Драган Бурсаћ: Смрт народу, слобода фашизму!

Најмање што може урадити ова власт је да измјести партизански споменик, и бисте, и спомен плочу, и антифашисте, и да их позатвара, и да град очисти од соја антифашистичког и несрБског и да буде једна одистинска наци-уравниловка.

Dragan Bursać / 05. новембар 2018

Серем вам се у антифашизам

 

Да сте некога у Требињу '93 питали шта је са антифашизмом, мирне душе би вам одговорио, серем вам се у антифашизам. И ни унцу погријешио не би. Ето те '93 четници су од Бошњака истријебили град, па су онда кренули у обрачун са партизанима. Како партизана од костију, крви и меса није било, приступило се уништавању бисти хероја из Другог свјетског рата, које су завршиле којекуде, од хаустора до Требишњице. И то није све, рекло би дијете, јер се онда, гле чуда, неки умнији четник досјетио како је све бисте израдио један од наших најпознатијих вајара Ејуб Беговић Требињац, исти онај Ејуб што је направио Бегову кућу, па правац на руинирање споменика и кењање испред истог.

 

Наравски, паганштина је прослављена уз пламен двије чаршијске джамије.

 

То је ваљда те '93 било четничко запишавање територије и појашњење урби ет орби како ће изгледати њихов шарени ревизионистички свијет бубулеја и дилеја. И би тако!

 

Партизански мултинационални олош

 

Него, неко антифашистичко копиле досјетило се па је 2016. год. вратило бисте партизанских јунака и спомен плочу. Поштен четник да не повјерује. И 'ајде што су вратили Саву Ковачевића и Драгицу Пралицу, него су покушали, мамицу им црвену, да врате бисту Владе Шегрта.

 

За оне који не знају, овај зликовац био је командант 10. херцеговачке бригаде, истински антифашиста. О њему су писали и Коча Поповић и Владимир Дедијер а обожавао га је Јосп Броз Тито.

 

Шегрт је у нацизмом ослобођеној Европи у вријеме Другог свјетског рата спомињан као легендарни и најпознатији Титов командант. Дакле, његова антифашистичка борба је одавно надрасла и Требиње и Херцеговину. Зликовац интернационални! И дан данас сваки поштени четнички фашиста јежи се на помен овог партизанског ђубрета.

 

Шегртова 10. херцеговачка бригада била је, пу, пу, пу, мултиетничка. У књизи „Борци Сутјеске“ аутор Виктор Кучан наводи да је у вријеме нацистичко-четничке офанзиве на Сутјесци погинуло 305 бораца Десете херцеговачке, од којих 115 Срба, 94 Муслимана, 93 Хрвата, 2 Црногорца и 1 Јевреј.

 

Овај зликовац, не само да је убијао поштене сараднике окупатора попут љотићеваца, недићеваца, усташа и четника, него је издавао наредбе неким Хрватима, Балијама и осталим да туку по нашим свијетлим квислинзима на Сутјесци?! Неће моћи ове ноћи. Требиње, Невесиње и Гацко не спавају! Како тада 1993. и 2016. тако и данас.

 

Јесмо ли зато клали '42 и '93?

 

 

И зато је у суботу Удружење бораца ЈВуО и невиних жртава Другог свјетског рата, њихових потомака и поштовалаца - Требиње затражило измијештање бисти народних хероја из градског парка и спомен-плоче изнад улаза у Стари град посвећене партизанским јединицама које су окупирале Требиње у Народноослободилачком рату. Није познато колико је преживјелих четника учествовало у овој свијетлој манифестацији, али пелцер колаборационизма се примио у Херцеговини.

 

Предсједник овог слободарског удружења Дражен Чучковић истиче како окупљањем желе да скрену пажњу јавности да већ неколико година одређене групе људи проводе сличне активности, да су и бисте у градском парку постављане незаконито и без дозволе, као што је и спомен плоча обновљена „на своју руку и самоиницијативно“ од стране надлежних у Одјељењу за стамбено-комуналне послове.

