Драган Бурсаћ: Смрт опозиције и посљедњи дани

Од овог локацијског питања, теже је само оно које можеш упутити Вукоти Говедарици питајући га, да ли је још предсједник СДС-а и да ли је још у СДС-у. Јер, то ни он не зна.

Dragan Bursać / 16. октобар 2018

 Нема опозиције у Републици Српској. Умрла је. Кратко и јасно. Заправо, опозиција се прво шизофрено поцијепала, на десетак дијелова, а онда је сваки тај дио себи уградио у код некакву репрезентативност међ' народом. И није више питање има ли је или нема, него, гдје се налазе сви њени размрвљени фрагменти.

 

 

Од Цавтата, до Сокоца

 

 

Кад кажеш опозиција, мислиш ли на Цавтат гдје се одмара Небојша Вукановић будући СДС-ов посланик? Или можда мислиш на Добој, Бијељину или Соколац, гдје столују Обрен Петровић, Мићо Мићић и Цицко Бјелица? Или мислиш на Трг Крајине гдје се сакупљају Бореновић, Станивуковић, Вукота- са закашњењм- Говедарица? Или претпостављаш, опет, да је то у некој канцеларији из које Младен Иванић шаље интервју НИНУ у којем честита побједу странкама које су већ на власти???

 

Од овог локацијског питања, теже је само оно које можеш упутити Вукоти Говедарици питајући га, да ли је још предсједник СДС-а и да ли је још у СДС-у. Јер, то ни он не зна.

 

Видите, у нашем народу неоправдано је запостављена изрека, која каже, кад немаш ништа паметно рећи, а ти ћути. Ваљда зато што сви мисле да имају шта и то паметно казати. Па тако чујемо какофонију опозициону у којој се честитке сударају са непризнавањем избора. У којој се наговјештаји будуће СНСД коалиције са СДС-ом ништаве са изласком ове партије из Скупштине. Чујемо како звони Бореновић, који «никуда неће са Трга» и звоњава му се мјеша са оном Иванићевом честитком у којој вријеђа људе са села и хвали се да је за њега гласала урбана раја, гдје год то било.

 

И тако би могли до Нове године. Само питање је хоће ли издржати кљакава невидљива опозиција до Нове године? Ваља преузети мандате, све су прилике очистити редове од непослушника на челу са Вукотом, па у нове прелетачке комбинаторике.

 

Јер.

 

План опозиције звани Давор

 

Јер је опозиција прије нестанка показала све симптоме врсте која је у изумирању у Републици Српској. Кататонични нерад и лијеност, мимикрија која је служила искључиво за преживљавање, личне интересе и састојала се у преизумању заслуга једног човјека и његове надљудске борбе, за самопромоцију страначку. У преводу, план опозиције звао се  Давор Драгичевић. А полигон опозиције, био је Трг Крајине у Бањалуци. И Давор је успио одбити властима барем 10% гласова у Бањалуци и околини. То нити један појединац ван политике никада није успио у БиХ. 

 

Али Давор не може све и не може сам. А Давор је поред овакве опозиције био сам. То што су Говедарица и Иванић са својим сателитима процијенили да им је гузичаво тиховање потребније од рада на терену, е па зајебали су се. А богме су дебело зајебали и народ који је вјеровао да ће Миле и комп. отићи сами од себе.

 

У политичкој арени, воде се политичке битке. Ова кампања је јасно показала да је Додику и послушницима једно десет пута више стало да задрже власт, него што је безмуда опозиција имала воље да промјени исту. И то је сва истина. Нема преко тога неке мјере. Ово сада, овај потпуни хаос, тек је финални резултат систематског нерада професионалних опозционара, који нису искористили свјеже младе људе довољно и који нису уопште искористили барем микорнски потенцијал Иванића да лобира са своје позиције. Парадоксално, платиће у овој игрици најпотентнији, језгро ПДП-а са младим Станивуковићем и његовим потенцијалом од 15 хиљада гласова.

 

А тај потенцијал ће изгорити у међусобном надјебавању опозиционих фракција са властима. Јер, будимо до краја искрени, како вјеровати Бореновићу, док му почасни предсједник Иванић честита Додику? Како вјеровати Вукоти, а то је још тужније, за кога нисмо сигурни хоће ли уопште осванути не на мјесту предсједника, него и у чланству СДС-а? Па је онда најпарадоксалније, ако претпоставимо да ови људи више немају формално-политичку моћ, него да исту граде из покрета Правда за Давида, најпарадоксалиније је што се овај покрет није прометнуо у политичку партију намјесто Фондације.

 

Између фондације и партије

 

Јер да јесте, сви говори људи на тргу, који су пунили скупштинске клупе, имао би смисла. Овако, то је тек група лоше уштиманих појединаца, који не знају нити у име кога говоре.

 

Па кад Давор каже, ти си Вукота наш предсједник, са жалошћу констатујемо, да је у праву и да је Вукота предсједник неколико стотина људи на тргу. Оне остале, заболи доњи дио леђа за Вукотом и његовим поразом. Он је само проблем СДС-а. И то за кратко.

 

Али, сва та тако добро позната мука са килавом опозицијом у нестајању у Републици Српској, могла би получити, ако већ и није један други пробелм. Потпуна политизација покрета Правда за Давида, намјесто његове профилације у Фондацију, урушиће дигнитет покрета. Претвориће га напрво, од БиХ феномена у опетовани микролокални проблем. Од људи који су диљем БиХ ходочастили на Трг, неће остати нико уколико се прихвати некаква неокараџићевска идеологија оличена у Вукоти Говедарици.

 

Већ сада се људи у Федерацији чудом чуде како и зашто лик који каже да ће владати једнако као његови идол Караџић, елем како је могуће да тај лик столује на Тргу.

 

 

Давор изнад њих

 

 

И Давор Драгичевић је једино, али једино потцијенио себе. Доброћудни конобар из Бањалуке, који не жели да се бави политиком и који се бори у светој мисији да се открије убице и налогодавце који су му ликвидирали дијете, е тај Давор никако да схвати да је већи, јачи и бољи полтичар и од Бореновића и од Говедарице и од пратећих им људи. А не само да је бољи и већи, него му је страначка база јача, бројнија и очевидно организованија од комплетне опозиционе базе.

 

Па ће зазивањем неспособних озбиљно урушити потенцијал своје борбе и свог отпора. А мора знати да му то од срца желе, не само властодршци, него и представници некада постојеће опозиције, који са папиром и оловком у руци почињу велики тал са властима.

 

И за крај, неко ће питати, није ли народ изваран од тзв. опозиције? Е, то је право питање и можете га поставити опозиционом вођама, под условом да знате ко су. Потписник ових редова не зна ко су ти људи.

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.