Закона о полицији и унутрашњим пословима којиом је предвиђено да су полицијски службеници дужни да, уколико је пријављено насиље, односно пријетња насиљем у породици, у сарадњи са другим надлежним органима, одмах предузму потребне мјере и радње у складу са законом, чијим вршењем се спречава, односно зауставља насиље које за посљедицу може имати наношење тешких тјелесних повреда или лишење живота.

Колико је важно освијестити друштво када је проблем насиља у породици у питању, оно се дешава често и у нашој близини?

Насиље се дешава сваки дан и у сваком мјесту у Републици Српској. Само је питање да ли је оно као такво и препознато. Законска рјешења у вези насиља у породици сама по себи неће довести до спречавања и сузбијања насиља, јер законе примјењују људи. Све дотле док имамо у медијима или на друштвеним мрежама изјаве којима се доводи у питање значај наведених законских рјешења или се минимизира насиље у породици или породичнојх заједници као проблем друштва, морамо улагати додатне напоре на подизању свијести грађана Републике Српске у циљу изградње друштва у којем ће бити нулта стопа толеранције на насиље у породици.

Која је Ваша порука особама које трпе насиље у породици, а случајно читају овај текст, шта да ураде?

Мислим да је најважније да знају да жртва насиља може постати свако и да то није срамота и нешто што треба да се крије и да се о томе ћути.
Моја порука свима јесте да не трпе насиље. Једном започето насиље никада неће престати. Оно само мијења облике и интензитет, али не престаје. Свако ко трпи насиље у породици, без обзира да ли се ради о партнерском или међугенерацијском насиљу, треба да се обрати за помоћ.

У Републици Српској постоји бесплатни СОС број 1264 на који можете да се обратите у сваком моменту ако сте жртва насиља у породици. Такође велики је број НВО које се баве пружањем помоћи и подршке жртвама насиља у породици. Ако нису сигурне да знају или да могу саме да се „упусте у битку“ против насилника, нека им се обрате за помоћ.

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.