 

Види, види, мајку им црвену?! Одређене групе људи постављају бисте и обнављају спомен плочу партизанима?! Па нисмо се зато борили '43 и '93 господо борци и официри. Нисмо зато клали, палили, протјеривали и пљачкали све несрБско и антифашистичко, е да би сад неко враћао банду црвену бронзану у центар града.

 

Шта, јесмо се джаба искењали на Бегову кућу, јесмо ли джаба попалили джамије, е да би сад гледали Саву Ковачевића, Драгицу Пралицу и Владу Шегрта?!

 

Антифашисте у посебне просторије

 

И у праву је свијетли потомак четнички Дражен Чучковић, када каже:

 

Прије свега, боримо се да се ове бисте склоне. Нека се направи посебна просторија гдје ће оне бити смјештене и нека се тамо њихови баштиници, који цијене те вриједности, њима диве и пале свијеће. Овдје је дјечије игралиште и не треба дјеца да се напајају њиховим злочиначким дјелима.

 

Тако је, Дражене, посебна просторија за антифашисте! Да се издвоје, да се одијеле, да се затворе у посебне избе. Исто као и херојске '41 и '93. Јер, гдје је антифашисти мјесто него у посебној просторији. Неће нам се више дјеца напајати злочиначким дјелима Саве Ковачевића и осталих антифашистичких злотвора, поред наших хероја попут Драже Михаиловића, Попа Ђујића и осталих искрених фашиста.

 

А прозрео је први човјек младих четника и ону 29. ударну дивизију и 2. далматинску бригаду, чија имена на плочи више улаза у Стари град стоје још од 1951. године. Па тако, са пуним правом за ову багру црвену Дражен Чучковић каже:

 

«Они нису ослободиоци – ни једна ни друга бригада. Они су ослобађали живота добре и поштене домаћине, патријархално васпитане. Ми нећемо ништа рушити, нисмо ми никаква милитантна организација. Само тражимо да се и та плоча измјести»

 

Дабоме! Какви ослободиоци '45, кад сви знамо да је ослобођење дошло са оним кењањем тек '93. Јеби га, чекало се, али се и исплатило. Па они су, како то духовито примијети млад-чениче, од живота ослобађали фашисте, добре домаћине, партијархално васпитане. Каква гнусоба и перверзија! Најмање што може урадити ова власт је да измјести партизански споменик и бисте и спомен плочу, и антифашисте и да их позатвара и да град очисти од соја антифашистичког и несрБског и да буде једна одистинска наци-уравниловка. Па, мајку му, је л' много траже представници Удружење бораца ЈВуО и невиних жртава Другог свјетског рата? Наравно да је то оно основно. За почетак, а послије Боже здравља, Краља и отаджбине, па све у гасне коморе, како и следује.

 

И зато са пуним правом у Удружењу очекују позитиван одговор за измјештање ових споменика и од стране Градске управе и Епархије захумско-херцеговачке и приморске, јер, како је рекао Вујадин Вуковић, члан Управног одбора Удружења, и ранија иницијатива Удружења по истом питању наишла је на њихову добру вољу.

 

Дабоме! Уз добру вољу Града и Епархије, једном за свагда ће се сјеме партизанско затрти из Требиња.

 

Па уз Божију помоћ, кад догодине наврати каква ТВ екипа и пита неког у граду шта је са антифашизмом у Требињу, да чује одговор Требињаца, серем вам се у антифашизам!

 

Но, сврби млад-четника нешто. Боји се млад-четник нечега. Зна млад-четнк да послије '41 долази '45. Ослушкује тако он и чује у зраку звук за Леотара:

 

«Сред пушака, бајонета

страже око нас

тихо креће наша чета

кроз билецки крас

 

Чује се одјек корака

по камењу херцеговском

хе, ја, хо

хе, ја, хо!»

 

Гледа четник у ону бисту Саве Ковачевића и чује поклич од којег му се све и једно крвно зрнце у крви леди.

 

Смрт фашизму, слобода народу!


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.